Недеља, Јануар 17, 2010
Lepa prica ali nazalost u vecini slucajeva SAMO prica. Pozz :(
E,kad bi ovakvih ljudi bilo više.Pozdrav
Anegdota pomalo bajkovita...jer je svakako okolina predsednika primoravala hirurga da postupa drugačije...
Cista utopija. Plasim se da to nikad nece biti. Svako dobro
Lepo je što si napisala...ali nažalost teško je živeti bez novca...
Pozdrav !
Kukavni su političari što zamišljaju da su Bogovi...
Тај. код нас, се не би ни случајно уклопио:)))
*несаница
Е зато и јесте лепа, јер је посвећена ЈЕДНОМ посебном човеку који је заслужио да уђе у причу. Поздрав ти!***
*Јован с.с.
Ако нема људи, има јунака на које ће ови да се угледају, а јунаке у причама поучним налазимо. Поздрав!***
*сањарења
Онда је добро што није и председника, како би ми сад имали поучну причу. Поздрав!***
*мира куглоф
Има примера, дао Бог. А и то што сунце сија сведочи да их има. Свако добро.***
*вастаг
Е како си само то лепо приметила. Управо вечерас, док гледах ону девојчицу којој треба трансплатација срца, размишљам: коме ми то завештавамо органе, ако ће исти да се потребитима наплаћају? И то енормно!?! Поздрав, Вастаг!***
*малаино
За насловну, него шта! Ма колико кратко ту била (мислим на блог). Поздрав!***
*полууспаванка
На муци се познају јесу ли божанског порекла, рекла бих. Поздрав, девојко!***
Tako bi trebalo da bude, al nažalost ne biva. Svi smo mi isti, ali su nam položaji različiti.
pozdrav
Прича за уживање и човек за дивљење!
Мало је оваквих лекара и људи али, као што си и сама приметила, кад их већ има - онда их стално треба стављати (макар посредством приче) у први план и показивати другима за пример, јер они су видело свету.
Lepo naslov kaze:
Sve u pricama biva!
Преко седам мора и седам гора, далеко, далко живела је принцеза која је веровала да је довољно да буде добра и да ће све добити...
Онда је дошао принц који јој је рекао да је она можда добра,занимљива и тако то, али моментално је заузет стриптизетом...
Принцеза је плакала, патила и уписала се у школу и постала доктор.
Принц се разболео од тешке болести, могла га је спасити само принцеза доктор.
Сад ви мислите
1.да се она сетила своје љубави и спасила му живот
2.Окрутно се насмејала и залупила му врата пред болесним носем
Не.
Принцеза докор је хладно пружила руку, узела плави коверт и казала принцу... сачекај пред вратима да видим да ли ће ме ганути твоја написана песма...
Принц је гризао нокте, стрепео за живот, онда је гризао круну чекајући да се отворе врата и чује пресуду...
Врата су се треском отворила, принцеза га је погледала са висине задовољна бројем еврића и .... као у свакој бајци срећно су живели до краја живота, он здрав, а она бројећи евриће...
Pre dobijanja diplome svako nešto polaže, ali bi morao imati na umu da će i on jednoga dana biti POLOŽEN - u grob.
U tvojoj divnoj priči lekara je interesovao čovek a ne profesija, jer je poštovao zakletvu koju je položio.
Nažalost ima i onih koji su mi bili inspiracija za aforizam:DŽABA JE POLAGAO HIPOKRATOVU ZAKLETVU A SADA JE NAPLAĆUJE.
*мандрак
Истина је да су доктори на најнезгоднијем положају, јер директно утичу на наше животе. Међутим, наши животи могу да зависе и од других људи, једнако невољних да нас третирају као људе. Нико није оправдан, кад не ради оно на чега је позван. Поздрав!***
*Ви
Наравно, радости. И то је један од разлога због којег је овај блог отворен: да промовише и укаже на врлине и људе који су им склони.***
*АнаМ
Хвала за причу са наравоученијем, Анамче. Е сад шта ја мислим? А мислим где је овде жаба, хе, хе?***
*Даца
Па као што рекох има нас и оваквих и онаквих. А ко зна да и ја нећу некад завршити у неком од афоризама, хе, хе. Грлим!***
ksmo lepe sreće da svi ovako misle i postupaju...
prijatno!
*домаћица
Знао је то Његош кад је написао: Страх животу каља образ често... Поздрав!***