Хајдн је највећи део свог живота провео радећи у служби кнеза Естерхазија – скоро 30 година. Заједно са својим музичарима, пратио је кнеза на свим његовим путовањима.

Преко лета, кнез је углавном проводио време у свом дворцу у Естерхазију (Мађарска). Једном приликом десило се да се боравак у Естерхазију одужио више него што је било планирано. Музичари су били незадовољни, јер су тако дуго били одвојени од својих породица у Ајзенштату (Аустрија). Хајдн је тада смислио лукав план. Написао је Симфонију са врло необичним последњим ставом (Симфонија бр.45, у фис-молу, познатија као „Опроштајна симфонија“). Наиме, негде на средини последњег става, музичари су, један по један, устајали са својих места, гасили свећу (која им је осветљавала ноте) и одлазили. Тако су, на крају, остали да свирају једино Хајдн и концертмајстор (две виолине). На овај начин, Хајдн је кнезу суптилно дао до знања да би можда могао да пусти музичаре да се врате својим породицама. Кнез је то схватио и већ следећег дана сви су се вратили назад у Ајзенштат.