Има Бога, рекла је бака
Зовем се Ана Марија. Живим обичан овоземаљски живот једне једанаестогодишње девојчице. Имам маму, тату, сестру и брата и веома сам срећна девојчица.
Срећна сам јер имам породицу коју волим, школу у којој стичем знања и учим о многим лепим стварима. Имам пријатеље и рођаке који ме окружују и наставнике од којих учим. Мислим да је то довољно за срећу.
Иако имам здравствени проблем с којим сам рођена, јер не могу добро да ходам и трчим као већина мојих вршњака, нисам због тога тужна и несрећна. Захвална сам Богу за сваки дан свог живота и настојим да уживам у свему што ми он пружи.
Пре пар месеци била сам много тужна јер се моја бака преселила на небо код Бога и заувек нас напустила. Недостају ми приче из њеног детињства, топле чарапе које ми је сваке зиме плела и нежне руке које су ме миловале.
Говорила ми је бака често:
„Има Бога, дете, исправиће Он све неправде овог света, треба само бити стрпљив и чекати!“
А ја бих, бако, да скупа чекамо и да чујем још неку лепу причу из твог детињства. Увече кад легнем и кроз прозор угледам звезде које трепере у ноћи, чини ми се да си ти баш једна од њих која ми стално намигује и жмирка као што си често чинила увече док дремаш поред топле пећи.
Зимско је вече, бако, и пуцкетање ватре у пећи сећа ме на тебе. Ближе се новогодишњи празници и Божић.
Све ће бити другачије јер нема тебе да унесеш Бадњак у кућу и по слами проспеш бомбоне и разне друге ђаконије да их ми деца купимо. Тебе нема, бако, али остала је моја вера у Бога да ће све ствари на овом свету опет бити на свом месту, јер ти си се увек томе надала.
Научила си ме да нада увек последња умире, да Бога има и да стиже да исправи све „кривде“ и донесе правду. Хвала ти, бако, што си ме научила племенитости, доброти и праштању. Ја ћу те чувати у сећању, у својим молитвама Богу. Није важно што ја никада нећу трчати и чврсто стојати на својим ногама, како си ти хтела да ме видиш. Довољно је што дишем, гледам и осећам све ове дивне ствари око себе.
Нека бар делић ове лепоте осете и она деца којима је до сада то било ускраћено. Увек си ме учила да се у својим молитвама молим за све добре људе и да добро увек победи зло. Зато ми је важно, бако, да анђео, горе на небу, добро пази на тебе, да ти пре сна утопли хладне старачке ноге, као што си ти мени чинила у хладним зимским ноћима.
Има Бога, бако, јер ту је свуда око нас, у новом сунчаном дану, у осмеху детета, у мирису тек испеченог хлеба. Научила сам да се радујем малим стварима и да уживам у њима, а оне велике недостижне нећу никад ни пожелети.
Ти ми буди спокојна, све је углавном онако како би ти хтела и желела. Свет је исти, порадићемо на томе да га мало поправимо како би сви били срећни и задовољни.
Пази на себе и поздрави ми Бога! Остај ми с Богом, бако, и чувај Га, а Он нека чува тебе и све нас!
Пре неколико дана нам је вероучитељица Милица Ракић донела
радове својих ученика. Одушевио нас је рад Ане Марије, њена
вера у Бога, чиста, искрена, светосавска. Ова девојчица би мно-
гима могла да послужи као пример. Иако не може добро да хода,
она не губи наду, не хули на Бога, радује се животу. Сетите се
Ане Марије кад кажете да сте депресивни и да вам је нешто тешко
да урадите.
"Светосавско звонце", бр. 1./2009.
Благослови оца
Један младић се управо спремао да матурира. Уназад неколико месеци он се дивио предивним спортским колима изложеним у ауто-салону и, знајући да их његов отац може приуштити, рекао му је да је то све што жели.
Како се дан матуре приближавао, младић је био све више у ишчекивању неког знака да му је отац купио кола. Коначно, на сам тај велики дан, отац га позва у приватне одаје. Рекао му је да је поносан што има тако доброг сина и да га неизмерно воли. Затим му је пружио лепо упаковану поклон-кутију. Радознао, али помало и разочаран, младић отвори кутију и нађе у њој лепу, у кожном повезу, Библију, са његовим у злату угравираним именом. Љут, он диже глас на свог оца, рекавши:
- Поред оноликог новца, купио си ми Библију?
И изјури из куће, остављајући Свето Писмо.
Отада прође много година а младић постаде веома успешан у свом послу. Имао је красан дом и предивну породицу, али сетивши се да је његов отац веома стар помисли да би требало да га посети. Није га видео од дана кад је матурирао. Но пре него што је почео са припремама за путовање, он доби телеграм да се његов отац упокојио и да је све што је имао оставио њему у наследство. Било је важно да одмах крене кући и све уреди.
Стигавши у дом свога оца, изненадна туга и жаљење испунише његово срце. Поче да претура очева документа од важности кад угледа једнако нову Библију као онога дана кад ју је оставио за собом. Са сузама у очима стаде листати Свето Писмо. А док је превртао странице, са задње странице испаде кључ од аута. На њему је била картица са знаком ауто-салона, оног истог у коме је он видео тако жељена спортска кола. Такође је, поред знака, стајао и датум када је матурирао, као и да је ауто ИСПЛАЋЕН У ЦЕЛОСТИ.
Колико смо пута превидели духовне благослове и одговоре на наше молитве само зато јер нам нису долазили онако како смо ми то желели?
Наравоученије: Од данас почнимо да гледамо иза очигледности како би чудима било омогућено да испуне наш живот.
Осмех из вечности
P.: Thank you, Father, for seeing us. The times in Russia , now, are both terrible, on the one hand, and complex, on the other.
J.: We pray that the Russian people might return to their natural state, that which existed prior to the destruction, because we have common roots and are taking to heart the situation in which the Russian people find themselves.
P.: There are many woes, of course. Drug addiction is rampant. There is the degeneration of our nation.
J.: Things are now in such a state of deterioration -- a condition that is common throughout the entire world, at the present time. And it is subsequent to this specific condition, this precise limit, that the wrath of God will begin. We have reached this extreme. And it will now happen that what the Lord, in His mercy, formerly endured, He will now, acting in accordance with His righteousness, chastise, because the time has now come for that.
There will be a war, and wars, and we will experience great difficulties. World power has now been seized by the Jews, and their goal is to annihilate Christianity. The wrath of God will be such that all those secret foes who are bringing about this state of affairs will be destroyed themselves. It is for this purpose, in particular, that the wrath of the Lord is being sent down: in order to destroy them, in one way or another. But this should not unduly frighten us, because we must always have hope in God. Because thousands, millions of martyrs, including our New Martyrs, suffered in exactly the same way, and we must be prepared for this and not be unduly frightened. There must be patience, prayer and hope in Divine providence, on out part. Let us pray for the renascence of our Christianity after this war, after everything that awaits us, in order that the Lord might truly give us the strength to restore all this. But this evil will have to be endured.
P.: And how soon will Russia be reborn after that?
J.: Everything has now begun; now, there will be a great explosion. Following this, there will be rebirth.
P.: Many icons, now, are streaming myrrh. We have an icon of the Saviour, which is exuding blood.
J.: And here, in Greece , too, many are streaming myrrh. The word is that the Saviour is weeping, and the Mother of God is weeping, and the icons weep.
P.: They bring an icon, and there is a clump of blood on it, like this: it's a paper icon and so fragrant..., imagine. They took it in for analysis and it turned out that this was plasma.
J.: This is the beginning of these events, troublesome events, military ones... The movers and shakers of this evil are the Jews. They are being prompted to do this by the devil, in order to start this,... in order to destroy the seed of Orthodoxy in Greece and in Russia . This will be their chief obstacle to world domination. And they nevertheless will compel the Turks to come here, to Greece , in order to begin their work; and Greece , although she has a government, does not, in reality, have a government, as such. She lacks strength, and the Turks will come here. This will be the moment when Russia , too, will move her forces, in order to repel the Turks. Events will develop thus: when Russia goes to Greece 's aid, the Americans and NATO will attempt to prevent this, in order that there might be no union, no merger, between two Orthodox nations. They will also arouse other powers, such as the Japanese and others. There will be great slaughter upon the territory of the former Byzantine Empire . Of those who perish, there will be some 600 million, alone. The Vatican will also participate greatly in all this, in order to impede the growing role of Orthodoxy and prevent such unification. Thus will Divine providence find its fulfillment.
P.: Of course. All the prerequisites exist for this, for all these events. But there is also the fact that there is such opposition in the media. World hierarchs ... {illegible} .... And how long will the president maintain this line? Is it a good one that he is holding to now?
J.: God will permit the destruction of all those who are sowing these temptations, pornography and drug addiction. And the Lord will so blind their minds that they will destroy one another without receiving any satisfaction therefrom. The Lord will permit this precisely in order to bring about a great purging. As concerns Putin, that time will not last long, and there will be an immediate war, and he will not be around for long. But, following this extensive cleansing, there will be a great renascence of Orthodoxy, not only in Russia , but throughout the entire world; such a great surge of Orthodoxy. The Lord will extend His blessing, His Grace, just as had been the case in the first few centuries. Then, when people went to the Lord with an open heart... This will last for few decades, then the dictatorship of the antichrist will quickly set in. These are the terrible events that we must endure; let them not frighten us, because the Lord will shelter His own. Yes, we will surely experience difficulties, hunger, and even persecution and much else, but the Lord will not abandon His own. And those who are placed in positions of authority should compel their subjects to be with the Lord, the more; to abide in prayer, the more; and the Lord will shelter His own. The condition that will prevail following the cleansing will be one of a great renascence.
We, as pastors, must restrain as many people from sinning as we are able, in order that the Grace of God might not depart from us all. In order that we might be as close as possible to God, to repentance and to prayer... Then the Lord will always be with us, regardless of how difficult might be the circumstances. The Lord will not abandon us. We need to restrain ourselves and keep and hold our people.
Не чекајте циглу!
Један млад и успешан директор кренуо је у суседну улицу возећи помало брзо свој нови Јагуар. Пажљиво гледајући на децу, која су повремено знала да искоче између паркираних аутомобила, он наједном поче да успорава приметивши нешто. За све време док је његов Јагуар клизио друмом, ниједно дете се није појавило. Међутим, појавила се ненадано цигла која разби бочна врата. Нагазивши кочницу, човек убаци у рикверц и врати се до места одакле је цигла била бачена. Затим, онако љут, искочи из кола, зграби прво дете и гурну га у правцу паркираног Јагуара, вичући:
- Шта ово треба да значи и ко си ти уопште? Шта си, за име Божје, хтео са овим да урадиш? Ово је нови ауто и ова цигла коју си бацио направила је велику штету. Зашто си то учинио?
Али малени дечак ће помирљиво:
- Молим вас, господине... опростите, много ми је жао... Нисам знао шта друго да урадим – објашњаваше он. – Бацио сам циглу јер нико други није хтео да стане.
Са сузама које су капљале са његове браде, дечак показа на место иза паркираног аутомобила.
- Ово је мој брат – рече. – Незгодно се сударивши са ивичњаком, испао је из својих инвалидских колица а ја не могу сам да га подигнем.
И заридавши, дечак упита запањеног директора:
-Хоћете ли ми, молим вас, помоћи да га вратимо у колица? Повређен је и превише тежак да га дижем сам.
Дирнут, а немоћан да изусти и реч, возач је покушавао да прогута кнедлу која се заглавила у његовом грлу. И ужурбано подигавши хендикепираног дечака врати га у инвалидска колица, а потом извади чипкану марамицу и прислони је на његове свеже ране и огреботине. Брз поглед га увери да ће све бити у реду.
- Хвала вам и нека вас Бог благослови – рече захвални дечак возачу.
Превише потрешен да би проговорио, човек једноставно остаде да гледа за дечаком који је гурао у колицима свога брата, возећи га кући.
Вратио се колима дугим и спорим корацима. Штета је била једва видљива, али се возач није потрудио да поправи оштећена врата. Штавише, оставио је огреботину да га подсећа на поруку: Не идите кроз живот брзо да не би неко био принуђен да вам циглом привуче пажњу!
Бог шапуће у нашим душама и обраћа се нашим срцима. Понекад, кад немамо времена за слушање, Он мора да баци циглу на нас.
На нама је избор: Да слушамо шапат – или да сачекамо циглу!
Оловка
Мајстор за израду оловака је, пре него што ће је спустити у кутију, издвојио једну оловку.
- Постоји 5 ствари које би требало да знаш – обрати јој се – пре него што те пошаљем у свет. Добро их упамти и немој да их заборављаш и постаћеш најбоља оловка каква се може бити.
1. Моћи ћеш да урадиш многе велике ствари, али само уколико се предаш у Нечије руке.
2. С времена на време ћеш доживети болна оштрења, али то ти је потребно како би постала боља оловка.
3. Бићеш у могућности да исправиш многе грешке које би могла учинити.
4. Најважнији део тебе ће увек бити оно што је изнутра.
5. На свакој површини на коју те прислоне мораш оставити свој траг. Без обзира на твоје стање, мораш наставити да пишеш.
Оловка је разумела и обећала је да ће упамтити, а потом је легла у кутију носећи у своме срцу смисао свог постојања.
Сада замени место са овом оловком. Заувек упамти и никад не заборављај и постаћеш најбоља особа каква се може бити.
1. Бићеш у стању да урадиш многе и велике ствари, али само ако се предаш у Божије руке. И дозволи својим ближњим да ти приступе због многих дарова које си добио.
2. Осетићеш болна оштрења с времена на време, пролазећи кроз разне проблеме у животу, али ти је све то потребно како би постао боља особа.
3. Бићеш у могућности да исправиш сваку грешку коју би могао да учиниш.
4. Најважнији део тебе ће увек бити оно што је изнутра.
5. На сваком месту по којем будеш ходао, мораш оставити свој траг. Без обзира на ситуацију, мораш наставити да испуњаваш своје обавезе.
Нека те ова поучна прича о оловци охрабри и укаже на то како си посебна особа и да једино ти сам можеш да допринесеш испуњењу сврхе због које си и послат на овај свет.
Никад не дозволи себи да се обесхрабриш, мислећи да је твој живот без смисла и да се не могу правити промене.
Свети апостоли Петар и Павле
29. јун/12. јул
СПОМЕН СВЕТИХ ПРВОВРХОВНИХ АПОСТОЛА ПЕТРА и ПАВЛА
ЖИТИЈЕ, ПОДВИЗИ И СТРАДАЊЕ СВЕТОГ
СЛАВНОГ И СВЕХВАЛНОГ ВРХОВНОГ АПОСТОЛА ПЕТРА
Свети апостол Петар, који се пре апостолства звао Симон, бејаше родом Јеврејин, син Јонин, из племена Симеонова, брат светог апостола Андреје Првозваног, из малог и незнатног галилејског градића Витсаиде у Палестини. Ожењен ћерком Аристовула, брата светог апостола Варнаве, он са њом имађаше једног сина и једну кћер. Симон беше човек неписмен, али простодушан и богобојажљив, држао је заповести Господње и ходио пред Господом без мане у свима делима својим. По занимању он беше рибар; и као човек сиромах, он трудом руку својих зарађиваше храну кући својој, хранећи жену, децу, ташту и старог оца свог Јону.
Брат Симонов Андреја, презирући таштину и вреву овога света, изабра себи безбрачни живот, и отишавши к светом Јовану Крститељу који на Јордану проповедаше покајање, постаде његов ученик. Слушајући сведочанства учитеља свог о Христу - Месији, а нарочито речи његове када прстом својим указа на Господа: "Гле, јагње Божије које узима на себе грех света..." (Јн. 1, 29-36), Андреја остави Јована, и заједно са другим учеником Крститељевим отидоше за Господом Христом, питајући Га: Учитељу, где обитаваш? - Дођите и видите, одговори им Спаситељ. И они отидоше, и видеше где Он живи; и осташе у Њега онај дан (Јн. 1, 37-39).
Сутрадан ујутро Андреја дође к своме брату Симону и рече му: Ми нађосмо Месију, Христа. - И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, што значи Петар [1] (Јн. 1, 41-42). - И тог часа свети Петар би рањен љубављу ка Господу, поверовавши да је Он истинити Месија, послат од Бога на спасење света. Али он још не остављаше своју кућу и занимање, зарађујући укућанима својим оно што је потребно, у чему му понекад помагаше и брат његов Андреја због престарелог оца; и то све тако докле обојица не бише позвани од Господа на апостолство.
Једном, после затварања Јована Крститеља у тамницу, Господ Христос идући покрај мора Галилејског [2] виде Петра и Андреју, где мећу мреже у море, и рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи (Мт. 4, 18-19). А каквим је управо ловцима Господ хтео да их начини, то је Он пре тога био показао чудесним хватањем риба, када је, ушавши у Симонову лађу и наредивши му да баци мреже у море по рибе, Симон Му одговорио: "Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али по твојој речи бацићу мрежу". - И бацивши мреже, они ухватише велико мноштво риба, те им се и мреже продреше, што беше праслика духовног риболова апостолског: јер су апостоли имали да мрежом речи Божје улове многе народе на спасење. Видевши такво чудо, Симон Петар припаде ка коленима Исусовим говорећи: "Изиђи од мене, Господе; ја сам човек грешан". Јер ужас беше спопао њега и све што беху с њим од мноштва риба које ухватише. У одговор Петру који позива Господа да се удаљи од њега, Господ га позива да Му следује, говорећи: Хајде за мном - одсада ћеш ловити људе на живот, као што си досада ловио рибе на смрт (ср. Лк. 5, 1-11).
Од тога часа свети Петар постаде следбеник Христов, као и брат његов Андреја и остали новозвани ученици. И Господ љубљаше Петра због простосрдачности његове. И посети Господ убоги дом његов, и болесну од грознице ташту његову исцели узевши је за руку (Мк. 1, 30). И када ујутру врло рано Господ, уставши, отиде сам у пусто место, онда Петар, не могући издржати ни један час без Господа, остави своју кућу и све укућане, н отрча за Њим, брижљиво тражећи свог љубљеног Учитеља. И нашавши Га рече Му: Сви те траже, Господе (Мк. 1, 30-37).
И од тада се свети Петар не одвајаше од Господа већ неодступно бејаше уз Њега, наслађујући се гледањем лица Његова и речима његовим слађим од меда, и као очевидац посматрајући многа и велика чудеса Његова, која јасно потврђиваху да је Христос - Син Божји, у кога он верује без икакве сумње. А како је веровао срцем за правду, тако је и устима исповедао за спасење…
ЖИТИЈЕ, ПОДВИЗИ И СТРАДАЊЕ СВЕТОГ
СЛАВНОГ И СВЕХВАЛНОГ ВРХОВНОГ АПОСТОЛА ПАВЛА
Свети апостол Павле, који се пре апостолства звао Савле, [3] беше по рођењу Јеврејин, из племена Венијаминова. Родио се у Тарсу киликијском од знатних родитеља који су најпре живели у Риму, па се затим преселили у Тарс киликијски [4] са почасним звањем римских грађана, због чега се и Павле назива римским грађанином. Он беше сродник светог првомученика Стефана, и би од родитеља послан у Јерусалим ради изучавања Мојсијевог закона. У Јерусалиму он постаде ученик славног учитеља Гамалила. Његов друг по учењу и пријатељ беше Варнава, који потом постаде апостол Христов. Савле темељно изучи отачки закон, и постаде велики ревнитељ његов, и ступи у партију фарисеја.
У то време у Јерусалиму и у околним градовима и крајевима свети апостоли шираху благовешће Христово. При томе они често вођаху дуге препирке са фарисејима и садукејима и са свима књижевницима и законицима јеврејским, који ненавиђаху и гоњаху проповеднике Христове. Ненавиђаше свете апостоле и Савле, па чак није хтео ни да слуша њихову проповед о Христу; а Варнаву који већ беше апостол Христов он исмеваше, и говораше хуле на Господа Христа. Када пак Јевреји засипаху камењем његовог сродника, светог првомученика Стефана, Савле не само не жаљаше што се невино пролива крв његовог рођака, него и одобраваше убиство и чуваше хаљине Јевреја који убијаху Стефана (Д. А. 7, 58).
После тога, измоливши од првосвештеника и старешина јеврејских пуномоћије, Савле силно кињаше цркву, јер улажаше у куће верних, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу. Но не задовољавајући се гоњењем верних у Јерусалиму, а дишући претњом и смрћу на ученике Господње, Савле пође у Дамаск [5] са посланицом првосвештеника тамошњим зборницама, да и тамо, ако кога нађе од верујућих у Христа, похвата и људе и жене, па свезане доведе у Јерусалим. То би за царовања Тиберија. [6]
Када Савле на путу већ беше близу Дамаска, одједанпут га обасја светлост с неба, и паднувши на земљу он чу глас где му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш? - А он запрепашћен упита: Ко си ти, Господе? - А Господ рече: Ја сам Исус, кога ти гониш; тешко ти је противу бодила праћати се. - А он дршћући од страха, упита: Господе, шта хоћеш да чиним? - И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити (Д. А. 9, 3-6). А и војници који иђаху са Савлом беху запрепашћени, и стајаху чудећи се, јер чујаху глас који говораше Савлу а никога не виђаху. А Савле устаде са земље, и отвореним очима својим никога не виђаше: јер телесне очи његове ослепише, али духовне очи његове стадоше прогледати. Водиоци његови узеше га за руку и уведоше у Дамаск. Ту он проведе три дана слеп, и не једе, нити пи, него се непрестано мољаше (Д. А. 9, 7-9). У Дамаску пак бејаше свети апостол Ананија; [7] њему се Господ јави у виђењу, и нареди му да потражи Савла који настава у дому неког човека Јуде, да му телесне очи просвети додиром, а душевне - светим крштењем. Ананија одговори: Господе, ја чух од многих за тога човека колика зла почини светима твојим [8] у Јерусалиму; и овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име твоје. А Господ му рече: Иди без страха, јер ми је он сасуд изабрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве. А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје (Д. А. 9, 10-16).
По наређењу Господњем свети Ананије оде и, нашавши Савла, метну руке на њега. И тог часа отпаде од очију његових као крљушт, и он одмах прогледа, и уставши крсти се и испуни се Духа Светога који га посвети на апостолску службу, и промењено му би име из Савла у Павла. И одмах стаде проповедати по зборницама Исуса, да је Он Син Божји. И сви који слушаху дивљаху се и говораху: Није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињу име ово, и овде за то дође да такве свезане води главарима свештеничким? - А Савле се већма сиљаше и збуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да Исус и јесте Христос, то јест обећани Месија. Најзад се Јевреји испунише гнева на њега и договорише се да га убију. И чуваху капије градске дан и ноћ, да им не би умакао. А ученици Христови, који беху с Ананијом у Дамаску, дознавши за договор Јевреја о убијању Павла, узеше га ноћу, и спустише преко градског зида у котарици (Д. А. 9, 17-25). Изишавши из Дамаска, свети Павле се не упути одмах у Јерусалим, него најпре пође у Арабију, као што сам о томе пише у Посланици Галатима: Не питах тела и крви, нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе, него отидох у Арабију, па се опет вратих у Дамаск. А после тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра (Гал. 1, 16-18).
Дошавши у Јерусалим, свети Павле покушаваше да се придружи ученицима Господњим, али се они бојаху њега, не верујући да је и он ученик Господњи. А свети апостол Варнава, видевши га и убедивши се да се обратио ка Христу, обрадова се и приведе га апостолима, и Павле им исприча како на путу виде Господа, и шта му Господ рече, и како у Дамаску смело проповедаше име Исусово. Ово испуни великом радошћу свете апостоле, и слављаху Христа Господа. А свети Павле се и у Јерусалиму препираше са Јеврејима и Грцима око имена Господа Исуса. Једном пак, стојећи у цркви и молећи се, он постаде изван себе, и виде Господа који му рече: Похитај те изиђи из Јерусалима, јер неће примити сведочанства твога о мени. - А Павле рече Господу: Господе, сами Јевреји знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне који верују у Тебе. И кад се проливаше крв Стефана, сведока твога, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине оних који га убијаху. - И Господ му рече: Иди, јер ћу ја далеко да те пошљем у незнабошце (Д. А. 22, 17-21)…
Из «Житија светих за јун», Светог Јустина Ћелијског
НАПОМЕНЕ:
1. Кифа је сиријска реч и значи камен; тако и грчка реч Петар (πετρα) значи камен.
2. Галилејско Море познато је још под именом Тиверијадског Мора или Генисаретског Језера.
3. Савле - јеврејско име, значи: жељени, измољени. Павле је римско име, и значи: мали. По мишљењу светих отаца: Златоуста, Амвросија, Димитрија Ростовског и других, Савлу је при крштењу промењено име у Павле.
4. Тарс - некада велики и многољудни град у малоазијској области Киликији, на реци Кидни. И сада је важан и трговачки град са четрдесет хиљада становника.
5. Дамаск - један од најстаријих градова света. Пре Христова Рођења потпао под власт Римљана. Веру Христову у Дамаску утврдише ученици Господњи, расејани после убиства светога архиђакона Стефана. Зборнице (= синагоге) Дамаске биле су под влашћу Јерусалимског првосвештеника; у верске ствари Јевреја грађанске се власти нису мешале. Године 1516. Дамаск је присаједињен Турској царевини. И данас је то велики трговачки град и веома богат, са преко двеста хиљада становника. Налази се у Сирији, на подножју Антиливана; од Јерусалима удаљен преко 200 км.
6. Тиберије - цар римски, од 14. до 37. године после Христа. Под њиме био распет Господ Христос.
7. Ананија био хришћанин од Јевреја; потом постављен за епископа у Дамаску, и скончао мученички - засут камењем у Елевтеропољу (између Јерусалима и Газе). Спомен његов 1. октобра.
8. У прво време светима су се називали хришћани, због свог освећења Христом и због свог чистог и непорочног живота.
Забрањена љубав
Пожелео сури меда
У свој живот увест` реда
Па да попут другог света
И он с паром својим шета.
Стога посла многе птице,
Све познате летачице,
Да се вест та гором чује:
Шумски газда свадбу снује!
Кад дознаше медведице,
Љупке, горске красотице,
Пожурише све и једна,
Јер прилика беше вредна.
Гледао их меда сури,
Док не поче да се дури:
Њему свака горска мустра
Преко мере беше жустра.
Тад кренуше летачице
Преко шуме и горице
Да пронађу, туда-свуда,
Женку спремну да се уда.
Прође лето, јесен стиже,
Па и зима све је ближе,
Но с мединог кућног прага
Ниједна не брунда драга.
Стаде суза да га жуља,
Поче чак и да бауља
Од потраге, што га смори,
Те он пође да с` одмори.
Али тек што пусти корак,
Кад долете њем` на конак
Са севера једна птица
Где пребива медведица.
На свету јој равне није,
У очима снове крије,
Зима јој је крзно сплела,
Име њено јесте Бела.
Већ по самоме чувењу
И другарском уверењу,
Меда сури би очаран
И за свадбу већ приправан.
А док птица још збораше,
Две пахуље дојахаше
Да
најаве гошћу бајну -
Са севера деву сјајну.
Ал` падоше перца бела
Суром меди насред чела,
Склизнуше на трепавице,
Заробише му окице.
Још северац када дуну
Ко да харфе дирну струну,
Те он усни сан милени
Како се са Белом жени.
Тако у сну ал` на јави
Снежни ћилим свуд` по трави,
А по њему права Бела
Жури суром ведрог чела.
Скупише се шумски свати,
Поворка је к меди прати,
Доведоше је до прага
Ал` се не чу оно „драга“.
Јарки осмех с лица неста
Када уђе ту невеста,
Па још кад му приђе ближе
Бела јој се длака диже!
Расрди се много она
Те свадбена разби звона,
У снег хладни зави биље -
Зацвокота шумско живље.
Љута, шта ће, на праг седе,
А свати је с` страхом гледе,
Но
кад поче лед да рони -
Свак` се живи од ње склони.
Тако зиму зимовала,
Ни с ким није друговала.
Све до задњег снега оста,
Пред пролећем рече: "Доста!"
Тужна Бела кући пође
И северац с њом, такође,
На ћилиму том од снега
Све до тамо, иза брега.
А кад зиме звук утихну,
Сав весео меда живну,
Још кад се и сунце јави,
Њем` се посве вид открави.
И изађе да прошета,
Да обиђе шумског света,
Да им каже шта је снио,
Ко му у сан долазио.
Ал` не стиже реч да пусти,
Кад се олуј на њег` стушти,
Што с` усана оте живљу
Што преживи љубав дивљу.
И сазвавши сабор хитно,
Изгласаше непобитно:
Такву љубав гора неће -
Да им зима праг облеће!
Од тог доба веза ова
Дом свој тражи измеђ` снова,
Јер им збиља мост не прави -
Кад не прија свакој глави.
Суром радост - топло сунце,
Бели - зиме звук на увце,
Ал`
све док су мили снови
Љубавни ће брод да плови.
аутор: причалица
Прича о два јарца
ПРИЧА О ДВА ЈАРЦА
У свему што ми чинимо, као што је много пута речено,
Бог истражује циљ, да ли ради Њега или ради чега дру-
гог то чинимо. Када, дакле, хоћемо да учинимо нешто
добро, треба да имамо циљ не човекоугађање, него Бога,
да би увек гледајући у Њега, све чинили Њега ради, да не
би и труд поднели и плату изгубили.
(Свети Максим Исповедник)
причу коју им је, поуке ради, приповедао.
- На једном брвну сретну се два јарца: један млад и оштрих
рогова, и други, нешто старији, са роговима затупљеним и
угаслим погледом. Дуго се гледајући у очи, њих двојица од-
мераваху снаге, чекајући који ће први да попусти. На крају,
онај старији са тупим роговима пропусти млађег јарца
оштрих рогова.
Али једног дана деси се да, идући им у посету, наиђе на неке људе и препозна на њима нека одела која је љубазно поклонио члановима породице о којој се стараше. Видевши то, у њему поче да ради неки црв, али одлучи у себи да оћути. Наставио је да их обилази и даље, и да их дарива, због чега му, једном приликом, глава породице у благодарењу рече:
- Бог да те благослови за твоје добро срце, добротвору наш! А даће Господ да се и ми теби једног дана одужимо...
Од ових речи богаташ поцрвени и, одмахујући руком, примети да је њему највећа награда то што може некоме да помогне. И ту се они растадоше у лепом расположењу, но кад изби на улицу и зађе за ћошак поново наиђе на људе који су шетали у одећи поклоњеној штићеницима. Оно лепо расположење се истопи у трену и његово срце поче да нагриза, јаче него пре, црв несмирења. Хтеде да се врати, али како је већ падала ноћ, то одлучи да за кратко одложи своју намеру - да испита ствар; а можда и да сачека да га ватра прође.
ко се обраћао Старцу:
- Да ли овај попустљиви јарац, у ствари, представља оно
што нам богонадахнута мудрост, кроз народног припове-
дача, казује да «паметнији попушта»?
- Мислиш на оно што Премудри Соломон говори: «Па-
метан човек види зло и склони се, а луди иду даље и пла-
ћају.»¹? - примети Старац, загонетно се смешећи. – Можда,
а можда ипак има још нешто...
Међутим, идући до куће својих сирочића, како их је звао, на улицама примети гужву. Радознао где се то силан свет упутио, а да није ни пијачни дан, он се распита код једног журног пролазника; од њега сазнаде да се у самом центру града скупљају потписи за човека који би требало да буде изабран за новог представника власти, будући да се једно место, неочекивано и обноћ - упразнило. «Хм, ко ли би могао бити тај човек?», помисли, осећајући некакву завист према незнанцу. «Мора бити много добар човек, кад оволики свет хрли да да свој глас њему». И у том размишљању стиже он и до познате куће, али никог од својих сирочића не нађе. Претпоставивши да су и они морали поћи на гласање, то се и он уврсти у поворку и журно крену ка центру града.
А тамо глава породице о којој се бринуо седи за једним столичком и, са осмехом на лицу - скупља потписе!
- Ма... није могуће! – с неверицом и стиснутих зуба процеди богаташ. – Сад је мени јасно откуд сва она шетајућа одећа! То он мојим даровима милосрђа куповаше себи гласове! Какав незахвалник!
И у том бесу, дрхтећи, пође он да се са овим разрачуна; али не стиже ни корак да начини, кад се изненада стеже некакав обруч око њега, из којег радосно лармање објави да потписа има довољно и да човек с листом креће у скупштину да је преда.
свог разговора са Старцом, где се, између осталог, по-
чело причати и о томе како су мудрости из Светог Писма
ушле и у народне пословице, поново прену из размишљања:
- Ево, баш и овај пример пословице «Паметнији попушта»,
јасно се огледа у мудрости Соломоновој, коју ти, оче, наво-
диш. Но, међутим, да се не би сад одвећ удаљили од приче,
молимо те да наставиш... Слушамо те!
Старац, драге воље, настави са приповедањем:
- Видите, оно што овај прпошнији јарац није знао јесте то да
се овај слабији није толико устрашио његове снаге, колико силе
пред којом је бежао. Њега је јурио чопор гладних вукова! А како
не беше пута напред и, допавши у борбу са њима, он, поломивши
своје рогове - што га физички ослаби и немало посрами, стаде да
се повлачи назад!
Ношен масом, стиже он пред скупштину. Знојавог лица и млатећи рукама - пробијајући се између људи - најзад му пође за руком да се успне уз степенице и да, пратећи свог штићеника, стигне до председника града таман на време кад његов вајни штићеник предаваше листу с потписима.
- Станите, господине председниче! – викну он гласом од кога се сви у председниковом кабинету непријатно тргоше.
Поред председника и сиромашка, беху ту још и председникова секретарица, заменик председника и још неки чланови одбора, као и кафе куварица.
– Човек, чије име се налази на тој хартији, најобичнији је подлац и преварант, који се, обмањујући свет, претварао да је нешто што није. Тај човек ни по коју цену не сме бити изабран у градску власт, јер би тиме правда била нарушена а последице свега - несагледиве!
Његов штићеник је са запрепашћењем слушао шта говори. Сви остали су били збуњени и почеше да се дошаптавају, питајући се наглас шта то он зна о човеку чије је име исписано на папиру и толиким потписима потврђено као ничије пре.
- Вољни смо да вас саслушамо, па нам изволите рећи нешто више о... – обрати се председник богаташу и узевши папир потражи име оклеветаног.
Кад га пронађе и прочита, оно пређашње запрепашћење на лицу сиромашка није било ни принети овом које се осликавало на богаташевом лицу. Име са папира, којем је силан свет дао своју подршку, било је његово, а не његовог штићеника, како је он мислио.
«Он је оно што сам ја давао њему, у својој сиротињи, делио са другима, а хвалу за то је приписивао мени...», размишљаше богаташ у себи, осећајући како је обрукао и себе, али још више, можда и најпре, овог уистину доброг човека, који је, чим се указала прилика, с Божјом помоћи кренуо да испуни свој једном изречени наум. И са болом који му раздираше срце, он признаде пред свима:
- Опростите, тај човек, сад видим још јасније и са много више светла, уопште не заслужује место на које га Божји народ поставља; а ако га ико заслужује, онда је то овај човек!
И показавши на свог штићеника, он му приђе и пољуби му руку, а затим истрча из кабинета и оде да нађе место да се осами. Сузе које се скупљаху, претиле су да га угуше. Не издржавши, он их пусти да теку, грцајући и нарицајући, не марећи због пролазника који га чудно загледаху.
Стигавши кући, он исцеди све и једну горку сузу, док најпосле његове црвене и надуте очи не пресахнуше. Сломљен и посрамљен препусти се очајању те и наредну ноћ пробде у изједању; а све од силне гриже савести.
Јутро му није донело никаквог олакшања; напротив. Срам и очај га све више почеше испуњавати и он, растрзан и у незнању шта му је чинити, крену у оближњи шумарак. Мислио је да ће ту бити још више сам и далеко од људи и њихових погледа препуних осуде. Међутим, на своје велико разочарење, примети да је шума пуна света који се некуда журио. И, уместо да се сакрије, како је с прва хтео, он ухвати себе да их нехотично следи. Тек кад се, након одређеног пута, поче помаљати предивни манастир, он се сети да је Света Недеља и да се у храму врши Свето Богослужење.
Ушавши унутра, он пусти Лађару да га, заједно са другима, понесе до Небеса, једнако пунећи пехар новонадошлим врелим сузама, који његов Анђео држаше у руци. Кад се служба завршила, окупљени верни народ - и он са њима - крену да се разговори са Старцем, духовником овога манастира.
А он им тога дана стаде приповедати причу о два јарца.
да појасни њен дубљи смисао. Али Старац, који је до тада
некако скривао поглед онако погружен, наједном подиже
главу и својим бистрим плаветним очима потражи очи бо-
гаташа. Кад им се погледи сретоше, богаташ се баци пред
његове ноге и лијући нове, покајничке сузе, стаде да се ис-
поведа пред свима:
- У мени, Старче, живе та два јарца! Гордост, која ме заведе
и очај, који ме дочека. Оче, тако ти Бога, реци, саветуј: како
живети са њима? Којег од њих је брвно?
Људи се накратко збунише, дирнути човековим искреним пока-
јањем, али не и Старац. Нежно му спустивши руку на раме, он
га подиже, те, посадивши га до себе на клупу, настави са причом,
од које свима засузише очи:
- Видите, децо моја духовна, власт над брвном нема ниједан од
њих! Јер, овај што се враћа, некад и сам стајаше гордо на брвну
и, прешавши га, а не нашавши пута, мораше да се врати. Али,
будући поражен и посрамљен, он немаше снаге ни моћи да се
поново успне на њега. Гордост, чим сиђе са трона, то јест брвна,
завршава са својом владавином и у догледно време наћи ће се у
друштву са очајањем. За нас је важно да се ниједном од ова два
јарца не дамо под власт, поготово јер Царство Небесно није обе-
ћано јарцима, него овцама, по речи Христовој: «И поставиће овце
с десне стране себи, а јарце с леве. Тада ће рећи цар онима што
Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите
царство које вам је приправљено од постања света.»²
аутор: причалица
НАПОМЕНЕ:
¹ Приче Соломонове 27,12
² Матеј 25,33-34
О награђивању праведника
- Не бринем због неправде, јер читам Псалтир. Једну катизму после подне, и две катизме пре но што сване. Готово да сам научио Псалтир напамет. Ни један псалм не каже да су неправедни напредовали, већ да Бог брине о праведнима. Ја се, оче мој, не жалостим због имања које сам изгубио, већ због своје браће која губе душе своје.
После је овај благословени човек отишао. Посетио ме је, отприлике, након десет година, и то веома радостан, па ме упита:
- Сећаш ли ме се, оче, сећаш ли се?
- Да - рекох му, и упитах га како је.
- Постао сам богат - одговорио ми је.
- А како си се обогатио, брате?
- Ето, оне неплодне, песковите њиве добиле су високу цену, јер су биле крај мора. Овај пут сам дошао да ми кажеш шта да чиним са оволиким новцем?
- Обезбеди своју децу са по једном кућицом, и задржи нешто новца за њихово школовање, док се не среде.
- Имам и за своју децу, али опет га је превише.
- Подај прво својим сиромашним рођацима, а после и другим сиромасима.
- Дао сам им, оче, али опет га је много.
- Дај онда да се поправи црква у твом селу, и околне цркве.
- Дао сам, али га је опет много.
Тада му рекох:
- Молићу се да те Христос просвети да учиниш добро тамо где је највише потребно.
После сам га упитао:
- А шта би са твојом браћом? Где су она?
Заплакао је, и кроз јецаје ми одговорио:
- Не знам, оче мој, изгубио им се сваки траг. Продали су имања, маслињаке и њиве, и сада не знам где се налазе. Отишли су прво у Немачку, потом у Аустралију, а сада немам никаквих вести о њима.
Покајао сам се што сам га питао за браћу, јер нисам знао да ће се тако ожалостити. После сам га утешио, па је отишао миран. Рекох му да се обојица молимо да и од њих добијемо радосне вести. Сетио сам се псалма који каже: Видех безбожника страшна који се рашириваше као гранато дрво; али прође, и ево нема га; тражим га и не находим (Пс.36, 35-36 ) Управо тако се збило и са његовом браћом.
Старац Пајсије
Шта рећи? (5)
Дакле...!
Спремате ли се на годишњи одмор?
Имате неко путовање у плану?
Барселона, можда...?
Уколико је то нечији избор, шта бисте рекли за оваквог туристичког водича...
п.с.: Засењена плавуша, како кажу, није овај водич којег слушамо, а која је била ту да их "води" само тај један дан.
Бубамара
Бубамара летела,
На сукњицу слетела,
И све по њој милећ` шета,
Разгледајућ` цвет до цвета.
Милица је гледала,
С радошћу загледала,
Све чудећ` се створу новом
Под небеским овим кровом.
Бубица се сва смори,
Стаде да се одмори,
Па погледа лево-десно
Где да крене неутешно.
Милица прст подиже
Да јој приђе што ближе,
А бубица
се досети -
На њег` слети и одлети.
аутор: причалица