Петак, Август 16, 2013

Мт. 21,22

 

Свети Николај

 

Прошле године, лежала сам девет месеци, услед болести и, нажалост, нисам могла да спремим славу, Светог Николаја. А док сам лежала, и мој отац је седео у близини, па му рекох:

„Ево, тата, први пут после десет година“, а ово је једанаеста откако је мама умрла да ја спремам славу, „не могу да спремим ништа!“

Имала сам тромбозу дубоких вена обе ноге, због чега нисам могла да устанем из кревета. Притом ме је већ рак најео, тако да ми је стомак отекао од воде да сам једва дисала. Толико сам била слаба да ни до купатила нисам могла да одем сама.

„Ето“, наставих, „када би Бог дао да сутра имамо само мало чорбе и једну рибу, нас двоје да поделимо, те неколико колачића, нама доста.“

Није прошло ни десет минута, кад неко позвони на врата. Тата отвори и каже:

„Ево, дошла комшиница и донела на тацни четири колача! Рекла је да јој дам шерпицу, да ти сипа мало чорбе.“

И ту мој отац оста у чуду:

„Гле, тебе је стварно Господ чуо!“

После подне, дође моја сестра кући и донесе ми у фолији једну печену рибу са роштиља.

„Донела сам ти печену пастрмку“, рече, а никад ми пре ништа није донела, ни кесу бомбона. Тако су све три моје жеље биле услишене: мало чорбе, печена риба и неколико колачића.

Кад сам јој то све испричала, моја сестра се и сама зачуди, те рече:

„Па што ти не молиш мало Бога да и мени да мало прасетине?“

Ту јој одговорих:

„Знаш, пошто ти читаш оне твоје афирмативне реченице, које су ти важније и вредније од Бога, ти тражи од њих прасетину. А ја, која се молим Богу, то се Његовој милости и обратих; и шта сам тражила – то сам и добила. Видиш ли каква је разлика између Бога и афирмативних реченица? Огромна, Данилка! Јер Бог може да делује, а афирмативне реченице не могу.“

Она је само спустила главу и отишла у собу.

Иначе, моја сестра је врло тврдоврата и некрштена. Зна много о вери, али једноставно не прима је ни на који начин. Али то сам све препустила Богу, јер како је Бог окренуо мене, тако ће и њу.

 

Претходна - Почетна - Следећа

Читајте и на сајту

 

[Одговори]

Мртво слово на папиру наспрам живога Бога.

Comment by Јанакис (08/17/2013 18:00)

[Одговори]

*Јанакис
Да. Сад размишљам како те реченице типа "Свакога дана у сваком погледу све више напредујем" постају све блеђе и бесмисленије како човекова снага копни. Ако већ немају трајност, чему се поуздавати у њих?

Comment by pricalica (08/17/2013 21:04)

[Одговори]

Ех, чему... Ничему. Али ваља доћи до извора питке воде и схватити чиме смо све покушавали утолити жеђ.

Comment by Јанакис (08/26/2013 15:56)

[Одговори]

*Јанакис
Подсети ме из неког разлога на ово:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.291.html:381772-Srpski-kriminalac-spasava-blago-Hilandara

Чудни су путеви Господњи...

Comment by pricalica (08/26/2013 21:18)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме