Уторак, Новембар 25, 2008

Мајка?

- Део први –

За сусрет са болницом човек никада није спреман. Нарочито ако је млад. А тога лета, када сам се обрела у Звечанској болници, била сам млада и нисам била спремна, али су околности захтевале наше упознавање. Но како сам одувек била авантуристичког духа и вазда отворена за свет око и унутар себе, то је овај период остао јасно урезан у моје памћење, јер сам одатле понела неколике приче и мени једно надасве пријатно познанство, које је прерасло у дивно пријатељство. Можда у догледно време проговорим нешто и о томе, али сада бих хтела писати о нечем другом: о мајкама које су тако други звали, а оне себе како кад. Поред тога што су  - све три - биле из околине Београда, заједничко им је било и још нешто...

Прва мајка

Била је зубарски техничар. У болницу је дошла ради операције тумора. Била је млада мајка, са већ преживљеним траумама, које је доживела због мужевљеве несреће, али из које се извукао и он, као и њихов брак, најпосле. Имали су двоје деце: сина и ћерку. Син је био старији и - мајчин миљеник! Ћерку није волела – то је сама говорила – и стидела се тога, али, ма колико се трудила, да је заволи није могла. Патила је она због тога, али патила је и ћерка. Колико год да је син био одличан у свему, толико је ћерка траљавила.

Имала сам ту радост да је упознам и туга ме нека обузе видећи је прекрасну и послушну, како се труди да угоди мајци. А видела сам и мајку како се обуздава у њеном присуству, премда јој се у очима читало да је довољно да се појави и да је бес преплави. Само пар дана касније изашли су из болнице након успешне операције. Али стрес нико није могао да јој одстрани, нити да јој га одузме; отишла је са њим под руку, свесна да би се могла вратити...

Друга мајка

За њу баш нисам сигурна због чега је била на пластичној хирургији. Јер та жена беше у тешкој депресији. И сама је преко леђа носила трауме из брака, у коме је муж био тешки алкохоличар и насилник. А онда, као да ни то не беше довољно тешко, она паде једном са степеница и повреди кичму, након чега је остала инвалид у колицима.

У браку је изродила два сина. Један од њих је био официр, морнар. Други је привређивао негде за радничку плату. Али не лези враже, догоди се дан, те насред улице, док су се бавили неким послом око аута, наиђе путем неки аутомобил и удари сина у униформи, усмртивши га на месту. Са његовом смрћу, почео је да се гаси и мајчин живот. Њој више нико и ништа није било важно и све време је проводила у кући љубећи униформу свога сина. Волела је она и свог другог сина, али смрт љубимца није могла да прежали.

А добар јој беше овај други синак, долазио је да је обилази. Било је ту и приче и речи, али без неког сјаја у њима, као ни радости велике у очима. Бол је родитељки био идол кога се није хтела одрећи, а син га није могао потиснути. Лежала је на кревету у којој је пре ње била једна неисказана глумица...

Трећа мајка

Она је пристигла неколико дана пре мог изласка. Касније сам сазнала да се, јадница, у болници и упокојила. Имала је једног сина. Примљена је ради неке ране на нози. Кажу да је било од уједа паука, мада су махом тамо лежали сви који су имали рак коже. Елем, за разлику од ове две мајке, овде је било да је син гледао у своју као у идола. А беше много строга жена. Међутим, из приче њеног сина, са којим сам имала прилике да разговарам – будући да је хтео да сазна што више о мајци, која се полако губила и није била за сувисле разговоре, а сестре баш и нису имале времена – сазнала сам да је била изузетно правична жена, али се видело и да је син много воли и цени. Међутим, оженити се није могао никако, јер мајци ниједна девојка није била довољно добра за снају. Ово нам је једном приликом сама нагласила и то са прстом подигнутим у вис! А премашио је четрдесету и, по казивању његове мајке, ретко вредан и радан човек, столар по професији, златних руку.

Сада, док се присећам, могу само да се надам да је, коначно, нашао друга спрам себе...

* * *

Прошло је доста годиница од тада. О њима сам често размишљала и о тузи коју су оставиле свету и свет њима. А онда сам једног дана погледала на ТВ-у једну емисију о жени мајци, која је и сама изгубила сина и због губитка упала у тешку депресију. И кад год се сетим ових мајки, ја се присетим и ње. Њеном животном причом желим да, на крају овог првог дела, бар мало одбременим ову започету тему.

Данима није излазила из куће након синовљеве смрти. Нису је никако могли покренути из добровољног мртвила. Све док једног дана не успеше некако да је наговоре да пође са друштвом на пецање. Али то није било обично пецање, будући да се радило о Американцима. Пошли су у лов на сабљарке. Она је седела унутра у кабини. У једном тренутку су је замолили да им скува кафу, како би је бар мало приволели да изађе на зрак. Пристала је и, кад је кафа била готова, изнела је тацну са шољицама на палубу. Још није почела ни да сипа, кад се један од штапова поче дрмусати и то жестоко. Неко је затражио од жене да донесе камеру, како би сликом овековечили призор. И овог их је пута послушала. Но тек што беше додала камеру мужу, кад из воде излете огромна сабљарка и, од свих људи на палуби, она се дохвати несрећне мајке и уједе је за бедро. Жена је пала доле, а око ње се разлила локва крви. Позвали су екипу RISK 911. Неким чудом, жени је дато да преживи.

И од тог тренутка она почиње да се враћа у живот!

Своју тешку несрећу, она је доживела као лек, као средство за препород, чудо од Бога јој послато и сина вољеног. После дуго времена, могла је да дише и дисањем да врати живот својим умртвљеним удима. Радост је поново нашла своје место на њеном мајчинском лицу...

[Одговори]

Hvala na divnoj priči za laku noć.

Comment by luna (11/25/2008 01:02)

[Одговори]

Prejaka prica....
ne mogu da komentarisem

Comment by casper (11/25/2008 01:22)

[Одговори]

Tužne i mudre i jake priče. Treba o njima razmisliti, jer su životne, dešavaju se oko nas...

Comment by sanjarenja56 (11/25/2008 07:46)

[Одговори]

nagledala sam se, kao i ti, svega i svačega. Od smrti, stradanja.. ali i posesivnih majki.
Ima svašta u božijoj bašti

Comment by donna (11/25/2008 09:05)

[Одговори]

Pricalice hvala na ovoj prici...
:***

Comment by tijanas (11/25/2008 11:19)

[Одговори]

Prekrasna prica,dok sam citala nesto mi se steglo u grlu.

Comment by grlica (11/25/2008 11:30)

[Одговори]

zamislih se i kao majka i kao nekad nečije dete.
ipak se svako dete voli na drugi način. i ne mogu da shvatim, još uvek, da se detet ne voli.
Prijatno!*

Comment by domacica (11/25/2008 14:10)

[Одговори]

*луна
Нема на чему, Луна; драго ми је да ти се допала. Добро ми дошла!

Comment by pricalica (11/25/2008 18:00)

[Одговори]

*каспер
Пааа... и ово беше коментар неки, зар не? Али, разумела сам, да...

Comment by pricalica (11/25/2008 18:01)

[Одговори]

*сањарење56
Мила моја, управо тако. Ради поуке и неке користи ја их и поставих на блог. Љубим те.

Comment by pricalica (11/25/2008 18:03)

[Одговори]

*донна
Богами има, драга. Не мора човек ништа да измишља; довољно је да се осврне и да се нађе у причи...

Comment by pricalica (11/25/2008 18:05)

[Одговори]

*тијанас
Хвала теби на дружењу, Ти...

Comment by pricalica (11/25/2008 18:05)

[Одговори]

*грлица
Као што рекох: први део. Има и наставак, па ако извољевате придружити нам се поново. Велики поздрав за Грлицу од Причалице.

Comment by pricalica (11/25/2008 18:07)

[Одговори]

Ja? :))Da ja sam ja... :)

Comment by TijanaS (11/25/2008 18:08)

[Одговори]

*домаћица
И мени је, као посматрачу, све ово изгледало у крајњу руку чудно, необично, непојмљиво. Али очи видеше што видеше и није било сумње да је тако нешто и могуће. Зашто је тако како јесте и мене занима, данас можда још и више. Шта је то у људима што нас тера на поступке који унижавају Човека у нама?!?...

Comment by pricalica (11/25/2008 18:12)

[Одговори]

Uopste ne mogu da shvatim da se dete ne voli. Nit' mogu, nit' hocu, nit' zelim...

Comment by altamoda (11/25/2008 18:12)

[Одговори]

*тијанас
То ти ја тепам, драга. Смем? Ти од Тијана.

Comment by pricalica (11/25/2008 18:13)

[Одговори]

*алтамода
Можда не бих ни ја, да ми се жена сама није исповедала. И стидела се она због тога, и била је сасвим свесна да то није нормално, борила се против себе, али беше јаче од ње.
Не осуђујем је, јер сада знам да је тако нешто могуће. И да је борба незамислива...
Поздрав и теби Алтамода.

Comment by pricalica (11/25/2008 18:16)

[Одговори]

cekam nastavak

Comment by grlica (11/25/2008 18:55)

[Одговори]

*грлица
Сам` што није...

Comment by pricalica (11/26/2008 00:14)

[Одговори]

I ja se radujem nastavku...

Comment by luna (11/26/2008 00:30)

[Одговори]

*luna
Наставак је на блогу... па коментаришите слободно. Поздрав, Луна.

Comment by pricalica (11/26/2008 00:34)

zar i to,hm,pa da.. [Одговори]

Svega ima pod kapom nebeskom,ali za razliku od tebe ja sam dosada imala prilike da cujem zene kako hvale i uzivaju u jednom detetu,bez zaljenja ili samoprekora sto takva osecanja nemaju i prema drugom,a cula sam i one koje umu da kazu:Pa ja sam ih 9 meseci nosila u svom stomaku!"e pa da ,bas lepo,ali sam ja na to dodala da i krava nosi tele pa ne smatra to nekim izlivom ljubavi!!

Comment by Alex (11/29/2008 23:20)

[Одговори]

Majke u najboljoj nameri nesvesno grese, ali se najezim kada zena kaze da voli jedno dete vise ili da jedno dete ne voli, a ima takvih ... :(

Comment by iluzija (11/29/2008 23:49)

[Одговори]

*алекс
С обзиром на твој позив, драга, и један и други, нема разлога да ти не верујем. Баш си ме изненадила, само да знаш! Пријатно!

Comment by pricalica (11/29/2008 23:53)

[Одговори]

*илузија
Прво да те поздравим, како то ред и прилике налажу. А у сећање још једном призивам наш сусрет у болници и још једном напомињем да је ова жена преживела многе тешке тренутке и сасвим је могуће да је негде у свести дошло до `пуцања`. Али исто тако не смемо пренебрегнути чињеницу да се борила против себе. Да, сви грешимо, па и мајке. Људи смо, на крају крајева; некад слаби, некад одолимо...
Поздрав од Причалице!

Comment by pricalica (11/29/2008 23:58)

[Одговори]

@pricalice, svako zasto ima svoje zato, pa i svaka od ovih majki ima svoje razloge za takvo ponasanje... a deca su deca i ne mogu da biraju roditelje...
Pozdrav!

Comment by iluzija (11/30/2008 00:08)

[Одговори]

*iluzija
Управо! О томе сам и писала и много ми је драго што си ме `прочитала`. Хвала ти.

Comment by pricalica (11/30/2008 00:45)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме