ДоШколице

 

 

 

 

Први час енглеског.

Учитељица:

- Децо, ко од вас зна енглеску абецеду?

Син информатичара:

- Ја!

- Хајде, изговори слова по реду.

- Q, W, E, R, T, Y...

 

 

 

- Тата, је ли истина да у неким земљама на Истоку муж не зна ко му је жена све док се не ожени?

- Тако је, сине, у свим земљама.

 

 

 

Наставник:

- Ваш син има слабу из географије!

- Небитно. Са нашим примањима ионако неће отићи далеко.

 

 

 

- Учитељ је рекао да не знам математику и у дневник ми је уписао неку бројку.

 

 

 

Син пита оца, који му помаже при учењу:

- Тата, како се пише број 8?

Отац, нешто растројен, одговори:

- Знак бесконачности ротирати за 90°.

 

 

 

- Па, како ти је у школи?

- Лоше. Наставник стално нешто испитује. Биће да он ништа не зна...

 

 

 

Отац позвони на комшијска врата.

- Јесте ли написали домаћи вашем сину?

- Написао сам.

- Дајте да препишем...

 

 

 

Дотак`о сам дно живота

 

Распевана интерпункција

 

Молитва детета да буде ТВ

 

 

 

 

Ти си тако добар, Господе,

и штитиш сву децу на земљи;

за једну те посебну милост молим:

претвори ме у телевизор

зато да би се моји родитељи

бринули за мене као за њега,

како би с једнаким занимањем

гледали и мене као и њега:

као мама најдражу ТВ-причу

или тата своје дневне вести.

 

Желео бих, Боже, да говорим

као најављивач програма:

кад он говори, цела породица ћути,

сви га желе чути,

нико га не прекида

и не ућуткује.

 

Желео бих, Боже, на себи

осетити онакву бригу

какву моји родитељи показују

кад телевизор не ради,

јер хитно зову мајстора.

 

А ја бих желео бити телевизор

само зато да постанем

најбољи пријатељ

својим родитељима

и њихов главни јунак.

 

Молим те, Господе,

претвори ме у телевизор

макар само на један дан.

 

(непознати аутор)

 

 

 

Софијине мудролије

 

 

 

 

 

Након што је дошла код мене и пољубила ме, моја ми се кумица најпре извинила:

- Извини, кумо, што нисам дошла код тебе, знам да сам ти обећала, али нисам могла доћи..

- А зашто ниси могла? – питам ја не толико из радозналости, већ више некако рефлексно, будући да ме је потпуно изненадила извињењем, на начин како то само деца могу да ураде. Осим тога стајала је тако скрушено, као да је не знам ни сама шта скривила.

- Па морала сам да идем у шуму са баком, а и на рингишпил...

- То је јако лепо од тебе што си ми се извинила, љубави – рекох јој ја, милујући је по косици, док сам у себи мислила да бих и сама радије изабрала то што и она. - Извињење је прихваћено.

Затим смо наставиле оно наше, па се накупило и другог бисерја.

 

*

- Је л` знаш ти, кумо, да ћу ја још мало да знам сва слова? А знаш зашто је то добро? - пита ме.
- Зато што ћеш моћи да читаш и пишеш приче, је л` зато? - питам ја.
- Ма неее! Зато што ћу моћи да се удам, па ћу да родим бебу, па кад беба мало порасте, онда ћу је водити у забавиште. И ја ћу да кувам
, а муж ће да ради. 
- А хоћеш ли имати једну бебу или више?
- Па једну... Ја тако више волим. Довешћу јој другарицу...
- Није у реду да ти беба нема ни бату ни секу. Видиш како је тебе јуче брат водио на рингишпил, а не нека другарица.
- Па јесте.
Боље је имати више него једну...

 

*

Гледамо Софија и ја филм "Успавана Лепотица", а она упија сваку сцену, не окреће главе. Кад се, најзад, појавила најзлогласнија вила и даривала дете грозним даровима, јелте, тек ће моја кумица:
- Ја кад будем принцеза, позваћу све виле.
 

 

*

- Софија, шта ради манекенка?

- Шта ради? Па стоји!

- Стоји?! Зашто?

- Па мора да стоји да би други видели каква јој је мода...

 

 

 

Мали генијалци

 

 

 

 

Зашто је Бог створио маму?

1. Она једина зна где се налази селотејп.

2. Углавном да чисти нашу кућу.

3. Да нам помогне изаћи од тамо где смо се рађали.

 

Како је Бог створио маму?

1. Користио је прашину, баш као сви ми.

2. Магијом плус супер снагом и са пуно мешања.

3. Бог је створио моју маму сасвим једнако као мене. Само је користио веће делове.

 

Од којих састојака су направљене маме?

1. Бог је направио маме од облака и анђеоске косе и свега лепог на свету са само мрвицом злоће.

2. Оне су морале почети од костију мушкарца. Онда ваљда зато раде пуно шпаге, мислим.

 

Зашто ти је Бог дао баш твоју маму, а не неку другу?

1. Јер смо у роду.

2. Бог је знао да ме она јако воли, више него што би ме друга мама волела.

 

Каква је твоја мама била као девојчица?

1. Моја мама је увек била моја мама и ништа друго.

2. Не знам, јер нисам била тамо, али рекла бих да је била права шефовица.

3. Рекли су да је некада била јако добра.

 

Шта је мама морала знати о тати пре него што су се венчали?

1. Његово презиме.

2. Морала је знати његову прошлост. Као, је ли лопов? Је л` се напије од пива?

3. Колико заради плату? Је л` се дрогира  и да ли хоће да јој помогне у кућним пословима?

 

Зашто се твоја мама удала за твога тату?

1. Мој тата кува најбоље шпагете на свету. А мама воли пуно јести.

2. Постала је престара да би урадила било шта друго с њим.

3. Моја бака каже да тада мама није имала капу за размишљање на глави.

 

Ко је шеф у твојој кући?

1. Мама не жели бити шеф, али мора, јер тата је тако блесав.

2. Мама. Можеш то закључити по инспекцији собе. Она види ствари испод кревета.

3. Мислим да је мама, али само зато што она мора урадити пуно тога више него тата.

 

Која је разлика између маме и тате?

1. Маме раде и на послу и код куће, а тате раде само на послу.

2. Маме знају како да разговарају са учитељицом, а да је не испрепадају.

3. Тате су високи и јаки, али маме имају праву снагу, јер њу мораш питати ако желиш преспавати код другарице.

4. Маме имају магију, оне чине да се осећаш боље без лекова.

 

Шта твоја мама ради у слободно време?

1. Маме немају слободно време.

2. Кад то чује, онда плаћа рачуне цео дан.

 

Кад би могли променити једну ствар на својој мами, шта би то било?

1. Има неку чудну идеју да стално морам спремати своју собу. Решио бих се тога.

2. Учинила бих моју маму паметнијом. Тада би знала да је све скривила моја сека, а не ја.

3. Волела бих да се реши оних невидљивих очију за које каже да их има на леђима.

 

 

 

 

Теткин вилозоф

 

 

Јуче сам у гостима имала малог вилозофа, сина мог брата од тетке. Сазнала сам свашта нешта.

 

 

 

* Кад је дошао, пита га бака хоће ли пити сока, а он ће њој:

- Нећу, ја пијем сока само код своје куће... само код куће волим пити сока и једва чекам да дођем кући да пијем сока, али код куће имам сок који не волим.


* Филип вилозоф говори:
- И тако ја кажем: Филипе, паметни геније, ти све знаш и све сам можеш... само што ме некад бака изгрди.
А његов тата га пита:
- А што те бака грди тако паметног?
- Па зато што сам једном порушио флашу са ракијом, али сам ја паметно рекао њој извини, јер кад неко погреши, он треба да каже извини, да се не би десила најцрња срећа.
(Овде нисам могла да одолим.)
- А, Филипе, шта је то најцрња срећа?
- Па то је кад порушиш флашу и не кажеш извини, онда ти се деси најцрња срећа... 

* Постоје људи ленчуге, који спавају док други месе хлеб и кифле, а кад се ленчуге пробуде, онда ови што праве хлеб и кифле спавају. 

* Људи су стари онда када пожеле да буду стари и онда им треба штап, али кад не пожеле да буду стари, онда они и не буду. 

* Кад га је мој брат повео да види канцеларију - што му је била највећа жеља - и док су се тамо забављали, зазвони телефон и брат се јави. У том наиђе Филипов отац и види да му син има повређен прстић. На питање шта је радио, Филип одговара:
- Огребао сам га, јер ме овај није добро пазио.

 

 

 

Парадигма

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

Па ти види шта ћеш!

 

 

 

 

 

-Кажи деди да сутра дође у школу.

- Хоћете рећи да дође отац?

- Не, деда. Желим да му покажем грешке његовог сина у твојим домаћим задацима.

 

 

 

Дошавши код комшинице, девојчица рече:

- Моја мајка је веома болесна и тражи џем од јагода.

- О, Боже! А у чега да ти ставим? Хоћеш на тањиру или у чаши?

- Мени не морате. Ја ћу јести овде.

 

 

 

 

 

Превод:

- Понови то што си сад рекао!

- Волим те кад ми дајеш колаче.

- Волиш ме кад ти дајем колаче али ме не волиш стално?

- Да... Не!

- Зашто?

- Волим те... Једино те волим кад ми дајеш колаче.

- Дакле, само кад ти дајем колаче ти ме волиш?

- Да.

- У реду. Волим те...

- Волим и ја тебе али не увек...

- У реду, хе, хе. Хвала.

 

Ко зна - зна!

 

 

 

 

Учитељица: Марија, пронађи на карти Америку.

Марија: Ево је!

Учитељица: Тачно. А сада, децо, да чујем: ко је открио Америку?

Разред: Марија!

 

 

 

TEACHER: John, why are you doing your math multiplication on the floor?


JOHN: You told me to do it without using tables.

 

 

 

 

 

Учитељица: Глене, како спелујеш реч крокодил (crocodile)?

Глен: К-Р-О-К-О-Д-И-А-Л...

Учитељица: Не, то није тачно.

Глен: Можда није тачно, али Ви сте питали како ја спелујем.

 

 

 

TEACHER: Donald, what is the chemical formula for water?


DONALD: H I J K L M N O.


TEACHER: What are you talking about?


DONALD: Yesterday you said it's H to O.

 

 

 

Учитељица: Вини, наведи нам једну битну ствар коју имамо данас

а нисмо је имали пре десет година.

Вини: Ја!

 

 

 

Учитељица: Глене, зашто си увек запрљан?

Глен: Па, ја сам много ближе земљи него што сте Ви.

 

 

 

п.с.: Неке анегдоте су теже за превести, па сам их оставила у оригиналу.

Успављивање

 

 

 

 

 

Мајка ставља сина у кревет да спава. Дечак плаче. Она му пева успаванку, али он и даље плаче; пева му другу, он плаче још више; трећу – сузе цуре као из кабла; четврту – плач не престаје... Најпосле, дечак отвара очи и рече:

- Мама, ја знам да ти волиш да певаш, али ја бих хтео спавати...

 

 

 

Телефонски позив

 

 

 

 

 

Петогодишњи дечак се јави на телефон.

- Да!

- Дај ми маму или тату.

- Нису код куће.

- А има ли још неког са тобом?

- Да, моја сестра.

- Хтео бих да разговарам са њом.

Малишан спусти слушалицу а након одређеног времена је диже поново.

- Она је тешка. Не могу је извући из колица.

 

 

 

Дечачки бисери

 

 

 

 

 

 

- Тата! – пожали се дечак оцу пред спавање. – Зашто све твоје приче почињу различито: „У једном царству...“ или „Некада давно...“, а завршавају исто: „Хр – рр – рр...“?

 

 

 

Учитељ географије упита Бору да ли он нешто зна о Панамском каналу.

- Не – одговори Бора – на нашем телевизору нема таквог канала.

 

 

 

На часу хемије:

- Реци ми, Мишо, које се твари не растварају у води?

На то ће Миша без оклевања:

- Рибе!

 

 

 

- Па, сине, покажи ми свеску, да видим шта нам носиш из школе.

- Ништа нарочито, само једну двојку.

- Само једну?

- Не брини, тата, сутра ћу добити још једну.

 

 

 

Ко ће где?

 

 

 

 

 

 

Мала девојчица је причала са својом учитељицом о китовима.

Учитељица је тврдила да је физички немогуће да кит прогута човека зато што је, без обзира што је кит тако велики, његово ждрело веома мало.

Девојчица је упорно тврдила да је Јону прогутао кит.

Иритирана, учитељица је поновила да кит не може да прогута човека, јер је то физички немогуће.

Девојчица је рекла:

- Е, кад одем у рај, питаћу Јону!

Учитељица је упита:

- А, шта ако је Јона отишао у пакао?

Девојчица одговори:

- Онда га Ви питајте.

 

 

 

Мудрица

 

 

 

 

 

Једног дана, мала девојчица је седела и гледала своју мајку како пере судове у судопери. Приметила је да мајка има неколико седих власи у иначе тамној коси. Погледала је мајку и радознало упитала:

- Зашто су ти неке длаке беле?

Мајка јој је одговорила:

- Па, сваки пут кад ти урадиш нешто лоше и ја због тога будем тужна и плачем, једна моја длака побели.

Девојчица је неко време размишљала о ономе што јој је мајка рекла, а затим упита:

- Мама, а како то да је сва бакина коса седа?