Четвртак, Јун 09, 2016

Прича о Царству Божијем

 

 

Неки Цар, спремајући се за кончину, реши да Царство преда у наследство сину. Позвавши га, отац му рече:

- Одлучио сам, сине мој, да те учиним својим наследником и да ти предам Царство. Али, са своје стране, дужан си да испуниш један услов. Нећеш сести на престо све док не нађеш себи жену - девојку прекрасну, разумну и добру. Тек после венчања постаћеш Цар.

Пође син да тражи себи невесту. Прошао је многа места у Царству свог оца. Најпосле, једног сунцем обасјаног дана сретне он дивну девицу. Допала му се, јер је била прекрасна, разумна и добра. И царевић је запроси.

Девојка му одговори:

- Пристајем да ти будем жена, али тражим најпре да испуниш три услова. Први је тај да изађеш на главни пут, скинеш са себе одећу и пузећи пређеш три врсте, пуштајући све који долазе и пролазе да те пљују и ударају по ногама. Други услов је: кад будеш допузао до града, трчи кроз три улице и пусти да те деца људска гађају камењем. А кад стигнеш до трга, ти стани насред њега и стој три дана, допуштајући људима да те вређају. Ако испуниш ова три услова, ја ћу ти бити жена.

Жалостан, царевић продужи путем. Међутим, њему у сусрет ишао је старац, који га упита:

- Зашто си тужан, младићу?

Ту му царевић исприча о Оцу, Царству, девојци, свадби и условима које треба да испуни.

Старац му узврати:

- Не тугуј, царевићу, већ гледај да испуниш невестине услове. И док будеш, наг, пузао по друму, а сав долазећи и одлазећи свет те буде пљувао и ударао по ногама, ти ћеш увидети такве грехе људске какве замислити ниси могао. А када будеш трчао по граду, док те буду гађали каменицама, ти ћеш осетити сву жестину окрутности деце људске. Стојећи три дана на тргу, док те буду вређали, познаћеш сву меру дуготрпљења Божијег. И кад то спознаш, тада ћеш моћи постати Цар у Царству твога оца.

Царевић послуша старца, изађе на друм, скиде са себе одећу и крену да пузи три врсте; а сав долазећи и пролазећи свет га је пљувао и батинао по ногама. И увиде царевић такве грехе људске о којима ни помислити није могао. Затим крену да трчи улицама града, а деца људска га гађаху каменицама. И осети младић сву жестину окрутности деце људске. Потом је стајао на тргу три дана, трпећи увреде људи. И познаде наследник сву меру дуготрпљења Божијег.

Након тога је уследила свадба, те прими наследник Царство свога оца. И поче да влада, а Царство и данас живи у срећи и радости.

 

Александр Корелов

Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.

 

Слика: Прича о злим виноградарима (са интернета).

 

 

[Одговори]

Лепа прича и још лепши спот. Иако неразумем руски језик, песма ми, својим ритмом и гласом певача, понесе мисли у неку непознату даљину, али и поред тог далеког и непознатог, док је слушам, у мени влада спокој и неки мир.
Хвала Причалице.

Comment by Лаки (06/10/2016 22:39)

[Одговори]

Лаки
Песму оца Романа пева и наша монахиња Теодора, чији глас такође прија души.
https://www.youtube.com/watch?v=GlLY_qfRG-8
Поздрав теби и врбику! :)

Comment by pricalica (06/11/2016 14:29)

[Одговори]

Мислим да сам једном на твом блогу и писао како ме певање монахиње Теодоре дира посред срца, а опет све је блажено и смирујуће. Када пустим песму "Зашто спаваш, душо,
устани...", вратим се на стазе и стазице мога детињства.Чак, присетим се и свих ситних тајни, мада је све било тако давно.

Врбаци су опет потопљени са десетак цм. воде. То им ништа несмета, напротив. Када се вода буде повукла испод њих ће се за двадесетак дана створити невиђено леп и мекан зелени тепих од траве. ОндаК износим дрвени сто, дрвене клупе .... !
Поздрав од Лакија!

Comment by Лаки (06/11/2016 19:27)

[Одговори]

Да, сећам се. И ја се често враћам сестри Теодори, нарочито Адамовом плачу. На њеном репертоару има доста песама овог монаха, који је пријатељ Србије, коју је и посетио. Жана Бичевскаја и многи други такође певају његове песме.
https://www.youtube.com/watch?v=w3ZImNOihHM

https://www.youtube.com/watch?v=hmnWgz5lQ4Y

Ми смо имали у градском парку велику врбу над неким базенчићем. Онда је она посечена и баш ми је било жао. Али су потом посадили младицу и сад је и она већ раскошна мома.
Ту смо ми одмарали после школе.
А у селу близу нас, у саставу школе има далеко већих и раскошнијих примера испод којих има места, чини се, за учионицу.
Уживај и диши, драги Лаки! :)

Comment by pricalica (06/11/2016 19:42)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме