Разговарају две породице: сиромашна, која броји четворо деце, и богата, данашња, која броји пола детета. Богати родитељ се надувено и са презрењем, с висине обраћа сиромашном:

- Шта ће ти та беда?

А сиромашни родитељ с осмехом одговара:

- У своје време ће моја беда да наследи твоје богатство. Из тог разлога родићемо и пето, даће Бог!

Па то је тако очигледно, управо како и пише у Светом писму: вишак синова омогућава да се наслеђује земља, а са земљом и све остало. Не идеологија, наука, образовање, већ - рађање деце!

Тако је било и са нама Србима док смо слушали Бога и рађали децу. Кад смо престали, вишак синова се појавио код других народа.

Убијањем деце у утроби ми не убијамо своју, већ Божију децу. Кад будемо престали да мислимо само на себе, можда нас Господ помилује. У противном, милион миграната ће за само двадесет година учинити од Србије оно што се десило Косову.

Зато, као прво, не дозволимо више да од нашег народа направе више ниједан нови!

Довољно ће бити да се заинатимо.

И да се не плашимо никог до Бога.

Православље припада људима са кичмом!