Среда, Јануар 11, 2012

Зарђало гвожђе

 

[Одговори]

Moguć je i ovaj pristup bolesti, draga.

Comment by sanjarenja56 (01/11/2012 20:05)

[Одговори]

svojevremeno me naučiše - ako pomisliš da ti je teško - promisli dobro - možda okajavaš tudje grehe - neka će duša zbog toga biti čistija. zato primi teškoće sa osmehom.
Prijatno!

Comment by domacica (01/11/2012 20:16)

[Одговори]

Bog nam šalje iskušenja, ali i snagu da ih prevaziđemo.
Sama sam to iskusila toliko puta.
Trpeti je veliki podvig, i iz toga se može nešto dobro naučiti.

Comment by nena58 (01/11/2012 20:26)

[Одговори]

Iskušenja su svakojaka. Treba ostati čvrst. I poslije kovača gvožđe ostaje gvožđe, Oplemenjeno svrhom.
pozdrav

Comment by mandrak72 (01/11/2012 21:29)

[Одговори]

Ako je bol iskušenje, zašto kažnjava nevine??

Comment by anam (01/11/2012 21:31)

[Одговори]

Teško je radovati se bolesti.

Comment by razmisljanka (01/11/2012 21:38)

[Одговори]

Svakome je svoja muka najteza, ali, retko ko pomisli da je to kazna za nesto iz proslosti... Da ima i teze, da je neko kaznjen jos gore... A ko pomisli, na dobrom je putu da se ispravi, oporavi...

Comment by ancisal (01/11/2012 22:56)

[Одговори]

Šta reći, a da bude dovoljno mudro, poslije ovakvih riječi.Ništa - samo pokušati nešto iz ovoga naučiti.

Comment by dalia (01/12/2012 11:26)

[Одговори]

Ето, ја тако, Сањарења! :)))

Comment by pricalica (01/12/2012 11:36)

[Одговори]

А ко онда окајава моје, питам се питам? Не, боље је да ја носим своје и за своје одговарам, него други. Машем!:)

Comment by pricalica (01/12/2012 11:38)

[Одговори]

Ником преко мере, а увек мање него што заслужујемо, Нено, тако је. А трпљен спасен! :)

Comment by pricalica (01/12/2012 11:39)

[Одговори]

Одлично, приповедачу! Поздрав! :)

Comment by pricalica (01/12/2012 11:40)

[Одговори]

Нема невиних, Анамче.

Comment by pricalica (01/12/2012 11:42)

[Одговори]

Сад радовати се болести или у болести, питање је, Размишљанко.

Comment by pricalica (01/12/2012 11:45)

[Одговори]

Или, како би то Старац Силуан рекао: Држи ум свој у аду и не очајавај. Овим бих се надовезала на твој коментар, Анцисал.

Comment by pricalica (01/12/2012 11:47)

[Одговори]

То и јесте, Далиа, оно битно.

Comment by pricalica (01/12/2012 11:48)

[Одговори]

Kazu da sve sto nas ne ubije, to nas cini jacim...ima istine u tome, uverila sam se u to...ipak, ponekad je tesko...
Prelepo si oslikala ove mudre reci...

Comment by luna71 (01/12/2012 12:13)

[Одговори]

Izvinjavam se, draga, progutala sam slovo, treba "u bolesti". Ali, i to je teško. Zaista retki to mogu.

Comment by razmisljanka (01/12/2012 13:05)

[Одговори]

Добро нам дошла, Луна71! Само храбро, не дај духу да клоне, ма каква искушења навалила. Тело је то које је слабо, али верујем да је твој дух јак, чим се таквим искушењима калиш. А ја сам само пискарала, док је сличка са нета. :)
Анђео с тобом. :)

Comment by pricalica (01/12/2012 20:25)

[Одговори]

Уважено, о Размишљанко драга! :)))
Међутим, има ту нечег за високу философију: наиме, човек кад жели да се слади грехом, он се смеје, премда и знајући докле ће довести, а онда кад стигне болест, почне да ропће. Али када би било обрнуто, да на грех омрзне, тада би човек и болест доживљавао као Божју посету. Јер Бог слабима помаже, не гордима. А младост и снага често заводе. Болест Богу враћа. Отуд се болести, и У болести, човек може радовати, али Богу, не греху. Машем! :)))

Comment by pricalica (01/12/2012 20:29)

[Одговори]

Hvala pricalice na dobrodoslici...i nisam klonula,vec se bolje osecam, ovde medju vama pogotovo...
Znam da je sa neta slicica, ali ti si sve to tako lepo upakovala, a posto ja radim slicne stvari, znam kako sve to izgleda...

Comment by luna71 (01/12/2012 20:58)

[Одговори]

Тако ваља, Лунице-храбрице! :)
Да, видех како лепо радиш, што је и моја жеља, али нисам нешто много вична. Мада сад слабије и размишљам о томе, пре сам више. Сад више пишем, дао Бог. :)))

Comment by pricalica (01/12/2012 21:04)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме