У своје време ова књига Реда Бредберија, и филм који је снимљен по њој, можда су изгледали чудно; данас ми то живимо. Ватрогасци су наши политичари, који се на сваки начин труде да нам деца расту што необразованија. Стање у Србији је такво да стручњака нестаје. Колубара почиње да кука како нема ко да замени педесетогодишњаке на Ђердапу, железница са своје стране такође. Сад више није проблем што деца са дипломом одлазе преко, већ што овде нема бравара, механичара, занатлија. Ови са дипломом ће махом отићи преко да седе на споредној клупи или да перу суђе, улице, али људи од било које струке увек могу наћи посао - било где!

Међутим, нови закони који нам се намећу о родитељском оцењивању учитеља и наставника, те плаћање казни за дечје изостанке, само су наставак хајке на родитеље. Ниједан други преступ повлашћене касте неће бити решен, али родитељи ће бити моментално кажњавани!

Е сад, има у овој књизи, или филму, један добар део, који је, врло могуће, у своје време и народу под комунистима помогао да се репресалије почну смањивати. Када разговарају учитељица у бекству и ватрогасац који се премишља о томе како ће се он извући због тога што крши закон и чита забрањене књиге, он је теши тиме да је нашао начин како да им доскочи:

- Потурићу књиге у кућу сваког ватрогасца и све ћу их пријавити.

Драги моји, упамтите, ово: кад крену прогони, ништа тако не руши систем од затрпавања! Оставите им децу! То неће моћи да траје дуго. Јер вам они одузимају право да их васпитавате.

Може и другачије: ако вам желе одузимати децу, ви терајте децу да буду генијалци у оном што им је од Бога дато, показујући им серију "Сиви дом". У инат!

Јер ако почну читати, постоји велика вероватноћа да ће бити мудрији од ватрогасаца на власти.