Недеља, Новембар 22, 2009

Долична употреба гнева

 
 
Раздражљивост је урођено својство срца и дата нам је, без сумње, на корист а не на штету, као што се и огњем ми можемо или користити или га злоупотребљавати. «Како ћемо, дакле, избећи штету коју нам причињава наша гневљивост?»,- пита Василије Велики и одговара: «Тако што ћемо саветовати нашој раздражљивости да не иде испред мисли. Опходимо се са њом као са коњем који нам је дат на управљање и који треба да се као уздом покорава разуму, и никада да не преступа своју меру него да иде тамо где му разум укаже. Раздражљива сила душе нам је подесна за многа дела врлине ако личи на војника који је положио оружје пред војсковођу са спремношћу да пружи помоћ тамо где је потребно. Тада она сарађује са разумом против греха. Јер, раздражљивост је душевни нерв који саопштава души силу за дивне подухвате. И ако се када деси да је душа раслабљена сластољубљем, онда је гнев кали као што се гвожђе кали потапањем, те она од слабе и веома разнежене постаје храбра и одлучна. Ако ти ниси гневан на лукавог, немогуће ти је да га мрзиш како би требало. Сматрам да је са равном ревношћу потребно и врлину волети и грех мрзети. За то је веома корисна раздражљивост кад она следи за разумом као пас за коњем, и остаје кротка и послушна према добронамернима и брзо долази на позив разума, док, напротив, постаје свирепа од туђег гласа и погледа, макар туђинци и изгледали дружељубиви. На тај начин гнев, привођен у дејство по потреби, доводи до храбрости, трпљења и уздржања, а ако делује супротно здравом разуму, онда се преображава у беснило.»

Из књиге "Православље као правоживље"
 
 

[Одговори]

Eh da možemo ama baš uvijek razum prije svega poslušati, ali ljudi smo i pogriješimo.
Opet svi smo skrojeni, kako smo skrojeni. Sve dok svoje greške priznamo i nastojimo popraviti ima nade za nas.
Drugarski pozdrav

Comment by mandrak72 (11/22/2009 17:14)

[Одговори]

*мандрак
Али по томе и јесмо што јесмо, по разуму кога имамо, зар не? Има једна дивна поука нашег блаженопочившег патријарха Павла, где он каже, отприлике: чинити добро и зло подједнако је тешко, али зашто онда, кад је већ тако, не бисмо чинили добро. Кратко, јасно, логички исправно.
Поздрав, Мандраке, и теби!***

Comment by pricalica (11/22/2009 17:25)

[Одговори]

Eto moje najvece mane!Impulsivna sam,razdrazljiva.
Prvo kazem,uradim,a onda...sta je tu je...prekasno ukljucim mozak.
Mudri ljudi za mene su neresiva enigma...
Veliki pozdrav draga moja pricalice :*

Comment by mesecina (11/22/2009 17:29)

[Одговори]

*месечина
Видиш, ово што си написала, а што си приметила код себе, је почетак ходања стазом мудрости. Сад настави њоме, јер већ имаш познање добрих и лоших плодова. На теби је само да пазиш кад, како и које береш.
Велики поздрав и теби, мило моје!***

Comment by pricalica (11/22/2009 17:34)

[Одговори]

Pricalice,
nema mi druge nego da te slusam :) Uvek pametno govoris.
Grlim :)

Comment by mesecina (11/22/2009 17:55)

[Одговори]

..pre nego uključiš jezik uključi mozak..kažu pametni ljudi :)

Comment by sanjarenja56 (11/22/2009 17:59)

[Одговори]

Upravo je ovo rad na sebi. Ovu recenicu cesto cujemo u novokomponovanom kontekstu i to joj je narusilo smisao, na zalost. Onoga trenutka kada pozelimo da posedujemo najvece hriscanske (duhovne) vrline i kada svoju svesnost postavimo tako da je stalno budna, onda sve pocinje da biva lako!
Pricalice, divan ti je blog! :*

Comment by Pinokio (11/22/2009 21:36)

[Одговори]

Lep savet da razum vlada nad razdražljivošću...
Nekad da, nekad ne...
Pitanje je situacije :)
Uvek može bolje, ako se potrudimo :))

Comment by poluuspavanka (11/22/2009 22:10)

[Одговори]

Човек није аутомат, понекад експодира кад би требала глава да буде хладна... али је човек, не сме да пада у ватру за сваку ситницу...
Стрелу у лету и изговорену реч, не можеш повратити....

Comment by AnaM (11/22/2009 22:27)

[Одговори]

Раздражила ме је прва половина реченице ;-), али сам после "легла на руду" јер сам схватила...То је сила, као и ватра, што објашњава други део прве реченице, те може бити и на корист и на штету.
Највише ми се свиђа то што и гнев може довести до храбрости, трпљења и савладавања себе, само ако ту и разум умеша своје прсте.
...А тешко је...
Искрено, све ређе осећам гнев (понекад ласкам себи и кажем да сам га се ослободила и да још умем да се наљутим, али се и брзо одљутим. Но, чим то кажем, угризем се за језик јер знам да је он осветољубив и да уме да се врати уколико разум није озбиљно уротио против њега).
Поучна прича. Освешћује.

Comment by Ви (11/23/2009 12:03)

[Одговори]

retko se ljutim. još redje sam gnevom ispunjena... valjda dobrim putem hodim...
Prijatno!

Comment by domacica (11/23/2009 14:34)

[Одговори]

*месечина
Хе, хе, па ја нисам ништа рекла, већ подвукла мудрост из твојих речи. Дакле, ко је ту паметница? Љубим!***

Comment by pricalica (11/23/2009 17:33)

[Одговори]

*сањарења
Или: испеци па реци! Поздрав!***

Comment by pricalica (11/23/2009 17:33)

[Одговори]

*Пинокио
Тачно тако: рад на себи, јер рад на другом - која би му била сврха, зар не? Радом на себи ми служимо другима, што је одлика љубави, док је радом на другима узношење над њима, и није љубав него тиранија.
Хвала, Пинокио, на удељеном комплименту, али морам да додам, јер је истина, да је он такав какав јесте захваљујући свима нама. Грлим!***

Comment by pricalica (11/23/2009 17:36)

[Одговори]

*Ви
Значи, ома на почетку, хе, хе. Да, то се и мени деси, све док не наставим даље, па се клепим по погрешној мисли. Истина, постоји праведни гнев, али и он мора да има своју меру и да буде у служби правде и истине. А разум је, као што кажеш, тај који треба да му држи узде. Постоји једна дивна изрека која каже: Чувајмо друге од себе, а нас ће чувати Бог.
Љубим.***

Comment by pricalica (11/23/2009 17:42)

[Одговори]

*домаћица
Само тако настави, а путем ћеш наићи на још боље путоказе. Грлим!***

Comment by pricalica (11/23/2009 17:43)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме