Један човек купи себи нову кућу, бољу и лепшу од претходне. Уз њу је ишао и воћњак – уређен и богат плодовима. А поред њега, живео је много завидан комшија, који је на све начине покушавао да озлоби човеково расположење: бацао му је смеће пред врата или чињаше какву другу гадост. Пробудивши се једног јутра изузетно доброг расположења, човек изађе на веранду, а кад тамо стоји ведро с помијама.

Човек узе ведро, просу помије, ориба га да се сија и, набравши у њега најлепше, најсочније, најукусније јабуке, оде до комшије.

Комшија, чувши куцање на вратима, злурадо помисли:

- Најзад ми је пошло за руком!

И отвори врата с надом да ће избити свађа, али му човек пружи ведро са јабукама, говорећи:

- Ко је чиме богат, он то и дели!