[ Бисерје са нет-а... ] 05 Јул, 2015 14:52

 

 

Једном приликом за време богослужења, патријарх Павле, родитељски, тихим гласом, упозори богослова који је био за певницом:

- Синко, обратите мало више пажње, чини ми се да ви то не радите баш како би требало!

Овај одговори, помало увређено:

- Па, знате, Ваша Светости, свака птица пева својим гласом!

Патријарх ће на то:

- Јесте, синко, али у шуми. Ово је Црква!

 

[ Непозната историја Срба... ] 03 Јул, 2015 22:53

Београд под окупацијом 

Слика преузета са: Прогон ћирилице и српског језика

 

АКО МИ СРПСКИ НЕ ПИШЕШ, НЕМОЈ ДА МИ ПИШЕШ ВИШЕ

 

Честити Србин дипл.инж. Владимир Лепојевић, који је у деветој деценији свог живота, при сваком сусрету ме је нечим обрадовао и научио, па и писмености, по којој је далеко испред мене.  Толику љубав према српству, а нарочито толику бригу за српски језик и писмо, ретко сам виђао. Наводим само један пример како ми је душу огрејао. Као рударски инжењер радио је 1959.г. у Страгарима, па је познавао и запосленог радника који је био потомак Танаска Рајића. Овај му је причао да га је пре Другог светског рата сваке године одвозила војска у Крагујевац на обележавање Крсне славе артиљеријског пука. Тамо би он био обучен у белу свечану униформу, и са сабљом о пасу посађен на коња приликом одржавања параде. Можда је потребно да подсетим данашње Србе: Танаско Рајић погинуо је на Љубићу у Другом српском устанку бранећи српске топове.
Драги колега Лепојевић искрено се радује што има и млађих људи који брину за српски национални интерес, па ми је недавно послао писмо са три прилога који би можда могли тргнути Србе на размишљање, опрез и акцију.
О каквом узорном карактеру се ради показаћу овим примером.
Осамдесетих година прошлог века одржаван је у Београду неки научни скуп, па је и он пријавио свој рад. Речено му је да је једино његов рад исписан ћирилицом и да то није згодно, па би га морао написати на латиници. Радије је повукао свој рад него да изда себе и српство.
Ево прилога :

СРБИЈА ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1915-1918.

... када је у Србији српско писмо – ћирилица било забрањено оружаном силом...

Поход против националне културе

„ Окупационе власти су преузеле прави поход против српске културе. У школама и надлештвима забрањена је употреба српског писма и уведена латиница. У свим штампаријама ћирилична слова претопљена су у латинична. Цензори на поштама добили су изричита наређења да поцепају свако писмо или карту која би била написана ћирилицом. Забрана ћирилице у приватном саобраћају нарочито је огорчила грађане...

Један заробљеник у логору у Галицији писао је тим поводом 29.новембра 1917. године у Београд, између осталог, и ово: „Маро, да ми пишеш српски, јер ја сам Србин па нека дође ма која држава у Србију, ја сам Србин и као Србин ћу да умрем ; ако ми српски не пишеш, немој да ми пишеш више“.

...Из библиотека су уклоњене све књиге у којима је третирана српска историја и све друге књиге чији би садржај могао да подсећа Србе на њихово национално биће и патриотске задатке...                           

Монографија Први светски рат, књига 2, стр.287/8
издање „Обод“ 1975.


... када је у Србији српско писмо – ћирилица - било забрањено оружаном силом...

... И сав тај напредак отпочео је у кући, на којој је златним словима записано: Миша Анастасијевић свом Отечеству. Пре осам година тај су натпис скинули варвари, који су били притисли и спремали се да угуше и саму отаџбину нашу. Све што је ћирилицом записано било они су гонили и уништавали. Они су у њој гледали отпор, борбу, самосталност и државу. Они су бајонетима скидали натписе по улицама, мењали њихове натписе, брисали фирме, копали плоче по кућама, а наметали њима пријатељску предану и верну латиницу, која је значила покорност и самодрицање.

И ако би вам се поставило питање : ко су онда били најревноснији помагачи онога крвничког насиља, гоњења и мржње и најцрњи душмани српског племена, ви бисте данас исто тако били принуђени да ћутите, као што сте и пре осам година морали ћутати и трпети.

На Преображење 1925.                   Коста Христић „Записи старог Београђанина“,
Нолит 1989


АМЕРИЧКИ ТЕРОРИСТИЧКИ БОГ ЈАНУС


„Политика“ је објавила 25.9.2001. Танјугову информацију о америчком списку терористичких организација.Да ли је тај попис потпун? Не верујем. Ево и зашто.
У последњој години Другог светског рата, Ален Далс објављује амерички стратешки програм за терористичко уништење Русије ( у међувремену је „програмом“ обухваћено много више нација, посебно православних, словенских.) Због обавезе скраћивања текста, објављен у Информативном билтену превода ЦВНДИ Војске Југославије бр. 1/2001.г., сводим на следеће ставове:
1 )  За заглупљивање и отупљивање људи уложити све (злато, сву материјалну моћ). У људски мозак и свест посејати хаос и тако их приклонити лажним вредностима. Како? Наћи своје истомишљенике, савезнике  у Русији.
2 )  Последице? Трагедија непокорног народа је неизбежна због губитка самосвести. Литература, позоришта,биоскопи – сви ће величати најнижа људска осећања.
3 )  Подржавати и величати „уметнике“ који ће наметати и продубљивати у свести људи култ секса, насиља, садизма ,издајства – свега неприродног.
4 ) Неприметно али стално исмевати часност и поредак представљајући их тако архаичним.
5 ) Све људске пороке : лаж, превару, пијанство, наркоманију, издајство вешто и неприметно наметати.
6 ) Само ће понеко увиђати шта се догађа, али такве треба довести у неповољан положај, односно у предмет за исмевање. Тако ће се стварати поколења једно за другим.
7 ) Људе придобијати још у младости, зато главну пажњу усмеравати на омладину, изопачавати је, кварити, учити разврату. Од младих направити цинике и простаке – космополите. Коментар је сувишан.

„ПОЛИТИКА“, 29.9.2001. Умножи и дај другима !
Приредио : Немања Видић

Извор