Петак, Октобар 02, 2015
Сан смешног човека
Изузетан анимирани филм рађен по мотивима приповедке Ф.М.Достојевског. Филм је радио један од највећих светских аниматора Александар Петров, добитник «Оскара».
Сан смешног човека приповеда о очајном човеку, који је огорчен животом и који одлучи да почини самоубиство. На путу који води ка његовој кући, он упознаје девојку у невољи која га моли да дође и помогне јој, али он не пристаје и одбацује чак и девојчицу чија је мајка у опасности...
"...О, да л` досневам једно јутро у којем сваки сан копни као после сна смешног човека"?
Прича о духовном и вредносном Преображењу коју ваља уврстити у дневни едукативни распоред.
Поздрав Јелена!
Реченица-мисао из "Једночинке за сетни епилог".
Слажем се - требало би. Нека ми не буде замерено ово што ћу додати. Поготово јер ме је коментар натерао на размишљање.
Данас преслушавах запис са радија Слово љубве где се говорило о Новом Грађанском законику у којем ће бити забрањено у потпуности физичко кажњавање деце. Међутим, сви превиђамо, како рече Жарко Требјешанин, да деца могу да се злостављају и речју, односно, да некад реч може бити далеко смртоноснија од пуког пљуска по туру. С тим у вези имамо и следећи пример: наш запостављени текстописац и композитор Драгиша Недовић написао је, по повратку из логора где је задобио туберкулозу, песму "Плућа су ми болна". Одмах по пуштању објављене песме кренула је маса самоубистава да се дешава у Југославији, због чега је песма забрањена за емитовање. Како и овај филм говори о покушају самоубиства човека, о његовом безнађу, а видимо да живимо у времену кад речи губе смисао и постају нешто друго, то ће овај тренд да расте. Јер ће нам закони онемогућити да живимо, али не и да се убијамо: сами или међусобно. Да, из тог разлога је овај филм, као и само дело Достојевског, итекако заслужило да се нађе, ако не у школском, оно у кућном васпитању. Поготово у кућном, јер од кућног васпитања све полази.
Свако добро, Станимире.
..."Јер ће нам закони онемогућити да живимо, али не и да се убијамо".
Колико је ово злослутно и тачно!!!
Поздрав Јелена!
Излози препуни шљаштећих привида помрачују нам вид да не осећамо ропство у које тонемо.
Поздрав, Станимире.