Среда, Новембар 09, 2011

А кад постите, не будите жалосни као лицемери

 

 

 

 

"А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те
не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој
који види тајно, платиће теби јавно."
(Мт.6,17-18 )

 

Ко пости, душу гости; ко не пости, болест гости! А највећа болест јесте гордост. Читајући књигу „Невидљива борба“, од Никодима Агиорита, сазнајемо да постоје две врсте гордости, и то: гордост ума и гордост воље. „Гордост ума је гора од гордости воље. Јер ум је још у стању да излечи гордост воље, али када се он гордо увери да је оно што он мисли најбоље, ко ће га разуверити? Може ли послушати кога када је уверен да мисли правилније него ико други? А кад је то око душе, помоћу кога би човек могао увиђати и исправљати гордост воље, само ослепљено гордошћу и не може се излечити, ко ће излечити и вољу?“

Вративши се из манастира, где је био за Празник Свете Петке, прича мој кум: „Премда је било хладно и изузетно ветровито време, могу рећи да је народа било доста, Богу хвала. Али ти морам испричати шта се десило за трпезом. Било је ту неко друштво, већ се знамо, а за ручак нема меса! Зачудили се неки откуд то?! И неко рече да, ето, има и таквих манастира где се месо не служи, као и оних где се месо служи. У том се поведе прича о посту - премда тог дана, ваља нагласити, није била ни среда ни петак - те устаде једна жена, коментаришући: „Ха! Видела бих ја вас да ли бисте могли тако постити и не јести, па ићи на њиву радити!“ А крај ње је седео један миран човек, који ју је пажљиво слушао, да би, кад је завршила, сасвим смирено добацио: „Во се наједе траве, па иде да оре...“ На његове речи се салом разлеже смех а жена, шта ће - ућута.“ Тако, још једном, на примеру увидесмо како се мудрост скрива не у људском умовању, већ смирењу.

Једне године, кад прође Божићни пост, дође код нас, неким послом, наш добар пријатељ и тако, седећи и разговарајући са мојим братом, дотаче се он и поста. Ја сам седела мало даље и само сам слушала, не мешајући им се у разговор. И каже он, како пост није за младог и здравог човека, те да ће он постити кад буде болестан и стар. У његовом гласу било је и збиље и хумора. Но ја сам знала да је он одрастао у кући где су отац и мајка стално били на њиви, тако да су он и брат му одмалена били упућени да се сами о себи брину; а два дечака, шта су друго могла, кад је кување било у питању: или да насеку сланине и кулена, или да испеку меса и кромпира. Тако су радили, тако су се и навикли. Знам колико је муке моја пријатељица имала кад треба да кува: ако нема меса, џаба ручак. Зато сам ја и ћутала, ништа не додајући ни одузимајући, но се само Богу молећи у себи – да и њега погледа, воља Божја да буде као што и јесте.

Елем, поче Васкршњи пост, већ је био и на измаку, шеста недеља, а кум и ја кренусмо у храм. Кад, да видиш чуда, пред нама иду моја пријатељица и њен муж, исти овај што је говорио да неће постити до пред старост. „Замислите!“, каже жена, „Он је решио да пости и ево све до сада је постио не правећи никаквих проблема, нити ропћући. Ја сам постила само ову недељу и сад идемо да се причестимо.“ А кум и ја се зарадовасмо, чувши ово, и Богу на чуду заблагодарисмо.

Јер, много пута поучени тиме да „Господ ће се постарати“ ми и овде видимо не једно чудо већ два: најпре је Господ погледао срце мужа, а муж је, отворивши га за Христа, повео за собом и жену. Дакле: „Шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?“ (1.Кор.7,16)

 

причалица

30./31. октобар лета Господњег 2011.

 

 

[Одговори]

Draga moja pričalice, toliko se radujem što te "vidim"! :)))

Primetila sam da mnogi poste samo, da tako kažem, polovično. Alkohol, psovke, ne idu uz post, a takvima je teško da se uzdrže upravo od ta dva poroka. Čemu onda njima post služi!? Samo da bi pričali kako poste i da bi se mogli ispovediti!? Takve stvari mi mnogo smetaju.

Šaljem ti veliki zagrljaj, draga!!!

Comment by mira kuglof (11/09/2011 18:46)

[Одговори]

Post nije za svakoga, definitivno.
Dzaba post u hrani i picu, ako vam jezik mira nema.

Comment by casper (11/09/2011 19:13)

[Одговори]

moram da priznam! postim zbog vere jedino na badnji dan, na veliki petak i za svoju slavu koja pada u vreme velikog posta.
nemam neki poseban odnos prema postu. zapravo! postim danima... a onda, jednostavno, premrsim. možda grešim, ali volim da slušam svoj organizam... koji nije preterano zahtevan :)

tebi veliki pozdrav od mene i volim da čitam tvoje priče jer vrede svako slovo!!! hvala:)))

Comment by persefona (11/09/2011 19:33)

[Одговори]

:*

Comment by mesecina (11/09/2011 20:00)

mediterraneo [Одговори]

pričalice mila ptice predivan ti je današnji post-ljubim te u rame

Comment by mediterraneo (11/09/2011 20:18)

[Одговори]

Hvala, naša duhovna učiteljice :)

Comment by sanjarenja56 (11/09/2011 20:34)

[Одговори]

Bolje je postiti jednom godišnje nego licemerno samo promeniti način ishrane... i još to udariti na sva zvona.

Niko i ne zna kad postim, jer to je moja stvar, a ne mojih prijatelja...
Ja tako osećam, ne znači da sam u pravu, ali tako je...

Comment by anam (11/09/2011 21:41)

[Одговори]

Svako bi trebao da odluči kad će i koliko da posti. Post ne treba da nam bude teret i mučenje,već način da naučimo da imamo granice. Jer ljudi su naviknuti da se toliko nažderu da ne mogu da dišu. Ali naravno,nije post samo odreći se neke vrste hrane. Trebalo bi i neke druge stvari da poštujemo i ne radimo. Koliko god da nam se čini da je teško,nije. Samo to treba da shvatimo. (:
I svaka čast na ovome. Treba reći ljudima,jer se prave da ne vide dok neko ne progovori.

Comment by 3msc (11/09/2011 22:32)

[Одговори]

*мира куглоф
И мени је драго видети тебе, Мирче! А о томе ко, како и зашто пости - оставимо Богу, јер је то бреме претешко за нас. Сем тога, никад се не зна где ће једном посијано семе дати плод, зар не? Љубим!:)

Comment by pricalica (11/10/2011 18:56)

[Одговори]

*каспер
Све треба да буде умерено, па и пост, наравно. Нисмо сви исте ни духовне ни телесне грађе, па нам ни пост не може бити једнак. Али пост је један од путева ка смирењу, а смирење је лек против многих болести, дао Бог. Поздрав народу драгом! :)

Comment by pricalica (11/10/2011 18:57)

[Одговори]

*персефона
Знаш како сам радосна док читам твој пост, драга Персефона! Јер је толико искрен и загледан у добром смеру - баш мени за наравоученије. Хвала теби!:)))

Comment by pricalica (11/10/2011 18:59)

[Одговори]

*месечина
Љубим милу девојчицу! :)

Comment by pricalica (11/10/2011 18:59)

[Одговори]

*медитеранео
Драго ми је због тога, Медитеранео. Машем ти! :)))

Comment by pricalica (11/10/2011 19:00)

[Одговори]

*сањарења
Ако је ваљало и било на корист - Богу хвала! :)

Comment by pricalica (11/10/2011 19:01)

[Одговори]

*анам
А видиш има пријатеља који брину да ли неки њихов пријатељ пости, па пазе да га не ојаде неким мрсом. И то је лепо и похвално. Љубим!:)))

Comment by pricalica (11/10/2011 19:02)

[Одговори]

*3мсц
Добро нам дошла! Лепо је ово што си написала. Да, избор јесте на нама а већ смо рекли да је пут једнако дугачак и према горе и према доле, само треба изабрати смер и кренути. Хвала теби на коментару!:)

Comment by pricalica (11/10/2011 19:05)

[Одговори]

Postim,za Badnje vece,veliki petak i neke velike praznike.
Verujem u Boga i molim mu se cesto.
Sve sto starija ,sve bliza Veri i Bogu.a ne bojim se smrti.

Comment by lora1 (11/10/2011 19:46)

[Одговори]

Hvala na dobrodošlici. (: Pametno zboriš. Baš to je tačno. U zdravlje ! (:

Comment by 3msc (11/10/2011 19:54)

[Одговори]

*лора1
Ако велики Празници не падају у дане поста, драга Лора, тада није у реду да се пости, јер је то погрешна наука. Тада чинимо лоше, не добро, ма колико се изговарали. Исто као кад неки кажу да је неки велики Празник посвећен Свецу у сред недеље већи од Недеље саме. Само полако и једни уз друге па да се видимо у Царству Небесном, да да Бог. :)

Comment by pricalica (11/10/2011 20:01)

[Одговори]

*3мсц
Увек ми је мило видети младо а паметно. :) Свако добро. :)

Comment by pricalica (11/10/2011 20:02)

[Одговори]

Hvalaa,takođe. (:

Comment by 3msc (11/10/2011 20:33)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме