Петак, Мај 03, 2013
Васкрс у Јерусалиму
Суд Пилата.
Котарбинский Вильгельм Александрович (1849-1922). 1887–1895 гг.
Фреска в северном корабле храма
Владимирский собор, Киев
Васкрс у Јерусалиму
Сав покривен тугом, сред поноћи свете,
док над Јерусалимом херувими лете,
спрам светлости бледе догорелих свећа,
клекнуо сам испред Христовог распећа
и шаптао тихо: О, Преблаги Спасе,
да ли чујеш људске очајничке гласе?
Данас као никад милост нам учини
земаљску дечицу са распећа скини.
И деси се нешто да ми дух страст смрви
са Христова тела паде капља крви;
чим земљу дотаче у огањ се створи
и глас ко земаљски из огња прозбори:
„Грешни сине земље, шта тражиш од Мене?
Зар земаљској деци Божја милост треба?
Бог вам посла Љубав, ви је не примисте,
јер сви у страстима свог тела живите.
Бог вам посла Правду и Истину праву,
дочека је мржња и зави у таму.
Истину продасте за 30 сребрника
и на крст распесте својега Женика.
Док Љубав и Правда и Истина буду
на земљи имали Кајафу, Пилата и Јуду,
дотле ће земља целог свог живота
бити и остати крвава голгота.“
Глас умуче, страшни, чудни огањ неста,
а распети Господ покрену се с места.
Од страха и бола језа ме обузе,
из очију Спаса потекоше сузе.
Песмом и молитвом храм небески каде,
опрости им Боже, не знају шта раде.
Слепа им је мржња помутила главе
место да се љубе, један другог даве.
И зато ће земља целог свог живота
бити и остати крвава голгота.
*Ауторка песме још за живота (по речима девојке која ми је ову песму проследила) није желела да се зна ко ју је написао. Као дугогодишња богомолитељка учествовала је у састављању богате духовне лире Чокот под благословом сада већ умировљеног ректора Карловачке богословије, проте Душана Петровића. Сматра се да је песма надахнута утисцима упокојеног проте Милорада Ердељана са његовог пута у свету Земљу, о Васкрсу у Јерусалиму. И песму и њен историјат настанка пренели су ми наши драги, стари и дубоко верујући суграђани: тетка Мирка и чика Никола. Трудећи се да испоштујем жељу наше упокојене сестре, која је ову песму написала, могу да кажем само да је потекла из чувене богомољачке породице Николајевић и да је била снаја мученички пострадалог владике Платона у Босни за време Другог светског рата. Владика је недавно канонизован од стране СПЦ-а за светитеља. Песма је више деценија певана искључиво на Велики Петак у Николајевском храму, новосадском.
Распятие.
Василий Петрович Верещагин. 1875–1880 гг.
Храм Христа Спасителя, Москва
Песма је више деценија певана искључиво на Велики Петак у Николајевском храму, новосадском.
----------------------------
Предивна песма. Да ли се и данас
још пева? Ако не, ЗАШТО?
Koliko istine,a i vapaja u pesmi,al'nazalsot malo je onih koji duboko osete .
Ja se pitam,da li ja imam prava da kazem neku na sve ovo? A,opet,osetih neko kajanje.
sva je istina u ovim potresnim stihovima...
kad mnoštvo shvati golgote će nestati...
prijatno!
Samo kad bi slušali, sve je već rečeno. Lijepi stihovi.
pozdrav pričalice
Tuzno je sto ovakve reci dopiru do malobrojnih srca otvorenih da razumeju...
*Даца
Дирљива. Данас се, каже, не пева. Ваљда нема више богомољаца. Богомољачки покрет је узрастао у време Светог Владике Николаја.
*домаћица
Али, како рече Патријарх, у насловима свих новина зло се зацарило. Оно вришти из сваког наслова, претећи.
Грлим!
*мандрак
Ко хоће - чује. Ма колико заглушујућа бука била.
Поздрав, приповедачу.
*меркур
Тужно је што сваким даном све више затварамо срца да не чујемо речи Живота.
Draga pričalice srećni ti i blagosloveni uskršnji praznici. Hristos voskrese, mila.
"Бог вам посла Љубав, ви је не примисте,јер сви у страстима свог тела живите."
Zalosno,ali istinito.Pozdrav:)
*роксана
Ваистину васкрсе! Свако добро од Васкрслог Христа и теби са твојима, драга. Љубим!
*endzylove
На пољу Љубави падамо сви и, рекло би се, пречесто. Поздрав и теби! :)
Потресно. Истинито. Поучно. Лора1 је лепо написала, немогуће је после читања не осетити кајање. Тешко је и не чути искрени вапај за отрежњењем помућене главе /помућених глава/.
*Јанакис
Неки дан је митрополит Амфилохије испричао једну дивну поучну причу на ту тему, о једном који се туђио и од Српства (у Црној Гори), и од Цркве. Мислим да је био војно лице. И не само да се туђио, већ се и бацао на све што је с тим било у вези. Али, како каже митрополит, све су то наша мало одлутала браћа, која се кад-тад врате Богу и себи. И шта је било? Тај и такав се разболи и допадне болнице, а соба му баш поред (или преко пута) собе у којој је лежао Патријарх Павле. Након извесног времена ту проведеног, тај и такав дође к покајању и позва митрополита да се исповеди и причести и покајан оде Богу.
Бог је трпељив и своје трпљење пројављује на многима.