Змије и голубови
Слика са интернета
Једно време је опасно кружила по интернету ПП презентација о истребљењу делфина у Јапану. Непосредно пре тога погледала сам изврстан документарац о тој "Ували", где приступ новинарима није био дозвољен. Петицију, коју је презентација наводила, никад нисам потписала, јер је била пристрасна. Зашто? Зато што се острвила на Јапан и људе који су радили свој посао, што је сметало Америци из економских и поробљивачких интереса, а нимало није дотакла праве кривце одговорне за покољ. Документарац је у том случају непоколебљив: то су потрошачи! У Јапану не могу да убију толико делфина колико их у Америци могу појести. Али Америци није у интересу да се са убијањем престане, већ да се потрошња настави, а Јапан ослаби. И шта она чини у том случају? Пошто делфина нема, они су потрошачима подвалили неку другу рибу, која има сличан укус делфину, али - у тој риби има живе! Но, шта зна потрошач који је научио да мисли својим стомаком?! Предлажем вам, ако нисте до сада погледали, да пронађете на интернету тај ванредно добар и непристрасан документарац "Увала".
Али мене је овај филм, и тај догађај са делфинима, понукао да се осврнем на нашу стварност. Ево, од доласка вишестраначког парламентаризма, нас навлаче на страначки живот, који је, заправо, једноцентричан и њиме се управља ван наше земље. И наш народ се пеца на мамац и навлачи на тај живот "ја па ја" и доживљава себе важним. Он се толико надува од те "хране", да не види да и њему, уместо сочне и здраве хране, потурају отров. И тај отров преноси се најпре на њихову децу, а желе да га пренесу и на цео народ. Они не виде да тиме заправо убијају све нас због туђег интереса. Они су уласком у странку показали своју слабост, а докле год су у њој постају све слабији, јер дрхте над својом "ја па ја" судбином. А тонемо сви заједно све дубље и дубље.
Али, неће то сви трпети. Зато се замислите већ сада где ћете кад гнев народа проради и упери прстом - јер и то се дешава у историји. А мало ли је рећи да нам је сваки човек потребан. Но, свако према себи бира.
У Светом писму је речено, на шта нас је и наш патријарх Павле подсећао, да треба да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. То мудри као змије значи да чувамо своју главу. А како је ми то данас чувамо, допуштајући да нам Пинк васпитава децу, доктори са купљеним дипломама да нам одржавају ред и поредак, да нам увозе ГМО, свиње поскупљују због немачке фирме, књиге да нам штампају Хрвати, Тодорић да нам држи индустрију, Хрвати филмску индустрију (па нам је сваки филм за фестивал против Срба), укидају нам војску и онеспособљавају мушкарце, од жена праве неродне мушкараче, од мушких политичке бабе, непријатељ да нам упада у кућу кад год то пожели и пуни затворе са киме пожели (потписали смо са НАТО-ом споразум о томе да нам могу улазити у домове и доводе нам затворенике из најозлоглашенијег логора где би признали све што се пред њих стави)? На пример. А мигранти?
Ево како су људи из Боговађе скинули тај проблем са својих грбача: тек кад су били сви спремни да се сукобе са нашом полицијом! Онда замислите колико им је било дозлогрдило, а још кад им је представник власти рекао да њега не занима где ће Срби и колико ће миграната Србија да прими - он само ради свој посао! И поручили су нам да се чувамо, јер од Србије желе да направе ново Косово. По неким вестима се говори да њих 500.000 треба да се смести у Пироту, Сеници и Црној Трави.
А ево какво је искуство људи у Шведској: они су већ отворили своје школе за девојке, да би могле да се школују без присуства мушкараца и држања фереџа. Значи, где год да иду, они немају намеру да се интегришу, већ да освајају простор. Они имају план. То што не носе оружје са собом, то не значи да их оно негде не чека. А сви ови мигранти што су починили злочине по свету, пролазе нашом земљом!!! И сви су само мигранти, нико нема име од њих!
Овде код нас је граница и народ полако постаје све огорченији. Нема дана да мигранти нешто не направе. А након свих крађа, покушаја отмице деце, упадања у куће, малтретирања жена и другог чега, сада траже и монтажну џамију да се моле! Па ком богу се то они моле са оваквим дивљаштвом? За то време нам потапају ваљевску Грачаницу, руше споменик Владици Николају, трпају крстове у темеље да затру православље и то све уз присуство специјалне полиције. Али зато се споменику Аћим Ефендије не приближавају!
И код нас је сад покренута петиција наводно о забрани кретања миграната по граду. То је опасна замка, јер је пре тога НАТО већ наредио нашима да се ту има изградити неко прихватилиште. На ово не сме да се пристане нигде, не само у мом граду! Треба их вратити кућама по сваку цену. Неки од њих оду у Шведску само по паре и врате се. Шведска им даје 5000 евра за то. А врате се код нас, где другде?
Зато се у памет дозовимо, сви који својом главом мислимо и не пристајемо да једемо све што се у нас трпа: они играју на наша хришћанска осећања. Али ова Христова реч о змијама и голубовима учи нас с киме ћемо да делимо хлеб а са киме мач.
Успут погледајте, ви који имате налог на фејсу, зашто је др Даница Грујичић, по поновном покретању налога, за само један дан добила преко 8000 захтева за пријатељство. Јер су здравомислећи људи чули ехо својих душа.