Четвртак, Јануар 26, 2012
Опроштајна симфонија
Хајдн је највећи део свог живота провео радећи у служби кнеза
Естерхазија – скоро 30 година. Заједно са својим музичарима, пратио је
кнеза на свим његовим путовањима.
Преко лета, кнез је углавном
проводио време у свом дворцу у Естерхазију (Мађарска). Једном приликом
десило се да се боравак у Естерхазију одужио више него што је било
планирано. Музичари су били незадовољни, јер су тако дуго били одвојени
од својих породица у Ајзенштату (Аустрија). Хајдн је тада смислио лукав
план. Написао је Симфонију са врло необичним последњим ставом (Симфонија
бр.45, у фис-молу, познатија као „Опроштајна симфонија“). Наиме, негде
на средини последњег става, музичари су, један по један, устајали са
својих места, гасили свећу (која им је осветљавала ноте) и одлазили.
Тако су, на крају, остали да свирају једино Хајдн и концертмајстор (две
виолине). На овај начин, Хајдн је кнезу суптилно дао до знања да би
можда могао да пусти музичаре да се врате својим породицама. Кнез је то
схватио и већ следећег дана сви су се вратили назад у Ајзенштат.
Genijalna ideja. Sa malo lukavosti. Lukavost ne mora uvek biti loša osobina, pogotovo kada su joj namere dobre. A i knezu moramo odati priznanje. Mogao je da prenebregne aluziju, a poneo se čovečno.
Savrseno upucena poruka! I, naravno pravilno shvacena.
Snalažljivost je odlika pametnih. Postići svoj cilj bez izgovorene želje, odnosno navesti druge da vam ponude to što želite.
muzika je vazda bila razumljiva svima
Prijatno!
zanimljiva prica...i poucna...
Dosjetljivo hehe. Sreća pa je knez znao čitati znakove.
pozdrav