Среда, Фебруар 12, 2014

Рећи ћу Богу све!

 

 

Христос је имао сјајну комуникацију са децом: Он их је волео, грлио их и при том храбрио своје ученике да их доводе код њега, учећи на тај начин своје слушаоце да постану као деца како би се спасли. Између осталог, Он је учинио ради њих многа чуда. У деци је видео чистоту њихових срца, њихову безгрешну осећајност, искреност њихових речи, њихово трагање за истином и испољавање њихове љубави.

И они узвратише ову љубав према Христу, тако да су Га, по Његовом уласку у Јерусалим, прослављали у Храму, узвикујући: „Осана сину Давидову!“.  Кад се високи свештеници и књижевнице побунише, Христос их подсети на речи псалма: „Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу“ (Мт.21:16).

Овога сам се присетио док сам читао (онлајн) речи трогодишњег дечака из Сирије непосредно пред његову кончину. Био је смртно рањен и неколико тренутака пре издисаја рече, са сузама у очима, у болници где су бринули о њему: „Ја ћу рећи Богу све о вама... Рећи ћу Му све...“

Каква страхота, истина и искреност речи! Она слама срца; то је бичевање уперено против нашег окрутног и безосећајног друштва. Живео је само три године на земљи, коју је Бог створио да буде „веома добра“ , а он је доживео негостољубивост . Земља не сноси кривицу, она је беживотна, већ човек, који се побунио против Бога, трујући је стално. Ово дете није имало времена да се радује ономе што је Бог створио, нити да пружи свету нешто од онога што је у себи носило.

Заиста, како је брзо он осетио мржњу и пакост човека! Нажалост, током кратког периода свог живота, он је био сведок превелике острашћености људи, који немају обзира ни према чему и уништавају све. Један тренутак је довољан да се препозна вечна љубав Божија и вечна мрзост злобе, кроз своје инструменте.

И чим је то мало дете умрло, наравно, оно је о свима посведочило Богу: имена и адресе кривих за пустошење које су изазвали. И рекао је Богу све о томе колико бола је искусио у свом кратком животу, о болу његовог тела и душе. И уздаси овог малог детета уједињени су са уздасима свих оних који пате неправедно, као што пише у Откровењу: „Докле, Господару Свети и Истинити, не судиш и не кајеш крв нашу на онима што живе на земљи?“ (Отк. 6:10).

Дете моје, „сведочи“ на њих, откриј Богу све оне који шире болест кроз Његову творевину, све Му реци. Са друге стране, Он зна њихове науме, методе којима се служе да их спроведу у дело, као и злочине које носе. Али Му свеједно реци, зато што Он воли децу и прима њихову бол.

Ако препознамо у овом болном вапају трогодишњег дечака из Сирије и гласове друге деце која су злостављана, мучена, силована или киднапована, бићемо бољи људи. Једног дана, међутим, биће све откривено и схватићемо да је Бог знао све, да је слушао јад оних који су неправедно патили и деце у болу.

 

Његово Високопреосвештенство Митрополит Хиротеос

Преузето

са енглеског преводила причалица

 

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме