Синоћ сам, захваљујући мојој Ви, љубим је ја, открила неке невероватности, које су ме у толикој мери замислиле, да ја сад не знам како да испишем овај рад, који је требао да послужи као одговор на Патосову задату тему „Уради сам“.

Све је почело са отварањем мејла, у коме ми је драга песникиња послала један видео прилог. Како ми се исти много допао, то сам кренула да га пронађем на нету. Жеља ми је била да га поделим са другима. Међутим, како није имао наслов – бар не такав да га се могло одмах пронаћи – то сам морала да се довијам. И дао Бог, након пар словних покушаја – нађох га! Ради бољег праћења догађања, стављам га на увид и вама.

Елем, кад се видео завршио, ја хтедох да се вратим претходно започетом послу. Брат ми је донео неке нацрте из фирме, које сам требала да, цртајући, уобличим, а због којих сам баш била радосна, будући да волим црткање. До тада сам успела да нацртам скицу табуреа, коју, такође, прилажем.

табуре 

Напомињем да ми је за израду исте требало више од 8 минута, али то није било нимало битно. Важно је било да сам ја уживала у спознаји да умем да цртам! Таквог размишљања сам била и кад сам, прегледајући друге видео прилоге, наишла на онај због кога и започех ову исповест, а на кога наиђох, као што рекох, захваљујући мојој Ви. И док га гледах, спознах праву истину, а кад га одгледате и ви, разумећете је и сами.

За крај ми само преостаје да се захвалим Виолети на инспиративном мејлу.