Среда, Децембар 07, 2011
О лечењу и лекарима
Добро је познато да реч поседује велику моћ. Она може да делује на
човека како погубно, тако и благотворно; како да убије (у правом смислу
речи, физички!), тако и да исцели, и то од, рекло би се, неизлечивих
обољења. Има огромно мноштво примера за то. "Опште познат је моћни
утицај психе болесника на ток болести. Стање духа болесника, његово
поверење или неповерење у лекара, дубина његове наде у исцелење, или
напротив, психичка депресија изазвана неопрезним разговорима лекара у
присуству болесника о озбиљности његове болести, дубоко одређују исход
болести" - писао је лекар и свештенослужитељ Војно-Јасењецки
(архиепископ Лука). Узгред, какав прекрасан спој: лекар и свештеник. По
предању и сам aп. Лука је био лекар. Вештина лечења тела, смелост лечења
бесмртне душе, и предавање, наравствено поучавање, спасавање,
надахнуће. Лекари-свештеници, како вас је још увек мало, а како је
велика потреба за изабранима на том божанском пољу!
Архиепископу
Луки (Војно-Јасењецком) припадају и следеће речи које се односе на
психотерапију: "Психотерапија која се састоји у словесном, тачније
духовном дејству лекара на болесника је опште признати метод лечења
многих болести, метод који често даје изврсне резултате". Овде треба
издвојити веома важан акценат: суштина психотерапије се састоји заиста
далеко више у словесном (језичком) него у духовном дејству. Јер
неодухотворена животворном силом духа реч је празна форма и љуштура.
Зато нема никаквог смисла говорити о духовном лечењу ако нема љубави у
срцу лекара, ако нема потпуне вере, божанске горљивости и праведности не
само на устима, него много више на делима и у реалном животу. Значај
духовног лечења бескрајно је велики и још није у одговарајућој мери
оцењен од стране савременог човечанства. (Древни исцелитељи су стављали
духовно лечење на највише место, дајући му предност у односу на све
друге начине и лекарска средства.) Чудесна исцелења болести и
васкрсавања из мртвих нису бајке или књижевне измишљотине, већ реалне
чињенице које је потврдило мноштво сведочанстава. У својој првој књизи,
посвећеној чудесним исцелењима, изабрао сам много фактичког материјала о
том питању. Али ако бих себи поставио задатак да сакупим и опишем сва
чудесна исцелења позната човечанству, за то не би биле довољне никакве
књиге у целом свету. (Наравно, не могу се убрајати у чудесна исцелења
псеудоисцелења многих савремених "чудотвораца" који пре свега имају
користољубиве циљеве из комерцијалних побуда или из жеље да се прославе.
Њихови исцелитељски ефекти се објашњавају сасвим другим узроцима, о
чему је подробно испричано у поменутој књизи). Духовно дејство се
остварује посредством дејствовања на духовну структуру болесника (а
преко ње и на сав организам).
Истинско духовно лечење могуће је
само посредством благодати Светога Духа, а не кроз тварне енергије или
вољне напоре. Дар исцелења је дар благодати, а не резултат специјалног
учења, тренирања, или коришћења неког система исцелења. Онај који је
добио спољашње исцелење телесне болести од лажног исцелитеља (а тако
нешто је могуће, на пример, на рачун прерасподеле енергије) у стварности
се не исцељује потпуно од болести, јер се не уништавају
узрочно-последичне везе које су довеле до обољења. Осим тога, само
благодат ствара истинска чудеса. Приликом лажног лечења, напротив,
греховне страсти се чак укорењују (гордост, мржња, таштина и друге), а
такође се неретко допуњују негативним утицајем споља, јер се у процесу
лечења као резултат међусобног утицаја душа могу, кроз ослабљену
психолошку баријеру, прихватати енергије опасне по духовну структуру,
енергије којима манипулише лажни исцелитељ.
Према духовној врсти
лечења данас се треба односити крајње опрезно. Судећи по пророчанствима
Светих Отаца и мишљењима подвижника светости последњих времена, истински
исцелитељски подвизи су појава веома мало својствена "последњим
временима", данима када у људима има тако мало љубави, вере, светости и
праведности. Зато изазивају озбиљне сумње саопштења о покушајима
масовних исцелења и егзорцизама, чак и оних који покушавају да то чине
некористољубиво и помоћу молитава и вере у Христа. Понављам, ово мишљење
је засновано на пророчанствима и ауторитетним мишљењима, а не изражава
само личну тачку гледишта.
Из књиге "Терапија душе"
Владимир Константиновић Невјарович
Tako je, Sanjarenja!
Tebi hvala, Pričalice draga, što pišeš o tome!
ni jedan "posao" ako se samo otaljava ne može dati rezultate.
Prijatno!
Лекари-свештеници, како вас је још увек мало, а како је велика потреба за изабранима на том божанском пољу!
-------------------------------
Verovatno je bilo mnogo lekara-sveštenika. Ja znam za još jednog među živima, dr Vladeta Jerotić,neuropsihi- jatar i predavač na Bogoslovskom fakultetu.S obzirom na godine ne znam da li još predaje, ali znam da je svake nedelje na SVETOJ LITURGIJI. Ne propuštam njegove emisije.
Hvala Pricalice draga...
..."Samo blagodat stvara istinska cudesa..."
Kada potera muka, ljudi su skloni da poveruju svakome i svacemu...Mada, oni koji tamo traze spas obicno nisu verujuci.Atmosfera i prilike vrlo uticu na prilaz bolesti i na izbor i nacin lecenja ili prevazilazenja...
Pozdravljaaam
E, meni bi trebala jedna terapija duše!
Šaljem zagrljaj draga!
Ležao je bled, umoran, velikih podočnjaka. Mršava ruka gužvala je čaršav.
Dani su mu bili izbrojani.
Šaputali su pored njegovog kreveta, gledali ga sa tugom i bojali se svake zore.
Njegov pogled bio je prikovan za prozor, granu topole i jesenje lišće koje padalo.
-Umreću kad poslednji list otpadne.
Nastala je kriza. Lekar je rekao da ako prebrodi još samo jedan dan ima nade za njegov život. Umorno se osmehnuo
-Doktore, samo dva lista su na grani, neću izdržati još jedan dan.
Ujutro, čim je svanulo, pogledao je na topolu. Oba lista su stajala iako je u noći duvao vetar.
Bolesnik se osmehnuo, okrenuo glavu, i mali pomalo, sat po sat, trgnuo se iz apatije i počeo da bori za oporavak.
U sobi pored njegove, spavala je njegova sestra smešeći se u snu. Te kritične noći naslikala je na zidu dva lista koja su vratila nadu i veru bolesniku...
*Даца
Овде се помиње Свети Лука Војно Јесењецки, који је био епископ-хирург, данашњи светитељ руски. Овај одломак ми је само био увод како бих овог Светитеља представила у наредним данима, као и то да се под изразом свештеник-лекар заиста и мислило на лекаре свештенике.
*анасдван
Јесте, ту је увек у питању сујеверје, право збориш, Ана. Али је некад и пут до Бога као ход рака, па има деце која уче да ходају идући унатрашке. :)
*Мира куглоф
Треба нам свима а знамо Ко је Лекар душа и где је духовна апотека. Љубим те! :)
*месечина
Добро, девојчице, али ће тема ускоро, дао Бог, добити наставак, много леп. Грлим јакооо! :)
*Анамче
Сјајна прича, Анамче моје причљиво! Љубим благодарно! :)))))))