Љубав према непријатељу
Војсковођа Sigisbert Hugo, отац великог и познатог писца (Виктора Игоа), једне је ноћи, јашући на коњу, пролазио кроз бојно поље. У једном тренутку зачуо је запомагање. Непријатељски војник, тешко рањен, тражио је мало воде да угаси жеђ. Војсковођа је извадио чутуру из појаса и, обративши се свом штићенику, рече:
- Дај му да пије.
Када се штићеник сагнуо како би рањенику пружио воду, овај потеже пиштољ на
њега, али, на срећу, метак промаши. Но војсковођа ,и након пуцња, понови
штићенику:
- Дај му да пије.
Колико узвишености у чину војсковође и колика великодушност исказана на делу!
Потребно је много храбрости да би неко показао на делу љубав према свом
непријатељу. Реч Божија жели да је сваки верник такав. "Ако је,
дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га;..."
(Рим.12;20)
У томе се и огледа узвишеност Хришћанства. Љубав, не само према онима који нас
воле, већ и према онима који нас мрзе; љубав према свима, а пре свега према
непријатељима.