Понедељак, Јул 19, 2010

Не чекајте циглу!

 

 

 

 

 

Један млад и успешан директор кренуо је у суседну улицу возећи помало брзо свој нови Јагуар. Пажљиво гледајући на децу, која су повремено знала да искоче између паркираних аутомобила, он наједном поче да успорава приметивши нешто. За све време док је његов Јагуар клизио друмом, ниједно дете се није појавило. Међутим, појавила се ненадано цигла која разби бочна врата. Нагазивши кочницу, човек убаци у рикверц и врати се до места одакле је цигла била бачена. Затим, онако љут, искочи из кола, зграби прво дете и гурну га у правцу паркираног Јагуара, вичући:

- Шта ово треба да значи и ко си ти уопште? Шта си, за име Божје, хтео са овим да урадиш? Ово је нови ауто и ова цигла коју си бацио направила је велику штету. Зашто си то учинио?

Али малени дечак ће помирљиво:

- Молим вас, господине... опростите, много ми је жао... Нисам знао шта друго да урадим – објашњаваше он. – Бацио сам циглу јер нико други није хтео да стане.

Са сузама које су капљале са његове браде, дечак показа на место иза паркираног аутомобила.

- Ово је мој брат – рече. – Незгодно се сударивши са ивичњаком, испао је из својих инвалидских колица а ја не могу сам да га подигнем.

И заридавши, дечак упита запањеног директора:

-Хоћете ли ми, молим вас, помоћи да га вратимо у колица? Повређен је и превише тежак да га дижем сам.

Дирнут, а немоћан да изусти и реч, возач је покушавао да прогута кнедлу која се заглавила у његовом грлу. И ужурбано подигавши хендикепираног дечака врати га у инвалидска колица, а потом извади чипкану марамицу и прислони је на његове свеже ране и огреботине. Брз поглед га увери да ће све бити у реду.

- Хвала вам и нека вас Бог благослови – рече захвални дечак возачу.

Превише потрешен да би проговорио, човек једноставно остаде да гледа за дечаком који је гурао у колицима свога брата, возећи га кући.

Вратио се колима дугим и спорим корацима. Штета је била једва видљива, али се возач није потрудио да поправи оштећена врата. Штавише, оставио је огреботину да га подсећа на поруку: Не идите кроз живот брзо да не би неко био принуђен да вам циглом привуче пажњу!

 

Бог шапуће у нашим душама и обраћа се нашим срцима. Понекад, кад немамо времена за слушање, Он мора да баци циглу на нас.

На нама је избор: Да слушамо шапат – или да сачекамо циглу!

 

 

 

[Одговори]

Brzina. Prvi put cigla, drugi ko zna šta. Usporiti.
pozdrav

Comment by mandrak72 (07/19/2010 23:00)

[Одговори]

*мандрак
Ако због брзине и доживимо "циглу", нека би и нама, као овом директору, сусрет са њом у виду ожиљка остао за наук, како следећи пут не би срели и нешто теже и веће, као што кажеш, приповедачу. Поздрав.***

Comment by pricalica (07/19/2010 23:50)

[Одговори]

..ne žuri...slušaj šapat...možda ćeš i primetiti život!

Comment by sanjarenja56 (07/20/2010 07:21)

[Одговори]

Ko ne slusa, osetice.
Zato mi u ribolovu cekamo, cekamo, cekamo ribu.
Ha ha ha, lepo i poucno kao i uvek kod tebe.
Pozdrav.
:)

Comment by Talas (07/20/2010 11:35)

[Одговори]

Procitala, ali ovde ne znam da ostavim komentar.
Uvek se pitam zasto Bog uopste dozvoljava da bilo koje dete bude invalid:((((

Comment by casper (07/20/2010 12:21)

[Одговори]

pricalice - hvala ti! Kako se zatrcimo bez veze kao da znamo kud idemo ... pa cak i kad znamo da ne idemo u dobrompravcu jer ne zelimo da slusamo taj sapat!

Comment by Lillian Q (07/20/2010 18:58)

[Одговори]

*сањарења
... и можда свој и проживети како доликује!***

Comment by pricalica (07/20/2010 19:11)

[Одговори]

*Талас
А значи ли то да је ослушкујете или чекате да трзне, хе, хе?
Бистро, пријатељу.***

Comment by pricalica (07/20/2010 19:12)

[Одговори]

*каспер
Ја се радије питам зашто људи неће да Га слушају, и ја, дабоме, већ као да сви чекамо циглу? А никога не боли болест, већ људска хладноћа. Несреће, ратови и друго, ма колико носили ужаса са собом, чине и да се наше душе пробуде и мисли срца да се открију. Јер људи су увек веће злочине чинили у миру неголи у рату. Статистика то потврђује. Подрав теби и народу верном!*******

Comment by pricalica (07/20/2010 19:16)

[Одговори]

*Lillian Q
Добро нам дошла, Lillian Q! Лепо си то приметила и заиста буде тако. И размишљам сад о људима које је дечак позивао речима и не хтедоше стати, а овај, премда је и стао због цигле, ипак показа сву величину своје душе. Поздрав ти!***

Comment by pricalica (07/20/2010 19:22)

...kamen koji govori... [Одговори]

...sestri mojoj,- Ona koja ima sta da prica...

...ljude je lako zaustaviti i u pomoc imati ali mislim da je teze poslije toga miran ostati jer nacin ukazivanja pomoci govori ko je neko, a ko je niko... nije vozaca jaguara zaustavio kamen nego pozvanje kameno koje samo se topi u pozvanim dusama i pitamo li se zasto djecak mnoge nije mogao zaustaviti rijecju, rukom ili lako vidljivom nesrecom , a jaguarovca lako kamenom zaustavi...onaj koji jaguar vozi njega steta ne zaustavlja !?

Comment by faraon (07/21/2010 01:41)

[Одговори]

*фараон
Сасвим онако како и сама мислим, драги брате. Свако ко разум у срцу држи несумњиво ће и сам то разумети, јер ће му Свезнање тако шапнути. Но онај који је срце у камен претворио и разум заробио, њему ће бити далеко теже да спозна истину. Али, не и немогуће, јер је Богу све могуће и помаже и на најмањи одазив.
Грлим те.***

Comment by pricalica (07/21/2010 21:39)

[Одговори]

Nekad ne cujemo dok nam glavu ne razbiju...

Comment by poluuspavanka (07/24/2010 21:04)

[Одговори]

*полууспаванка
Хм, како време одмиче, све више се чини да је тако...

Comment by pricalica (07/27/2010 18:40)

[Одговори]

čuti. slušati. srcem odgovarati.
divna pouka
Prijatno!

Comment by domacica (08/09/2010 13:07)

[Одговори]

*домаћица
Драго ми је да ти се допала, драга Домаћице. За причољупце само најбоље! Поздрав!***

Comment by pricalica (08/09/2010 21:55)

Додај коментар