Понедељак, Септембар 19, 2011
Муве и пауци
Некакав млад краљевић запита једнога дана:
- Зашто је Бог створио муве и пауке, кад они нису човеку ни од какве користи. Кад бих имао ту моћ, ја бих сву ту гамад потаманио.
Саговорник му рече:
- Сва су Божја створења велико дело руку његових; сва су она тако мудро створена и распоређена, да је сваки, ма и најмањи створ, свету од користи, иако се то не може тако лако на први поглед увидети.
- Добро – рече краљевић – ја знам да неки инсекти могу бити од користи, али су за људе скоро сви права напаст.
Неколико година после овога разговора, мораде онај краљевић да иде у рат. Ратна срећа се окренула и краљевић је морао да бежи од непријатеља. Забаса у неку шуму, па уморан леже под једно дрво и заспа. Док је он спавао, прикраде му се непријатељски војник и баш кад је хтео да га убије, једна мушица падне краљевићу на лице и убоде га тако јако да се од бола пробудио и скочио. Војник се пренерази. Краљевић хитро извуче мач и нападе непријатеља, који побеже.
Кад је опасност прошла, краљевић се сакри у једну пећину. Чим он уђе, паук поче да плете своју мрежу на улазу пећине, и до зоре бејаше сасвим готов. Баш у том тренутку, војници, који су трагали за краљевићем, прођоше поред пећине. Краљевић чу како један каже да треба да прегледају пећину. А други одврати да сигурно није тамо, јер, да је прошао, покидао би паучину на улазу.
Кад опасност прође, краљевић викну узбуђено:
- O, велики Боже, како је неизмерна доброта твоја: јуче си ми спасао живот помоћу једне мале мушице, а данас помоћу једног слабог паука. Како су савршена дела руку твојих!
Не презири ситну муву,
паука ни мрава,
јер деси се понекад,
да миш спасе лава.
Кристоф фон Шмит
za našu milu pričalicu i pričoljupce
Proslavi Boga u opasnosti, a ne kad opasnost prođe.
Slava Ti i hvala Veliki Bože
Poučna priča. Ništa ne biva stvoreno bez razloga i slučajno.
pozdrav
*Мариана Ж.
Хвала, драга, што мислиш на све нас. А Богу благодарати свакојако: и у добру и у злу. Грлим!:)))
*мандрак
Наравно. Један чак доби рат, гледајући - мрава! Поздрав!:)))
za našu milu pričalicu i pričoljupce
Ovako se Gospod obraća čoveku:
-Ja sam ISTINA, a vi mi ne verujete
-Ja sam SVETLOST, a vi me ne vidite
-Ja sam PUT,a vi me ne sledite
-Ja sam ŽIVOT, a vi me ne ištete
-Ja sam UČITELJ, a vi me ne slušate
-Ja sam GOSPOD, a vi mi se ne povinujte
-Ja sam VAŠ BOG, a vi mi se ne molite
-Ja vas LJUBIM kao prijatelja, a vi me ne ljubite
AKO STE NESREĆNI, ONDA NE KRIVITE MENE
*мимче
У праву си, девојчице. проблем је што миша често заборављају, јер им страх од лава затвори очи.
Blesavi su ti ljudi ... Svašta im nešto padne na pamet ! :P
Ostavljam veeeliki pozdrav i jooooš veeeći zagrljaj ! ^.^
ajd' pauci i muve, ali što Bog stvori komarce...totalni promašaj :)
Тада погледа Бог све што је створио и гле, добро беше.
Problem je sto se pitamo i trazimo stalno smisao, a sve je jednostavno...Na mestu, na kom treba. Pozdrav pricalice...
pozdrav rode...
Ako i ne znamo odgovor, ne treba da tamanimo... Pozdrav :-)
*мимче
А шта ћемо - и ми смо од њих. Ниједнима није лако! :)))
Вееелики поздрав и грлољуб и теби, мила!:)))
*белиочњак
Е, па да се зна разлика између њих као крвопија и банкара. Између осталог!:)))
*меркур
Само мало боље кад се загледа, то се савршено јасно да приметити, а што потом изазива код човека потребу за преко потребним смирењем. Поздрав, Меркур!:)))
*размишљанка
Осим, како то мој брат каже за колаче: Ја их волЕм, зато их и таманим!:)))
Kod vas uvek lepih priča, ali mislim da ste grdno pogrešili kod odabira imena. Umesto Pričalice ja bih stavila Mudrica:).
*биљанак
:)))
Е то зато што ниси (предлажем да се не викамо) била кад смо се прећутно договорили да се овде сви учимо мудрости. Једна клупа, једна школа и сви исти! Поздрав, Биљче!:)))
Svako je na svoj način koristan... hm...i komarci??:))
Cmokić
Anamče
pozdrav miloj pričalici
Svako ima svoju misiju i svrhu postojanja
*Анамче
Комарци су душу дали за смирење. :)))
Цмокић и теби!:)))
*Мариана Ж.
И све је на корист и учење и цела природа сведочи о постојању Божјем.