Истинита прича пронађена у дневнику Аустроугарског официра.

Укотвила се у Црну Гору Аустроугарска флота. Увече су приредили вечеру на броду за племенске старешине. Скупили су све виђеније људе. Кад је почела вечера један млади официр упита Црногорце:

- Зашто се ви борите са Турцима? То је огромно царство, тешко да ће да га победи тако мала земља?

Један од старешина племена одговори:

- Морамо због хране, отимају нам храну и наметнули су порезе.

Кад капетан то чу, поче се смејати гласно и рече:

- То није разлог да се губи глава. Ми се боримо због угледа, части, поштења! То је разлог за губитак главе, а не храна!

Остали официри су са поносом одобравали тај одговор младог капетана. Онда се са доњег краја стола зачу глас једног старог Црногорца:

- Е, децо моја, свако се бори за оно што нема!