Петак, Јануар 28, 2011
Размишљања атеиста
По казивању мога брата од тетке, уђе он, једном приликом, неким послом у продавницу опреме за рачунаре. У њој ради његов познаник и особа са којом размењује информације везане за интернет. И тако, док њих двојица разговараху о својим интересовањима, њима се придружи и још један човек, именом им непознат, али не и ликом. Мало-помало, ни сами не знајући како, стигоше они и до плаца који је уступљен Цркви, како би се на њему изградио нови храм. Продавац, будући атеиста, одмах узнегодова:
- Шта ће нам још једна црква? Ко се још Богу моли? Уместо да идемо напред, ми се све унатраг враћамо! Боље да су продали неком ко ће ту да отвори кафић, па да се и људи запосле, и омладина да има где да изађе.
Овде би ваљало напоменути да је то човек ожењен, отац двоје деце и да се лечи од тумора главе.
Други, пак, човек, саслушавши га, примети:
- Нисам ни ја верник, пријатељу, али мислим да грешиш. Моје је мишљење да је боље да се отвори црква већ кафана, јер ће из цркве изаћи бољи људи, неголи из кафане.
Мој брат се осмехну у себи и, заблагодаривши Богу на овом необичном разговору, пожури да ми исти што пре пренесе.
Са своје стране, а у прилог овој причи, додаћу и необично казивање и сведочанство моје куме, која је и сама, на своје уши, примила још једно атеистичко размишљање. Наиме, радећи у једном кафићу, њој је као гост стигао један познаник, за кога је знала да није верник. И, немајући посла, јер није био ударни сат, она седе са човеком да се мало разговоре. А прича је хтела да их одведе до Космета. И ту овај атеиста пред њом изјави:
- Кад би ме сад позвали да идем на Космет, да га браним, ја бих отишао без размишљања, иако сам атеиста. А ишао бих, јер знам да је сваки храм, свака црква на Космету, део наслеђа мог српског народа и животом бих бранио и манастире и монаштво.
Заиста, свако од нас ће, кад се испуни време, на чудесан начин бити призван, а само је Богу познато кад и како.
*сањарења
Па све су то приче које вапе да се за њих чује. Љубим!***
Лепа прича. Размишљао сам о атеистима, мислим да је наш народ склон да се на речима одрекне Бога, и да устврди да не верује, међутим када мало више упознаш такве људе схватиш да је упитању само тренутно незадовољство,разочарење и искушење.
*Јанакис
Да, има људи који често држе име Божије на устима, а срце им далеко од Њега стоји, док, са друге стране, има их који га се устима одричу, али не и делима. А једино Господ познаје срце свакога од нас, стога и није на нама да судимо, већ, евентуално, да примећујемо и - расуђујемо.
Branim srpstvo,koliko mogu i samoprizvan sam!..ne se ljutneš..razmišljanje ateiste..Pozdrav!
Јован с.с.
Па ти знаш да се не љутим, Јово. Не на тебе, јер си ти мој драги причољубац, од кога ја сама имам много тога да научим. Поздрав велики!***
Vera se izrazava na razlicite nacine, bas kao i ljubav. Ponekad nismo svesni svoje ljubavi prema nekom, pa tako nekad nismo ni svesni koliko je jaka nasa vera, kakvog je kova i kuda nas vodi.
Kao sto nikad ne znamo kako ce nas zivot razvijati.
Mislim da, cak i ateisti, braneci sopstveni ateizam, na neki nacin, opet brane veru.
Saljem ti zagrljaj i poljubac draga pricalice.
Svakakvih ljudi danas ima.Medjutim kao šti so i sama rekla.Svi ćemo Bogu prizvani biti kada on to bude odredio.Poljubac
Niko ne zna šta drugi nosi u srcu, ni u šta veruje.
Mnogi se busaju u grudi i prave veliki vernici... rečima, a mnogi nose svoju veru u srcu.
Ne postoji čovek koji ne veruje, kad tad obrati se molitvama za pomoć, zahvali za ono što je dobio kad je već izgubio nadu.
Ne mora svima u sav glas stalno govoriti, ja sam vernik, najveći, najbolji, pravi, Onaj ko treba zna!!
*Мира куглоф
Да, управо је о тој врсти вере овде и било речи, што си лепо приметила. Чак и атеизам зна за веру, јер сваки човек верује у нешто. Овде, у суштини, нисам писала о ономе што апостол каже, да вера није свију. То би већ била друга нека тема. Али, остаје чињеница да Господ више воли искреног атеисту, него квази верника, јер је атеиста, понекад и не знајући, у своме одрицању Бога, на стази Његовог проналаска.
Љубим, Мирче!***
*тањана
Мислим да си ти мислила на онај позви коме се немогуће одазвати. :)))
Али ја, ипак, бејах загледана у нешто друго, а што се тиче нашег бивства овде на земљи. Но, без обзира, и то што си написала је оно што нас чека. И ваља нам се још како припремити, будући да апостол каже да кад се праведник једва спасава, како ли ће тек грешник. Поздрав, Тањана! :)))
*Анамче
Мој вилозоф, љубим је ја! :)))
Сад причалица ћути и созерцава. Љубим!:)))
:))
Great men have always been called ! Nikada nije kasno za veru ... U tome je njena lepota !
*мимче
О, девојчице, баш ме обрадова посетом, али и коментаром! Предивно, како ти умеш! Машем!:)))
Ne bih ništa umio da dodam korisno. U svakom čovjeku postoji vjere, samo treba da se podgrije.
pozdrav
..."јер ће из цркве изаћи бољи људи, неголи из кафане".
Prijatno!
Neko otkrije svetlost postojanja sam, a nekome ono svojim sjajem osvetljava put bez da ga je zaslepilo.
*мандрак
Или, бар, да добије прилику да се искаже. Поздрав, приповедачу!***
*бокикојић
Примера је безброј, ко би их све исказао. Поздрав, Боки!***
-"Лепа прича. Размишљао сам о атеистима, мислим да је наш народ склон да се на речима одрекне Бога, и да устврди да не верује, међутим када мало више упознаш такве људе схватиш да је упитању само тренутно незадовољство,разочарење и искушење."- Da li si ti normalan/na? Da li poznajes barem jednog ateistu? I ako poznajes, ne mozes zakljucak svoditi od jedne osobe! Ja sam ateista i nisam to zbog bilo kakvog razocarenja i nezadovoljstva. To sam sama zakljucila razmisljajuci, a ne prateci okruzenje kao ovca u stadu. Ja ne komentarisem ovo da bih uvredila vernike (sem onog sto je napisao gore navedeni komentar). Ateisti nisu ateisti zbog bilo kakvog nezadovoljstva, iskusenja i sl. kao sto vi niste vernici zbog spasa, da bi isli u raj itd. vec zato sto vi u to verujete. Osoba koja kaze da su ateisti to samo zbog trenutnih osecanja je idiot (ne mislim idiot zato sto je vernik vec zato sto ima pogresno misljenje o ateistima, nemojte me pogresno shvatiti) koji ocigledno ne zna nista o ateistima, a verovatno ne poznaje ni jednog. Sad, ja jesam ateista tako da ne mogu da cenim ovaj clanak po temi, ali moram priznati da je dobro napisan i po tome cestitam piscu!
*uvredjeniateista
Захваљујем се на коментару и поздрављам Вас. Мало смо се осврнули текстом и коментарима на свакодневицу са којом се срећемо, а из које произилази да у нашим сусретима наилазимо на људе који различито поимају атеизам. Наравно, нисмо хтели да судимо, јер то нам и није ни дато нити нам је од користи, већ се осврнусмо на то да се и различити можемо сложити. Све остало је на сваком од нас, у зависности којим путем одлучимо да кренемо, а тај пут никад није праволинијски. Хвала још једном. Топао Вам поздрав шаљем!