Недеља, Септембар 06, 2009
Љубав према непријатељу
Војсковођа Sigisbert Hugo, отац великог и познатог писца (Виктора Игоа), једне је ноћи, јашући на коњу, пролазио кроз бојно поље. У једном тренутку зачуо је запомагање. Непријатељски војник, тешко рањен, тражио је мало воде да угаси жеђ. Војсковођа је извадио чутуру из појаса и, обративши се свом штићенику, рече:
- Дај му да пије.
Када се штићеник сагнуо како би рањенику пружио воду, овај потеже пиштољ на
њега, али, на срећу, метак промаши. Но војсковођа ,и након пуцња, понови
штићенику:
- Дај му да пије.
Колико узвишености у чину војсковође и колика великодушност исказана на делу!
Потребно је много храбрости да би неко показао на делу љубав према свом
непријатељу. Реч Божија жели да је сваки верник такав. "Ако је,
дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га;..."
(Рим.12;20)
У томе се и огледа узвишеност Хришћанства. Љубав, не само према онима који нас
воле, већ и према онима који нас мрзе; љубав према свима, а пре свега према
непријатељима.
Žao mi što ovakve dobrovelikosti nema više..poz..
Cesto mi bude zao sto sam bas takva.
I ne radim to zbog Hriscanstva cini mi se, nego zato sto se uvek ponadam da za svakoga ima nade da se promeni i bude bolji.
Obicno mi dokazu suprotno , ali ja ne prestajem da verujem.
*Јован с.с.
Мислим да је има, али да се о томе не пише из ових или оних разлога. Но, истина је: да је тога све мање и мање, нажалост.
Поздрав, Јово.**
*каспер
Хвала ти, ако ни због чега другог, оно због мене, драга! Да се имам на примерима учити и да не бих имала никакав изговор за другачије. Грлим!**
O ovome treba razmisliti...mnogo puta napravimo grešku ako pomognemo pogrešnome, ali ipak zbog toga ne treba prestati pomagati.
*сањарења
Мислим да ту није до њих, и да ли јесу за помоћи или не, већ због нас самих. Ако се премишљамо, испитујемо, расуђујемо, онда се већ не владамо по добру. Но ово кажем као неко ко се још није свега набројаног ослободио и ко се још увек бори да све то превазиђе. Учини и не размишљај, ех кад бих могла тако! Поздрав, мила.**
До ових висина треба узрасти, а то је најтеже.
Кад би човек био паметан и чинио добра дела чак и у оваквим ситуацијама, односно кад би већина овако размишљала, онда би злице биле у мањини. Овако, остаје само да скинем капу и овом Игоу чији син, дакле, није случајно један од највећих француских песника и писаца.
За мене си и ти из исте "бранше" као и поменути отац и син, јер и ти нам стално сервираш приче, песме и мелодије о победама племенитих побуда и дела, без обзира колико такве победе биле ретке у свету.
*Ви
Знаш, кад год се прича о оваквим величинама, ја се одмах сетим приче о нашем српском народу, који је за време Првог светског рата отворио линије фронта, како би непријатељу стигла помоћ Црвеног крста. И ту ми душа увек затрепери од драгости. И то је још један пример у низу који светли пред мојим очима.
Грлим!**
*полууспаванка
А ти мислиш да ми живимо у миру, хе, хе?
п.с.: Драго ми је видети те. Не дај се!**
Koliko se sećam Vuk Karadžić je rekao:"Ljudi se gusto seju ali retko niču". Retko, ali niču
i to treba da nas raduje.
*Даца
Кад већ цитирамо, овде ми на ум долазе речи Достојевског о томе како човека треба сузити. Поздрав!**
Velikih ljudi i velikih djela uvijek je bilo i biće. Oni o tome ne pričaju pa se za mnogo toga i ne zna, ali planina se ne može sakriti iza sitnih duša.
pozdrav