Среда, Април 08, 2009
Отац
Кад је Сведобри Господ стварао Оца... узео је висок калуп. На то му анђео, стојећи у близини, рече:
- Какав је то Отац? Ако ћеш стварати децу која ће бити тако близу земље, због чега Оца уздижеш тако високо? Он неће бити у стању да игра са њим кликера без клечања, нити да га ушушка пре спавања без савијања, али ни да га пољуби уколико није погнут.
Господ одговори уз осмех:
- Да, али ако би био величине детета, на кога би се оно имало угледати?
Када му је Господ направио руке, оне су биле велике и снажне. Анђео, негодујући, тужно одмахиваше главом, говорећи:
- Јеси ли сигуран да знаш шта радиш? Велике руке су незграпне. Оне не могу свладати зихернадлу, малу дугмад, гумицу за косу, нити извадити трн што се зарије у прст са бејзбол палице.
Још једном се Господ осмехну, зборећи:
- Знам и таман су толико велике да у њих може да стане све оно што један мали дечак испразни из свог џепа до краја дана, а опет довољно мале да могу да обгрле дечије лице.
Затим је Бог дуго вајао, правећи му танке ноге и широка рамена. Анђео умало није пресвиснуо од шока.
- Уистину, недеља је на измаку – приговарао је. Да ли си приметио да он нема крило! Како ће држати дете близу себе, а да му оно не заврши између ногу?
Насмеја се Господ и рече:
- Мајка треба да има крило. Отац мора да има снажна рамена како би могао да вуче санке, одржава равнотежу док учи дете да вози бицикл, и да се на њима одмара поспана главица, кад се из циркуса враћају кући.
Господ је био на половини посла, правећи два огромна стопала, дотад невиђена, да их анђео ни са једним другим није могао упоредити.
- То није у реду. Да ли заиста мислиш да ће се ови велики табани подићи из кревета раном зором кад беба заплаче? Или да ће успети на рођенданској забави проћи између гостију, а да их бар троје не поруше?
- Задовољиће, видећеш. Пружаће подршку малом детету које жели јахати на коњским тркама, или ће преплашити миша у летњој колиби, а саме ципеле ће постати велики изазов који ће требати попунити.
Господ је радио до дубоко у ноћ, стављајући у њега мало речи, али са призвуком постојаности, ауторитативан глас и очи којима ништа неће промаћи, уз неизоставну смиреност и трпељивост.
Најпосле, кад би већ при крају, досети се још нечег, па му угради сузе. Затим се окрену према анђелу, упитавши:
- Јеси ли сада уверен да он може волети исто колико и мајка?
Анђео више не рече ни реч.
Erma Bombeck
razlika je u ljubavi oca i majke, ali definitivno obadvoje imaju ogromnu ljubav za svoju decu... razlika je samo u načinu na koji je pokazuju...
hvala ti Pričopričalice
*Шуле
Па тек као пар, они су цео човек. Зато и дају у заједништву оно што свако од њих носи.
Prelepa priča, poučna, nežna, kakvu samo ti možeš naći ili ispričati!
Roditeljska ljubav i oca i majke je velika i nemjerljiva je svim dosad poznatim mjerama i mjerilima.
Ona je neuporediva jer je veća od svih drugih ljubavi.
pozdrav raspričalice
*донна
Па нисам ја тебе заборавила. А чим сам наишла на причу, ома сам је безецовала, мислећи на тебе и твој предлог, бона. Грлим!***
*сањарења
Ко шта воли, оно и налази и бива му, верујем. Поздрав, мила!***
*мандрак
Да, и непрепознатљива кад се, авај, наиђе на камен уместо срца, зар не?
п.с.: Распричалица кажеш, ха, ха, ха... Поздрав, приповедачу!***
no comment.
Prijatno!**
*домаћица
Поздрављам и ја тебе и грлим те загрљајно. Јааако!!!!!***
Љубав, све се прави њоме, све се објашњава кроз њу.
Никада не бих научио да дишем, да ми она није дала срце, никада не бих научио да ходам, да ми он није пружио руку, никада не бих научио да волим, да нисам пустио сузу, никада не бих научио да верујем, да нисам нешто изгубио.
Поздрав причалице
Predivna priča :) Probudi u meni sećanja... sva ona jahannja na jakim ramenima, ruke koje ne dopustiše da padnem, čvrste reči i mile oči u trenutcima očajanja... a ond mi misli preleteše na jednog drugog oca koji isto tako, neizmerno, svoje mališane voli...
Hvala ti :)
*крилаанђела
Прелепо, онако како ти то умеш, крилце. Поздрав велики и теби!***
*беалиевер
Хвала теби на твом коментару, у коме уживам. Свако добро и поздрав свим Очевима!***
Кад је анђео занемео, шта ја да кажем?;-)
Благо деци, а и очевима, кад их је Бог таквим створио!
Каква топлина и имагинација!
Дивна прича!Разнежила сам се, скроз...и отплакала једну туру...
*Ви
О, радости моја мила! Љубим ја тебе и грлим пуно, срећице!*******