Панта Драшкић - цена части
Радио-телевизија Србије у сарадњи са Министарством културе Републике Србије, у склопу обележавања стогодишњице Великог рата, у низу пројеката, снимила је и играно-документарни филм "Панта Драшкић – цена части".
Овај филм који се бави животом и делом Панте Драшкића, првог ађутанта краља Александра Првог, своју премијеру имао је на затварању 50. јубиларних Нишких филмских сусрета 28. августа 2015. Након тога, филм је приказан и на фестивалу "ЛИФЕ" у Лесковцу одржаном у октобру ове године.
Играно-документарни филм о животу Панте М. Драшкића у режији Петра Ристовског, осветљава судбину овог необичног човека која је посебно актуелна у временима кад је и сам појам државности а камоли части, обесмишљен. Колико пута су се само у последњих неколико година променила имена улица, градских тргова, називи институција, а заборављали велики и значајни људи. Тешко је исправљати ствари ретроградно, заборав је постао манир сваке власти али бар ови, ретки покушаји као што је и овај филм, можда могу да помогну.
Панта М. Драшкић, био је пре свега војник Краљевине Србије а онда официр који је стекао тај чин због исказане храбрости у балканским ратовима. Управо то га је и препоручило за службу у двору према чему је имао отпор. Прихватио је ипак свој задатак часно јер на војнику је да служи. Носио је на својим рукама краља Александра приликом повлачења из Србије кроз албанске мочваре о чему је писао у својим мемоарима. Исти су послужили као основ писања сценарија овог филма, једном од наших најталентованијих драмских писаца данашњице, Владимиру Ђурђевићу. А додатну снагу филма, дали су и аутентични документарни материјали добијени од породице Драшкић - Пантине фотографије, одликовања, списи ... те отуд одлука да се овај играни филм, обогати и правим документарним материјалом.
У филму игају: Лазар Ристовски (старији Панта), Ђорђе Марковић (млади Панта), Иван Томић, Даница Ристовски, Игор Ђорђевић, Марко Јањић, Бојан Жировић, Владимир Јоцовић, Теодора Ристовски, Павле Јеринић, Данијел Корша, Небојша Ђорђевић, Милан Тубић, Матеја Поповић, Иван Заблаћански, Милан Вучковић и други.
Као црнорукац, Панта Драшкић бива након Солунског процеса 1917. премештен у другу службу, односно враћен својој војсци. Биће тешко рањен у биткама а део кости његове лобање Александар И Карађорђевић носиће са собом као амајлију све до своје смрти. Панта ће га наџивети као што ће и преживети хапшење од стране комунистичких власти 1946. И преживеће и ту осуду јер част никад није имала цену-о томе говори овај филм.
Панта М. Дршкић био је деда покојног позоришног редитеља Љубомира Муција Драшкића.
Директор фотографије је Драгослав Бојковић, костимограф Сузана Глигоријевић, сценограф Мирослава Андрејевић, монтажер Мирјана Митровић, продуцент Ана Тодоров, организатор Милка Јовановић, уредник Наташа Дракулић.
Овај филм који се бави животом и делом Панте Драшкића, првог ађутанта краља Александра Првог, своју премијеру имао је на затварању 50. јубиларних Нишких филмских сусрета 28. августа 2015. Након тога, филм је приказан и на фестивалу "ЛИФЕ" у Лесковцу одржаном у октобру ове године.
Играно-документарни филм о животу Панте М. Драшкића у режији Петра Ристовског, осветљава судбину овог необичног човека која је посебно актуелна у временима кад је и сам појам државности а камоли части, обесмишљен. Колико пута су се само у последњих неколико година променила имена улица, градских тргова, називи институција, а заборављали велики и значајни људи. Тешко је исправљати ствари ретроградно, заборав је постао манир сваке власти али бар ови, ретки покушаји као што је и овај филм, можда могу да помогну.
Панта М. Драшкић, био је пре свега војник Краљевине Србије а онда официр који је стекао тај чин због исказане храбрости у балканским ратовима. Управо то га је и препоручило за службу у двору према чему је имао отпор. Прихватио је ипак свој задатак часно јер на војнику је да служи. Носио је на својим рукама краља Александра приликом повлачења из Србије кроз албанске мочваре о чему је писао у својим мемоарима. Исти су послужили као основ писања сценарија овог филма, једном од наших најталентованијих драмских писаца данашњице, Владимиру Ђурђевићу. А додатну снагу филма, дали су и аутентични документарни материјали добијени од породице Драшкић - Пантине фотографије, одликовања, списи ... те отуд одлука да се овај играни филм, обогати и правим документарним материјалом.
У филму игају: Лазар Ристовски (старији Панта), Ђорђе Марковић (млади Панта), Иван Томић, Даница Ристовски, Игор Ђорђевић, Марко Јањић, Бојан Жировић, Владимир Јоцовић, Теодора Ристовски, Павле Јеринић, Данијел Корша, Небојша Ђорђевић, Милан Тубић, Матеја Поповић, Иван Заблаћански, Милан Вучковић и други.
Као црнорукац, Панта Драшкић бива након Солунског процеса 1917. премештен у другу службу, односно враћен својој војсци. Биће тешко рањен у биткама а део кости његове лобање Александар И Карађорђевић носиће са собом као амајлију све до своје смрти. Панта ће га наџивети као што ће и преживети хапшење од стране комунистичких власти 1946. И преживеће и ту осуду јер част никад није имала цену-о томе говори овај филм.
Панта М. Дршкић био је деда покојног позоришног редитеља Љубомира Муција Драшкића.
Директор фотографије је Драгослав Бојковић, костимограф Сузана Глигоријевић, сценограф Мирослава Андрејевић, монтажер Мирјана Митровић, продуцент Ана Тодоров, организатор Милка Јовановић, уредник Наташа Дракулић.