Четвртак, Јул 29, 2010

Има Бога, рекла је бака

бака и унука

 

 

 

 

Зовем се Ана Марија. Живим обичан овоземаљски живот једне једанаестогодишње девојчице. Имам маму, тату, сестру и брата и веома сам срећна девојчица.

 

Срећна сам јер имам породицу коју волим, школу у којој стичем знања и учим о многим лепим стварима. Имам пријатеље и рођаке који ме окружују и наставнике од којих учим. Мислим да је то довољно за срећу.

 

Иако имам здравствени проблем с којим сам рођена, јер не могу добро да ходам и трчим као већина мојих вршњака, нисам због тога тужна и несрећна. Захвална сам Богу за сваки дан свог живота и настојим да уживам у свему што ми он пружи.

 

Пре пар месеци била сам много тужна јер се моја бака преселила на небо код Бога и заувек нас напустила. Недостају ми приче из њеног детињства, топле чарапе које ми је сваке зиме плела и нежне руке које су ме миловале.

 

Говорила ми је бака често:

 

„Има Бога, дете, исправиће Он све неправде овог света, треба само бити стрпљив и чекати!“

 

А ја бих, бако, да скупа чекамо и да чујем још неку лепу причу из твог детињства. Увече кад легнем и кроз прозор угледам звезде које трепере у ноћи, чини ми се да си ти баш једна од њих која ми стално намигује и жмирка као што си често чинила увече док дремаш поред топле пећи.

 

Зимско је вече, бако, и пуцкетање ватре у пећи сећа ме на тебе. Ближе се новогодишњи празници и Божић.

 

Све ће бити другачије јер нема тебе да унесеш Бадњак у кућу и по слами проспеш бомбоне и разне друге ђаконије да их ми деца купимо. Тебе нема, бако, али остала је моја вера у Бога да ће све ствари на овом свету опет бити на свом месту, јер ти си се увек томе надала.

 

Научила си ме да нада увек последња умире, да Бога има и да стиже да исправи све „кривде“ и донесе правду. Хвала ти, бако, што си ме научила племенитости, доброти и праштању. Ја ћу те чувати у сећању, у својим молитвама Богу. Није важно што ја никада нећу трчати и чврсто стојати на својим ногама, како си ти хтела да ме видиш. Довољно је што дишем, гледам и осећам све ове дивне ствари око себе.

 

Нека бар делић ове лепоте осете и она деца којима је до сада то било ускраћено. Увек си ме учила да се у својим молитвама молим за све добре људе и да добро увек победи зло. Зато ми је важно, бако, да анђео, горе на небу, добро пази на тебе, да ти пре сна утопли хладне старачке ноге, као што си ти мени чинила у хладним зимским ноћима.

 

Има Бога, бако, јер ту је свуда око нас, у новом сунчаном дану, у осмеху детета, у мирису тек испеченог хлеба. Научила сам да се радујем малим стварима и да уживам у њима, а оне велике недостижне нећу никад ни пожелети.

 

Ти ми буди спокојна, све је углавном онако како би ти хтела и желела. Свет је исти, порадићемо на томе да га мало поправимо како би сви били срећни и задовољни.

 

Пази на себе и поздрави ми Бога! Остај ми с Богом, бако, и чувај Га, а Он нека чува тебе и све нас!

 

Пре неколико дана нам је вероучитељица Милица Ракић донела

радове својих ученика. Одушевио нас је рад Ане Марије, њена

вера у Бога, чиста, искрена, светосавска. Ова девојчица би мно-

гима могла да послужи као пример. Иако не може добро да хода,

она не губи наду, не хули на Бога, радује се животу. Сетите се

Ане Марије кад кажете да сте депресивни и да вам је нешто тешко

да урадите.

 

"Светосавско звонце", бр. 1./2009.

 

 

 

 

 

 

[Одговори]

Ana Marija mi je izmamila koju suzu.Ima li ona kompjuter, znaš li njenu adresu?
Pozdrav Ana Mariji, kao i tebi Pričalice naša.

Comment by Daca (07/29/2010 18:57)

[Одговори]

*Даца
Не, Дацо. Ја сам Ана Марију упознала кроз причу, коју сам прекуцала за блог. А и самој ми сузе на очи иду. Бог да је поживи и да је Царством Небеским награди.***

Comment by pricalica (07/29/2010 19:00)

[Одговори]

"...ту је свуда око нас, у новом сунчаном дану, у осмеху детета, у мирису тек испеченог хлеба..."

Comment by Lillian Q (07/29/2010 20:48)

[Одговори]

*Lillian Q
Нико то боље на види, не чује и не разуме од детета. Поздравче!***

Comment by pricalica (07/29/2010 21:03)

[Одговори]

Jos jedna tvoja prica (sa porukom) koja ostavlja neizbrisiv trag, secanje koje ne bledi, mami suze, budi nadu, produbljuje veru. Hvala ti.

Comment by Mira kuglof (07/30/2010 00:54)

[Одговори]

Draga moja, gde nalaziš i ovako upakuješ sve ove lepe sadržaje?

Comment by sanjarenja56 (07/30/2010 06:35)

[Одговори]

*Мира куглоф
Да, прича је баш таквог карактера и делује управо тако како пишеш. А Богу хвала за све. Поздрав ти!***

Comment by pricalica (07/30/2010 20:16)

[Одговори]

*сањарења
На овај часопис, "Светосавско звонце", сам до пре некако била претплаћена и добијах га у своме храму. А како се ту налазе предивне приче и дечији прилози, то ми је задовољство да све то делим са другима. И тако, нешто се прекуцка, нешто се скине с нета, а понешто и преведем, дао Бог. Машем ти!***

Comment by pricalica (07/30/2010 20:20)

[Одговори]

Ma ti si majstorica...supermajstorica!

Comment by sanjarenja56 (07/30/2010 20:26)

[Одговори]

*сањарења
Хе, хе, само она која воли лепим да услужи своје драге причољупце. Грлим!***

Comment by pricalica (07/30/2010 20:29)

[Одговори]

...ma sladoled dobijaš kad se vidimo, da znaš!

Comment by sanjarenja56 (07/30/2010 20:36)

[Одговори]

*сањарења
Од ваниле, може?***

Comment by pricalica (07/30/2010 20:38)

[Одговори]

Veliko je srce Anino. Baka je u pravu. Ima Boga. Ana je najbolja potvrda bakinih riječi.
pozdrav pričalice sjajnih priča

Comment by mandrak72 (08/02/2010 22:26)

[Одговори]

*мандрак
Задовољство је моје неизмерно кад сам могла Ану да доведем на овај блог, да се упозна са свима нама а ми да се од ње животу поучимо. Поздрав.***

Comment by pricalica (08/03/2010 18:49)

[Одговори]

stara istina-od dece treba učiti potvrdjena je ovom pričom na prelep način.
Prijatno!

Comment by domacica (08/09/2010 13:03)

[Одговори]

*домаћица
Деца су Богу најближа, зато их и треба слушати. Поздрав!***

Comment by pricalica (08/09/2010 21:59)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме