Петак, Јул 04, 2014

Причољупче

 

 

Дође код мене цурица од три и по године и, како уђе у собу, нацрта се између полица са књигама.

- Дај ми неку књигу! - каже она мени.

Наравно, одмах се окренух да сазнам какве то мисли мала главица скрива. И упитах је:

- Шта ће ти књига?

- Да читам неку песмицу.

- А знаш ли ти да читаш?

- Не знам.

- Па како ћеш онда читати?

- Читај ми ти!

- А коју ти песмицу знаш?

- Таши-таши-танана...

- Хајде ми изрецитуј!

И почне дете да рецитује, али се брзо врати причи о књигама.

- Дај ми неку књигу!

- Али то су све књиге за велике! - и даље ја мудрујем с њом.

Но, ту ће она мени:

- Па и за нас мале треба нека књига.

Ту је осмех прекинуо свако даље вилозофирање, а онда ми је рекла да највише воли ципелицу (што у преводу значи Пепељугу). И причалица, шта ће, мораде да прича.

Сад, кад долази код мене, још с врата виче кад ме угледа:

- Хајде да причамо причу!

Иначе јој код куће тата прича приче. А једном приликом, након што јој је испричао бајку Успавана лепотица, рече она њему, нудећи му јабуке са стола:

- Узми тата, поједи, па ћеш умрети.

- Зашто? – упита је он радознало.

- Онда ћу ја доћи и пољубити те и ти ћеш бити жив.

Дивне ли дечје вере!

 

[Одговори]

Divno je sto tako malo dete zna sta zaista vredi.
Bas lepo.

Comment by Ofelija (07/04/2014 19:19)

[Одговори]

*Офелија
Поздрав и добро дошла, Офелија! :)
Да, заиста је дивно, али не само то. Наиме, док гледамо слике на рачунару, она, и тако мала, јасно распознаје илустрације из дечјих књига, иако их први пут види. Деца су чудо! :)

Comment by pricalica (07/04/2014 21:30)

[Одговори]

Hvala lepo, ovo je vec, pa ne znam...... peti put da mi zelis tako finu dobrodoslicu :).
Nisam cesto na blogu zato si me i zaboravila :)

Deca su divna i ako se potrudimo da ih razumemo mozemo mnogo toga nauciti od njih. Njihov pogled je cist, bez predrasuda, potpuno ispravan za razliku od naseg.

Comment by Ofelija (07/04/2014 21:43)

[Одговори]

*Офелија
Размишљам ја о томе, пре него одговорим на коментар, али све мислим боље и овако, па нека је по који пут. Јер је тешко бити сигуран, нарочито кад се пише понекад. :)
А деца су као семе, и свако од њих носи у себи посебно цветање, које је у детињству скривено, али тек расцветавањем, ако је брига била добра, уживамо у раскоши боја, звука, мириса - лепоте.

Comment by pricalica (07/04/2014 21:54)

[Одговори]

I to sto kazes :)

Bas si lepo to rekla, dopada mi se.

Comment by Ofelija (07/04/2014 22:09)

[Одговори]

И мени се допада овај наш нови наставак старе дружбе. :)

Comment by pricalica (07/04/2014 22:17)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме