Возећи се кроз алеју ка замку у којем је имао лабораторију, научник је стално загледао у небо на ком су се ваљали црни облаци. Наједном, севну муња, алеја задрхта од грмљавине и треска грома негде у даљини. Уплашени научник скочи са кочије, те леже у канал покривши се кишном пелерином.

Кочијаш заустави кочију и рече:

- Господине, немојте се бојати, па то само грми!

На то му научник одговори:

- Благо теби када не знаш шта је гром.

 

Уз ову причу, коју је ученицима испричао професор електро-технике, одлично се, као наравоученије, надовезује чланак протојереја Андреја Ткачова:

Правилне речи