Теткин вилозоф
Јуче сам у
гостима имала малог вилозофа, сина мог брата од тетке. Сазнала сам свашта нешта.
* Кад је дошао, пита га бака хоће ли пити сока, а он ће њој:
- Нећу, ја пијем сока само код своје куће... само код куће волим пити сока и једва чекам да дођем кући да пијем сока, али код куће имам сок који не волим.
* Филип вилозоф говори:
- И тако ја кажем: Филипе, паметни геније, ти све знаш и све сам можеш... само
што ме некад бака изгрди.
А његов тата га пита:
- А што те бака грди тако паметног?
- Па зато што сам једном порушио флашу са ракијом, али сам ја паметно рекао њој
извини, јер кад неко погреши, он треба да каже извини, да се не би десила
најцрња срећа.
(Овде нисам могла да одолим.)
- А, Филипе, шта је то најцрња срећа?
- Па то је кад порушиш флашу и не кажеш извини, онда ти се деси најцрња срећа...
* Постоје људи ленчуге, који спавају док други месе хлеб и кифле, а кад се ленчуге пробуде, онда ови што праве
хлеб и кифле спавају.
* Људи су стари онда када пожеле да буду стари и онда им треба штап, али кад не
пожеле да буду стари, онда они и не буду.
* Кад га је мој брат повео да види канцеларију - што му је била највећа жеља - и
док су се тамо забављали, зазвони телефон и брат се јави. У том наиђе
Филипов отац и види да му син има повређен прстић. На питање шта је радио,
Филип одговара:
- Огребао сам га, јер ме овај није добро пазио.