Све у причама бива

Опомена

Црквени тутор даровао је храму предиван свећњак са великом свећом од воска. У том му се јави Господ у облику старца, обећавши му, заузврат, да ће га у три наврата известити о смрти - пре него што напусти овај свет.

Обрадован тим речима, тутор настави да живи у раскоши и весељу, једући и пијући и о смрти не мислећи.

Прође неколико година. Његово тело више није могло да се носи са таквим животом: колена се савише, леђа погрбише. И он би принуђен да се ослони на штаке. Недуго затим изгуби вид, а потом и слух. Погрбљен, слеп и глув он и даље настави да живи непромишљено и луксузно као и раније.

Најпосле, јави му се Господ да га узме са овог света. Тутор је био узнемирен и смушен, и обрати се Господу замерајући Му што га није три пута известио као што је обећао.

На то га Господ прекори:

- Како? Нисам те обавестио? Зар те нисам ударио по коленима и леђима, због чега си се савио? Зар те нисам дотакао прстом по твојим очима па си сад слеп? На крају, нисам ли се дотакао твојих ушију да си оглувео? Дакле, све што сам ти обећао - испунио сам. Сад прими своје следовање.

Ако ти се нешто деси, нешто несвакидашње, схвати то као опомену. Озбиљна болест или каква несрећа - то је увек опомена Божија да човек не живи благоугодно.

Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.

[Одговори]

Причалице, знају ли се аутори ових 'твојих' предивних руских прича?

[Одговори]

Јанакис
Нажалост не нађох имена аутора (или више њих). Иначе, кад наиђем на име, потпишем га. Али и проверим на више места има ли где потписано.
Мој превод је на осећај и уз помоћ преводиоца са гугла, па зато и стављам коментар испод текста.

[Одговори]

Поздрав за вреднушу Причалицу, која мисли на нас причољубце и дарује нам лепе поучне приче. Још, када су руске ....! Милина око срца, топлота у души.

[Одговори]

Лаки
Поздрав и теби, Лаки, надам се да дишеш и за мене. :)
Има и руских, има и наших, али не може буба лења све да постигне. :)
А изгледа да ће и посла бити поново, дао Бог.
Не би ми сметало да изведем игле негде на реку, па под какву врбу. :)

[Одговори]

Јецо, да смо ближе и да се може, радо бих ти био домаћин на реци, да продишеш, да се нагледаш лепоте, намиришеш мириса и наравски, са све иглама. Врба има колико хоћеш, сад су израсле и оне моје које сам посадио, у праве даме :)))

[Одговори]

Већ дишем лакше. :)
Нарочито кад помену да су врбе порасле. Ваљда ће и моја Српкиња да израсте, дао Бог.