Неки шкртица уновчи цео свој иметак и купи златан грумен те га закопа покрај неког зида, па је непрестано одлазио онамо и разгледавао га. Један од његових надничара што су на том месту радили опази његове честе доласке, прозре о чему се ради, ископа злато и однесе га. Када касније дође онај шкртица и виде да је скровиште празно, стаде кукати и чупати косу. Неки га човек угледа где јадикује и сазнавши разлог рече: «Не тугуј. Узми камен и стави га на исто место па мисли да ти злато онде лежи. Та ниси се њиме служио ни док је било ту.»

 

ЕЗОП


  

Прича показује како благо ништа не вреди ако се низашта не употребљава.