Недеља, Јануар 10, 2010
Заиста поучна и лепа прича.
Срце је заиста непроцењив поклон.
Грлим те :*
*бихепи
Прича којој нисам могла одолети, а нисам ни смела, јел да? Грлим и ја тебе, девојко!***
Neodoljiva priča koju bi trebali svi roditelji da čitaju deci...možda bi im se usadilo u pamet...pa bi možda bilo manje nepotrebno slomljenih srca!
Koliko god pazili i srca su lomljiva.
Upravo to treba da nauce deca, a bogami i mi stariji.
lomljivo ili ne, srce nikako ne treba da bude igračka...
Prijatno!
E, pa sad. Ne vredi se igrati ako stalno moraš da paziš i štrecaš se da nešto ne pokvariš... Ja bih sve izlomila. A srce, to ne zavisi puno od naše volje.
Kakva predivna prica ! :*
*сањарења
Није ти лош предлог, мила! А прича је, верујем, тога ради и написана.***
*каспер
Најлепши део ове приче је у томе што је старац окренут срцима оних који или долазе или јесу у нашим животима; да нам туђа срца не буду играчке.***
*домаћица
Управо то написах и на коментар Каспер. Поздрав!***
*полууспаванка
Хе, хе, малац-радозналац и испитивач туђих срдаца.***
pozdrav rode...
lepa priča, kao i uvek mnogo poučna...
;)))))
*Шуле
Вееелики поздрав и теби. А видех да је и код тебе једнако лепа и поучна а приде и ауторска прича.***
Баш сам се нашла у овој причи.
Мене погађа то што се играчке једнако разбијају, и кад се деца труде, што значи да је бол неминован и да се свака срећа мора платити болом.
А прича је дивна и сурово истинита.
*Ви
Зато што деца не познају страх, хе, хе. Она се не плаше ни за играчку ни за срца, будући да их анђели уче. Једино кад их почну учити људи, е, то је већ наука о болу.***
Kad bi to bilo tako lako...Kad bismo unapred znali...Ali mudrac je mudrac...On zna...