У дворској школи Стефана Немање, учило се мачевање.

 

Учитељ мачевања гледао је вежбање сваког дана, а повремено је долазио и прави витез – да ученицима покаже своје вештине с бојног поља.

 

Дечаци су вежбали дрвеним мачевима. Ратник је показивао својим, гвозденим мачем.

 

И млади Растко је вежбао. Био је вичан мачу, брз и окретан.

 

Једног дана, дође Немањин витез да их поучи окрету улево са доскоком; позивао је дечаке, једног по једног – да се с њим мачују.

 

Сваког је похвалио.

 

Последњи је био Растко.

 

Растков дрвени мач заустављао је витезов гвоздени и пре него што би се сударили.

 

Витез се томе зачуди, па покуша да употреби вештине које користи с одраслим мачеваоцима.

 

Растко замахну – витезу мач испаде из руке.

 

- Држиш ли ти мач или крст, дечко? – упита витез и загрли Растка.

 

- И мач је крст – рече Растко, па пољуби свој дрвени мач, а витеза пољуби у руку.

 

Из књиге Драгана Лакићевића „Штап Светог Саве“

 

 

Пророчки стихови Светог Владике Николаја у извођењу о. Војислава Билбије: