Слика са интернета

 

Кад је Филип имао четири године, била сам код његових родитеља у посети.

У једном тренутку он је утрчао у кућу, са огромном чворугом на глави, кукајући и плачући на сав глас, али нас није погледао. Протрчао је поред нас, улетео у собу и залупио вратима. У чуду погледах у куму, питајући је:

„Шта ово би?! Где оде Филип?“

„Дођи да ти покажем!“, рече кума.

И она одшкрину полако врата. Имала сам шта да видим: Филип је клечао поред једног сточића, на којем је било мноштво икона, и овако се молио:

„Докторе Исусе, молим Те, био сам веома лош! Био сам веома неваљао, па сам пао и разбио главу. Ево признајем, али, молим Те, исцели ме, глава ме страшно боли! Види, имам и чворугу! Докторе Исусе, бићу добар, обећавам Ти! Мајко Божија, помози ми, и Свети Ђорђе, и Свети Никола, и Свети Јоване“, и настави да набраја имена свих светитеља са икона на његовом столићу.

Полако затворих врата и након десет минута он је изашао смејући се.

„Где ћеш, Филипе?, упитах га.

„Идем да се играм!“

„А чворуга?“

„Излечио ме доктор Исус, ништа ме не боли.“

То је та дечја вера, која је јако потребна.

Њихово троје деце (имају и ћеркицу) је врло чудно. Кад су били код мене у манастиру, Марина, њихово најмлађе дете, још је пузала. У једном тренутку обратих се Михајлу, средњем детету:

„Докле мислиш да ова твоја сестра пузи?“

„Па шта ћу јој ја кад је мала?!“, одговори он.

„Како шта ћеш...? Лепо јој реци: „Марина, устани и ходај!““

Михајло је стао испред Марине и рекао:

„Марина! Устани и ходај! Ниси више беба!“

Марина је устала и почела да хода, и више ниједном није клекла на колена.

Та иста Марина, кад је имала три године, а били смо у аутобусу, мало се мешкољила на седишту, што је приметила једна девојка, рекавши:

„Е мала, ти си баш прави ђаволак!“

А она се, онако мала, окренула према њој, сасвим озбиљно говорећи:

„А, не! Ви, матори, сте ђаволи, а ми, мали, смо анђели.“

И ту ју је покосила. Мени је било непознато да јој је неко некад тако рекао.

Једном, кад сам назвала Филипа овде на Новом Београду, поздравих га са: „Ћао, Филипе!“, а он ће мени на то рећи:

„Кумо, ја мислим да се хришћани поздрављају са Помаже Бог.“

„Филипе, душо моја, љуби тебе твоја кума што ти мене увек подсетиш све што треба. Хвала ти, и Бог ти помогао и добро дао!“

 

Претходна - Почетна - Следећа

Читајте и на сајту