Четвртак, Јануар 28, 2010
Мудри слуга
Био на Истоку у старо време богат човек па имао слугу. Слуга беше човек добар, благ, трезвен, умерен, а његов господар зао, напрасит, пијаница, немилосрдан и неправедан.
Газда је рђаво поступао са слугом који му никад није могао угодити; али је слуга био трпељив, и кад би га газда псовао, а често и тукао, он је ћутао и покорно се уклањао гдегод у закутак и тамо плакао што се господар љути, уздисао и молио се Богу да газду ублажи, да му измени памет и ћуд и изведе на пут честитог живота.
Једног дана газди липше магарац. Газда пошаље слугу на вашар да му купи другог магарца и обећа му награду ако му нађе магарца по вољи.
Слуга пође.
Путем је мислио о свом газди и молио се Богу да га научи на који начин да газду свог одврати од рђава живота.
Мислећи на то, стигне на вашар. На вашару беше много магараца али он не купи ниједног, него би застајкивао и, посматрајући магарце, дубоко се замислио, и, најзад, нешто смислио.
Врати се газди без магарца.
Газда га срдито запита где му је магарац и зашто није купио.
- Не љути се, господару – одговори слуга. – Ја сам ишао по целом вашару, наилазио сам на читаве чопоре магараца, меркао сам, тражио и опет, ето, нисам купио.
- А зашто? – љутио се господар све више. – Зар ниси имао довољно новаца?
- Не, господару! Новаца сам имао довољно. Било је тамо и много магараца, на избор, али не беше ниједног с пауновим репом.
- С пауновим репом?! – узвикну газда, разрогачивши очи.
- Да... Ја сам хтео да те обрадујем па да ти купим магарца каквог нико нема: с пауновим репом – одговори мудри слуга.
- Ама, јеси ли ти при себи?... Па зар и има где на свету магараца с пауновим репом?! – рече газда, загледавши се слуги у очи, мислећи да је померио памећу.
- Дабогме да нема – одговори слуга и обори очи.
Газда се још боље загледа у њега, премеривши га од главе до пете. „Овај је полудео“, помисли он, машући главом.
- Нема... – понови слуга жалостивим гласом.
- Па шта си га онда тражио? – питаше газда, чудећи се све више.
- Ја сам доиста тражио оно чега нема на свету – одговори мудри слуга уздахнувши – али као што нема магарца с пауновим репом, тако нема ни ружна живота с лепим завршетком – заврши он, окрете се и оде за послом.
А газда оста на месту, гледајући дуго за њим, а потом се врати у кућу да размишља о оном што му је слуга рекао. „То је он говорио о мом животу“, сину му у глави.
И размишљајући о томе непрестано, њега обузе стид и кајање. „Мој је живот доиста ружан и свршетак му не може бити леп, као што магарац не може имати паунов реп.“
И он се остави дотадањег живота и биваше из дана у дан бољи.
Једног јутра дозва к себи мудрог слугу.
- Ја сам ти – рече му – обећао награду ако ми купиш магарца по вољи. – Ево ти – рече – награде што си ми с вашара донео причу о магарцу с пауновим репом.
И богато обдари слугу.
Sreća te je gazdi brzo proradio kliker. Nikad nije kasno.
pozdrav
Kakvo odelce bloga, svaka čast, praznik za oči!
A tvoje priče, praznik za um!
Kakvo odelce bloga, svaka čast, praznik za oči!
A tvoje priče, praznik za um!
eh, kad bi ljudi bili bez predrasuda pa postupali po savetima mudrih slugu...
Prijatno!
Sto bi ti draga pricalice rekla: tako samo u pricama biva, pozdravljam te. P.S. Moje dete se odusevilo tvojim blogom.
Lepa priča za razmišljanje.Pozdrav
Prica za duboko razmisljanje i preispitivanje.
Vrlo, vrlo poucno!
Trebao je da ode u našu Skupštinu, mogao bi da bira... magaraca sa paunovim repom koliko god hoćeš:)))
На коментар AnaM, ја ћу додати стихове. Ништа се није изменило из времена слуге и газде.
У оно време паунов реп а сада ...
Један нешто озбиљнији поглед на магарца
Да окупаш зебру,
да јој спереш шаре,
шта би била зебра?
Обично магаре.
А да нешто ставиш
магарцу на ребра
исте оне шаре
- би ли посто зебра?
Ја мислим да не би
(И сигурно не би!)
јер он не да да се
тек тако позебри,
ко што неки лако
своје рухо свлаче
и облаче туђе
па се - помагарче.
Витомир Вито Николић
*мандрак
У сваком човеку, ма колико лош био, постоји то зрно доброте и заиста је права срећа кад му се дозволи да се искаже, као што је случај са овим газдом. Поздрав.***
*домаћица
Ех, кад бисмо - да! Кад се послуша, брже све буде и боље, него кад се супроти човек; онда се чини као да иде наоколо, док не стигне управо тамо где није хтео да погледа - због савета. Поздрав!***
*мира куглоф
Велики поздрав за тебе, а још већи за дете твоје. Деца су моји најдражи гости и све што она кажу - уважавам најпре! Свако вам добро жели причалица.***
*Миша
Чини се да се људи смењују, али позиције се и даље одржавају. Одличан избор песмице, Мишо!***
Одличан избор и приче и песмице!
Једна добра прича вреди више и од најскупоценијих дарова и од многих птрепштина. Но, то можемо схватити само ако у окружењу имамо неког овако мудрог пријатеља, што је заправо и слуга који на посебан начин освешћује свог господара.
*Ви
Добро је имати и оваквог пријатеља, али и газду коме није усахла жица. Кад тад ће се они разумети.***