Недеља, Јул 04, 2010

О награђивању праведника

 

 

 

 

 

Видео сам душе које су трпеле неправду, и то су чиниле са добрим помислима, па се благодат изливала на њих и у овом животу. Пре много година посетио ме је један побожан хришћанин, прост и добродушан. Тражио је од мене да се помолим да Христос просвети његову децу да када одрасту не узропћу на своје рођаке због велике неправде коју су им нанели. Изнео ми је шта је било по среди, на основу чега сам схватио, да је овај човек заиста човек Божији. Био је најстарији брат од њих петоро деце у породици, а након изненадне смрти њиховог оца помагао је браћу као неки добри отац. Радио је тешко, стекао је још имања, и удомио две сестре. Када су се женила и његова млађа браћа, узела су за себе најбоље делове имања, пашњака, оставивши њему најгоре, неплодне, песковите њиве. На крају се оженио и он, и добио троје дечице. Пошто је већ био стар, прибојавао се да његова деца једном не увиде ову неправду и не узропћу када одрасту. Рекао ми је:
- Не бринем због неправде, јер читам Псалтир. Једну катизму после подне, и две катизме пре но што сване. Готово да сам научио Псалтир напамет. Ни један псалм не каже да су неправедни напредовали, већ да Бог брине о праведнима. Ја се, оче мој, не жалостим због имања које сам изгубио, већ због своје браће која губе душе своје.
После је овај благословени човек отишао. Посетио ме је, отприлике, након десет година, и то веома радостан, па ме упита:
- Сећаш ли ме се, оче, сећаш ли се?
- Да - рекох му, и упитах га како је.
- Постао сам богат - одговорио ми је.
- А како си се обогатио, брате?
- Ето, оне неплодне, песковите њиве добиле су високу цену, јер су биле крај мора. Овај пут сам дошао да ми кажеш шта да чиним са оволиким новцем?
- Обезбеди своју децу са по једном кућицом, и задржи нешто новца за њихово школовање, док се не среде.
- Имам и за своју децу, али опет га је превише.
- Подај прво својим сиромашним рођацима, а после и другим сиромасима.
- Дао сам им, оче, али опет га је много.
- Дај онда да се поправи црква у твом селу, и околне цркве.
- Дао сам, али га је опет много.
Тада му рекох:
- Молићу се да те Христос просвети да учиниш добро тамо где је највише потребно.
После сам га упитао:
- А шта би са твојом браћом? Где су она?
Заплакао је, и кроз јецаје ми одговорио:
- Не знам, оче мој, изгубио им се сваки траг. Продали су имања, маслињаке и њиве, и сада не знам где се налазе. Отишли су прво у Немачку, потом у Аустралију, а сада немам никаквих вести о њима.
Покајао сам се што сам га питао за браћу, јер нисам знао да ће се тако ожалостити. После сам га утешио, па је отишао миран. Рекох му да се обојица молимо да и од њих добијемо радосне вести. Сетио сам се псалма који каже: Видех безбожника страшна који се рашириваше као гранато дрво; али прође, и ево нема га; тражим га и не находим (Пс.36, 35-36 ) Управо тако се збило и са његовом браћом.

 

Нема горе ствари од неправде. Шта год радите гледајте да радите са Божијим благословом.

Старац Пајсије

 

 

 

[Одговори]

Nikad ne znaš gde te sreća čeka, i u kom će obliku stići...i da li će te tada zaista usrećiti...

Comment by sanjarenja56 (07/04/2010 07:38)

[Одговори]

Nepravda je gadna stvar. Važno je da se ne povedemo za njom i da nekom drugom činimo isto, onda za nas sigurno neće biti sreće.
pozdrav

Comment by mandrak72 (07/04/2010 08:36)

[Одговори]

KADA NE BISMO ISTERIVALI PRAVDU
ONA BI UVEK BILA U NAMA.
A da li smo mi pravedni ako isterujemo pravdu?

Comment by Daca (07/04/2010 10:21)

[Одговори]

nepravda obično izaziva revolt. i loše postupke.
valja celog života razmišljati na koju će stranu naši postupci biti stavljeni
Prijatno!

Comment by domacica (07/04/2010 16:14)

[Одговори]

Braća se najčešće zbog imanja spore, a onda gube jedni druge u ovom otuđenom svetu...
A nepravda, toliko je nepravde da smo se navikli na nju

Comment by poluuspavanka (07/05/2010 19:49)

[Одговори]

*сањарења
То не знамо, али би требали да знамо како да је тражимо и како да је дочекамо...***

Comment by pricalica (07/05/2010 20:14)

[Одговори]

*мандрак
Заиста, далеко је боље на зло добрим враћати, и не одговарати злом, јер има примера да су се људи који су чинили зло, гледајући туђе добро и туђу незлобивост, кајали и постајали бољи. Кад би могли само мало да потрпимо и да, пре него што се одлучимо да контрирамо и да омрзнем, свет би био много лепше место. А данас видимо како нико никога неће и не уме да трпи. Поздрав!***

Comment by pricalica (07/05/2010 20:19)

[Одговори]

*Даца
Хе, хе, добар афоризам, који тера на размишљање. Ми смо позвани да сведочимо правду, али не своју личну и не ону из користи. А да бисмо је сведочили, морамо се њоме управљати и њоме живети.***

Comment by pricalica (07/05/2010 20:21)

[Одговори]

*домаћица
Да, то је лепо речено, драга Домаћице. Никад не треба одмах ићи на прву лопту, што би се рекло. Најбоље је сачекати да та ватра прође, како бисмо трезвено о свему размислили и као људи видели шта нам је чинити. Поздрав!***

Comment by pricalica (07/05/2010 20:24)

[Одговори]

*полууспаванка
Да, то је највећа туга кад се свој са својим спори око било чега, а најчешће око имања. Нарочито ми је болно кад видим како се онај богатији отима за свој део од имања, који би више користио сиромашнијем члану. Тужно, претужно, да у једној породици не могу да се братски сложе; а како ли ће онда са другима?***

Comment by pricalica (07/05/2010 20:27)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме