Недеља, Новембар 22, 2009
Долична употреба гнева
Eh da možemo ama baš uvijek razum prije svega poslušati, ali ljudi smo i pogriješimo.
Opet svi smo skrojeni, kako smo skrojeni. Sve dok svoje greške priznamo i nastojimo popraviti ima nade za nas.
Drugarski pozdrav
*мандрак
Али по томе и јесмо што јесмо, по разуму кога имамо, зар не? Има једна дивна поука нашег блаженопочившег патријарха Павла, где он каже, отприлике: чинити добро и зло подједнако је тешко, али зашто онда, кад је већ тако, не бисмо чинили добро. Кратко, јасно, логички исправно.
Поздрав, Мандраке, и теби!***
Eto moje najvece mane!Impulsivna sam,razdrazljiva.
Prvo kazem,uradim,a onda...sta je tu je...prekasno ukljucim mozak.
Mudri ljudi za mene su neresiva enigma...
Veliki pozdrav draga moja pricalice :*
*месечина
Видиш, ово што си написала, а што си приметила код себе, је почетак ходања стазом мудрости. Сад настави њоме, јер већ имаш познање добрих и лоших плодова. На теби је само да пазиш кад, како и које береш.
Велики поздрав и теби, мило моје!***
Pricalice,
nema mi druge nego da te slusam :) Uvek pametno govoris.
Grlim :)
..pre nego uključiš jezik uključi mozak..kažu pametni ljudi :)
Upravo je ovo rad na sebi. Ovu recenicu cesto cujemo u novokomponovanom kontekstu i to joj je narusilo smisao, na zalost. Onoga trenutka kada pozelimo da posedujemo najvece hriscanske (duhovne) vrline i kada svoju svesnost postavimo tako da je stalno budna, onda sve pocinje da biva lako!
Pricalice, divan ti je blog! :*
Lep savet da razum vlada nad razdražljivošću...
Nekad da, nekad ne...
Pitanje je situacije :)
Uvek može bolje, ako se potrudimo :))
Човек није аутомат, понекад експодира кад би требала глава да буде хладна... али је човек, не сме да пада у ватру за сваку ситницу...
Стрелу у лету и изговорену реч, не можеш повратити....
Раздражила ме је прва половина реченице ;-), али сам после "легла на руду" јер сам схватила...То је сила, као и ватра, што објашњава други део прве реченице, те може бити и на корист и на штету.
Највише ми се свиђа то што и гнев може довести до храбрости, трпљења и савладавања себе, само ако ту и разум умеша своје прсте.
...А тешко је...
Искрено, све ређе осећам гнев (понекад ласкам себи и кажем да сам га се ослободила и да још умем да се наљутим, али се и брзо одљутим. Но, чим то кажем, угризем се за језик јер знам да је он осветољубив и да уме да се врати уколико разум није озбиљно уротио против њега).
Поучна прича. Освешћује.
retko se ljutim. još redje sam gnevom ispunjena... valjda dobrim putem hodim...
Prijatno!
*месечина
Хе, хе, па ја нисам ништа рекла, већ подвукла мудрост из твојих речи. Дакле, ко је ту паметница? Љубим!***
*Пинокио
Тачно тако: рад на себи, јер рад на другом - која би му била сврха, зар не? Радом на себи ми служимо другима, што је одлика љубави, док је радом на другима узношење над њима, и није љубав него тиранија.
Хвала, Пинокио, на удељеном комплименту, али морам да додам, јер је истина, да је он такав какав јесте захваљујући свима нама. Грлим!***
*Ви
Значи, ома на почетку, хе, хе. Да, то се и мени деси, све док не наставим даље, па се клепим по погрешној мисли. Истина, постоји праведни гнев, али и он мора да има своју меру и да буде у служби правде и истине. А разум је, као што кажеш, тај који треба да му држи узде. Постоји једна дивна изрека која каже: Чувајмо друге од себе, а нас ће чувати Бог.
Љубим.***
*домаћица
Само тако настави, а путем ћеш наићи на још боље путоказе. Грлим!***