Опроштајна симфонија
Хајдн је највећи део свог живота провео радећи у служби кнеза
Естерхазија – скоро 30 година. Заједно са својим музичарима, пратио је
кнеза на свим његовим путовањима.
Преко лета, кнез је углавном
проводио време у свом дворцу у Естерхазију (Мађарска). Једном приликом
десило се да се боравак у Естерхазију одужио више него што је било
планирано. Музичари су били незадовољни, јер су тако дуго били одвојени
од својих породица у Ајзенштату (Аустрија). Хајдн је тада смислио лукав
план. Написао је Симфонију са врло необичним последњим ставом (Симфонија
бр.45, у фис-молу, познатија као „Опроштајна симфонија“). Наиме, негде
на средини последњег става, музичари су, један по један, устајали са
својих места, гасили свећу (која им је осветљавала ноте) и одлазили.
Тако су, на крају, остали да свирају једино Хајдн и концертмајстор (две
виолине). На овај начин, Хајдн је кнезу суптилно дао до знања да би
можда могао да пусти музичаре да се врате својим породицама. Кнез је то
схватио и већ следећег дана сви су се вратили назад у Ајзенштат.
