Недеља, Март 06, 2011
О посту и благочашћу
Постом човек показује своју добру вољу. Услед благочашћа, он прихвата подвиг, аскезу, и Бог му помаже у томе. Међутим, ако човек присиљава самога себе и каже: „Шта да радим? Ево, опет је петак и треба да постим“, он онда мучи самога себе. Ако, пак, проникне у смисао поста, и ако пост упражњава због љубави према Христу, он ће се том посту радовати. „На тај дан“, размишља такав човек, „Христос је био разапет, и Њему нису дали чак ни воду да пије, него су га напојили оцтом. Ни ја данас читавога дана нећу пити воду!“ Ако тако поступи, човек ће у себи осетити већу радост него онај који пије најбоље освежавајуће напитке.
Ево, погледај, многи мирјани не могу да издрже строг пост чак ни на Велики петак. Могу, међутим, да седе на платоу испред неког министарства и да прогласе да штрајкују глађу – услед тврдоглавости или истрајности – да би се нечега домогли. Ђаво им даје снагу за то, јер је то што они чине – самоубиство. Други, опет, када дође Васкрс, громогласно певају: „Христос васкрсе“, мислећи при том како ће се сада добро најести. Ови људи подсећају на Јудејце, који су хтели да прогласе Христа за цара, пошто их је нахранио у пустињи (в. Јн. 6; 5–15).
А сећате ли се шта говори пророк: Нека је проклет који са немаром твори дело Божије (Јер. 48; 10). Једна је ствар, ако је човек расположен за пост, али не може да пости зато што ће му, ако не буде јео, подрхтавати ноге, што ће се онесвешћивати и слично. Другим речима, његова снага и његово здравље не допуштају му да пости. Друга је ствар ако човек не пости, а има снаге за то. Где ћеш ту пронаћи расположење за пост? Напротив, ожалошћеност и огорчење онога човека који хоће, али не може да се подвизава, замењују многе подвиге и он има већу плату него онај који има снаге и подвизава се. Наиме, онај који има снаге и подвизава се, осећа и неко задовољство. Данас је, на пример, овамо долазила једна несрећна жена, стара педесет пет година. Плакала је, јер не може да пости. Муж се развео од ње. Имала је једног сина, који је доживео несрећу и погинуо. Мајка јој је такође умрла, и ова жена нема ни кров над главом, ни комадић хлеба. Догађа се да ова или она познаница одведе ову жену у свој дом, где јој дају неки посао. „На савести ми је тешко бреме, оче“, рекла ми је ова несрећница, „јер ја ништа не радим. Најгоре од свега је што не могу да постим. Једем оно што ми дају. Понекад, средом или петком, још ми и дају посно јело, али чешће добијам мрсну храну и принуђена сам да је једем, јер, ако не једем, губим снагу и не могу да стојим на ногама!“ Према томе, човек мора да мотри на себе. Ако види да нема довољно снаге, нека више једе. „Одреди себи меру“, рекао је преподобни Нил Посник.
Ако човек поседује простодушност и смирење, он прима багодат Божију, смирено пости и божански се храни. Он тада поседује божанску силу и у време дуготрајних постова он располаже „залихом истрајности“. У Аустралији је један двадесетседмогодишњи младић дошао до тога да је био у стању да ништа не једе двадесет осам дана! Духовник га је послао код мене, да ми исприча о томе. Овај младић био је веома побожан и имао је подвижнички дух. Исповедао се, одлазио у цркву, читао светоотачке књиге, а највише од свега – Нови Завет. Једном је у Јеванђељу читао о томе како је Христос постио четрдесет дана. Младић је у срцу осетио умилење и помислио: „Ако је Господ, будући Бог, а по људској природи – безгрешан Човек, постио четрдесет дана, шта би онда требало да учиним ја, који сам толико грешан?“ Тада је од духовника затражио благослов да пости, али при том није ни помислио да духовнику повери своју помисао да намерава да, током четрдесет дана, ништа не пије и не једе. Поред тога, радио је у фабрици и обављао врло тежак посао. Када је наступио 28. дан поста, осетио је благу несвестицу, па је прекинуо посао и сео. Затим је попио чај и појео комад двопека, јер је помислио: „Ако се онесвестим и ако ме одведу у болницу, тамо ће разумети да сам изгубио снагу због поста, па ће рећи како хришћани умиру услед поста“. Младић је помало почео да једе, иако га је мучила помисао да није окончао четрдесет дана поста који је започео. Духовник је разумео да младића мучи та помисао, па га је послао код мене. Желео сам да се уверим да су разлози, који су овог младића подстакли на овако строг пост, били чисти, па сам га упитао: „Да ли си се заклео да ћеш тако постити четрдесет дана?“ „Не“. „Када си од духовника узео благослов за пост, ти једноставно ниси ни помислио да му откријеш своју намеру да ништа не једеш и не пијеш четрдесет дана или си ову, тобоже добру помисао, свесно сакрио од њега?“ „Не, старче, нисам је свесно сакрио од њега!“ „Разумем, наравно, твоје расположење“, додао сам, „али сам те испитивао због тога да би и ти разумео да ћеш за оне дане, када си тако строго постио, добити небеску плату! И немој себе више мучити помислима да ниси могао да издржиш четрдесетодневни пост! Следећи пут, исповеди духовнику и оне добре помисли које ти се јаве, а он ће одлучити да ли ћеш на себе прихватити неки подвиг“. Овај младић је поседовао велико смирење, и то управо захваљујући оним смиреним помислима које је неговао у себи. Он је и тако строг пост прихватио услед великог благочашћа, због љубави према Христу, и сасвим је природно што га је Христос крепио Својом божанском благодаћу. Ако, пак, неко, ко нема такво смирење, пожели да прихвати такав пост, помишљајући у себи: „Зашто ја не бих могао да учиним исто, што су учинили и многи други“, издржаће овај строги пост дан или два, а затим ће одустати. Поред тога, ум таквог човека ће се помрачити, па ће чак почети и да жали због времена које је утрошио на такав пост.
Посредством поста човек се претвара у јагње, у јагњешце. Ако се, пак, претвара у звер, то значи само једно од ово двоје: или да подвиг који је прихватио превазилази његову снагу, или да га је прихватио услед гордости и да услед тога не добија божанску помоћ. Пост може да припитоми и да смири чак и дивље звери. Погледај животиње кад су гладне: оне се тада приближавају човеку. Животиње инстинктивно разумеју да ће умрети од глади а да ће, ако се приближе човеку, моћи да пронађу храну и да остану у животу. Једном сам имао прилику да видим вука који је због глади постао питом као јагње. Током зиме, када је нападао снег, спустио се с планине и ушао у наше двориште. Брат и ја смо изашли да нахранимо стоку, и када је брат угледао вука, почео је да га удара, али вук уопште није реаговао!
Ако човек не дође до тога, да то што чини – чини због љубави према Богу и због љубави према човеку – свом ближњем, узалудно ће расипати своју снагу. Ако пости и при том има горду помисао да чини нешто важно, његов пост ничему не служи. Зато такав човек личи на пробушен крчаг – покушај да у њега налијеш воду и видећеш да ће она, мало-помало, потпуно истећи из таквог крчага.
Старац Пајсије Светогорац
Нека нам је срећан и Богом благословен почетак
Великог Васкршњег поста.
Амин.
Боже дај.
Гвадалахара "Молитва"
Veliki pozdrav!
Post je, u velikom broju slučajeva, izgubio osnovni smisao. Post ne podrazumeva samo uzdržavanje od jela i pila, već i uzdražavanje od zlih mislih. To je Bogu ugodno. Imala sam često prilike da vidim ljude koji poste, a istovremeno psuju kao kočijaši i piju alkohol u velikim količinama. Iskreno, ja se držim one: greh ne ide u usta, već iz usta.
Pozdravljam te pričalica naša. :***
*Јован с.с.
Велики поздрав, драги Јово, и теби. Од срца!:)))
*Роксана
Трудим се да видим своје брвно, најпре, и њега изместим где неће сметати ником. Не желим да се оптерећујем оним шта други ради, јер ја једва да бринем и о себи. Ух! И то ми је већ мука повелика. :)))
А кад већ поменусмо овај цитат из Светог Писма, онда је ред да понешто и научимо о томе. Наиме, он се није односио на јело, већ на обичаје људске, којима се преступала заповест Божија. Ево тих речи и смисла њиховог:
5. Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
6. А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
7. Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
8. Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
9. И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
10. Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
11. А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
12. И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
13. Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
14. И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
15. Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
16. Ако ко има уши да чује нека чује.
(Јев. Мар.7,5-16)
Поздравче и свако добро.***
Pričalice sa Roksanom ću se složiti.Post e zaista izgubio značaj.Danas ako se posti misli se da je misija ispunjena ako se ne jede to i to.greška!čitav je ovaj svet izopačen postao.Hvala ti što postove ovakve pišeš.ljubim te
Hvala ti!
*тањана
Није изгубио значај, далеко било, већ су људи изгубили компас. :))) То је други падеж. А на Страшном суду ми нећемо дати одговор за друге већ за себе. То је смер којим причалица свој пут гради. А где је одвећ хране одвећ је и страсти и греха, па то је бар свима знано, чак и онима који нису православни. Молим, драго ми је да могу. Љубим!***
Post nikada ne može izgubiti smisao ako se zna koja je njegova uloga. Čišćenjem organizma čovek jača mentalno zdravlje.Poznata je ona izreka: NAJEO SE KAO SVINJA PA POBESNEO.Postom čovek postaje smireniji,duhovno jači i takvom psovke neće biti način izražavanja.Ako se zna da su svi naši Sveci, počev od Isusa Hrista upražnjavali post, mi,sledbenici njegove vere ne bismo smeli negirati post.Da li, i koliko postimo je druga stvar, ali za početak je dovoljno imati i ispravno mišljenje koje će nam biti duhovni vođa.
Cela emisija AGAPE večeras je
bila posvećena postu. Govorio je jedan profesor(?),ali je tu izostavljen "post na vodi" koji upražnjavaju monasi i pravi vernici.Naravno da sve vrste mesa, osim ribe, ne dolaze u obzir, ali je podrobno objasnio ulogu ostale hrane, govoreći mnogo o koštunjavom voću.
*Даца
Па јесте, ми кад се наједемо будемо осиони и немамо молитвености у себи. Зато се и каже да ко се не чува јела, не може ни грешног дела. То је још како повезано, али мислим да је Старац Пајсије, чудотворац нашег доба, то сасвим лепо појаснио, кад је пост свакога у питању. Свако према моћи коју му Господ даје.
gresni smo svi pricalice i ko kaze da nije laze...ali ja priznajem i nadam se dobroj bozijoj volji...post je jedan korak samo ka ociscenju...potrebna je velika unutrasnja snaga i pricest, ali dacebog...
nisam mislio na post na blogu nego da se ne mrsi...
salim se naravno...
poruka
Kod nas postoji običaj da se posti samo prve i poslednje nedelje posta. To je isto kao kad se gradi most, pa se podigne po deo na svakoj obali, a sredina nad rekom ostaje prazna. Tim mostom niko ne može proći, niti bilo gde stići. U postu, kao i u svemu ostalom, treba biti iskren, ne može se malo postiti, a malo ne, jer je takvo ponašanje samoobmana. Istinski post je težnja da se udaljimo od svega što je loše. U toku posta treba da obuzdamo svoj jezik. To znači da ne psujemo, ne ogovaramo, ne gnevimo se, ne osuđujemo bližnje, već treba da razmislimo o svojim pogreškama i da li smo mi nekog uvredili, pokajemo se sa Adamovim plačom i trudimo se da ih više ne ponavljamo, ispovest obavezna i pričest Presvetom krvi Hristovom. Neka bi nam Gospod blagoslovio početak posta. Reči mudraca
U toku posta treba da obuzdamo svoj jezik. To znači da ne psujemo, ne ogovaramo, ne gnevimo se, ne osuđujemo bližnje, već treba da razmislimo o svojim pogreškama i da li smo mi nekog uvredili, pokajemo se ................
--------------------------------
I tako celog života a ne samo za vreme posta.Čemu post, ako posle posta ovi gresi ne važe.
za dacu
ko je ovo poslao jasan je bio, tema pogođena, samo što pojedinci to nisu razumeli
Daci
Daco upravu si ,jesi za Ginisa, koja mudrost svaka čast,
ja imadoh usi i cuh!
Topaz, dobro je dok ne razumemo.
Biće zlo kada budemo sve znali.
Cvetko,
Mudracima se zna gde je mesto.Svakako ne u Ginisu!
pouka
KRUG
PREPODOBNI AVA DOROTEJ
Zamislite jedan krug, nacrtan na zemlji. Zamislite još da je taj krug ceo svet, sam centar kruga- Bog, a radijusi, to jest linije koje vode od kružnice do centra- putevi ljudskog života. Onoliko koliko sveti ljudi ulaze u unutrašnjost kruga, želeći da se približe Bogu, u toj istoj meri postaju bliži i Bogu i jedan drugome.
Potpuno je isto i kad se udaljavaju od Boga i vraćaju ka spoljašnosti. Onda se i jedan od drugoga udaljavaju, i sve su dalje od bližnjih tačno onoliko koliko se udaljavaju od Boga.
Sve ovo važi i za ljubav,jer je priroda ljubavi takva da je svako od nas udaljen od bližnjega, ukoliko se nalazi izvan kruga i ne voli Boga. Ali, ukoliko ljubimo Boga, onda se sa bližnjima sjedinjujemo u ljubavi upravo onoliko koliko se svojom ljubavlju prema Bogu približimo Samome Bogu. A koliko se sjedinjujemo s bližnjim, isto toliko se sjedinjujemo i sa Bogom. Svima veliki pozdrav, a narošito za našu predivnu pričalicu.
sasvim tačno, pozdrav za Dacu
Mariana Ž, ovo nije da ti otpozdravljam, ali zaista si
nam ovim postom slikovito približila istinu, istinu bez koje se ne može.
A to je BOG - LJUBAV. Pozdrav i tebi Mariana.
Hvala Daco, nije mi cilj da komplimentiram, ali stvarno lepo rasuđuješ
pouka
Priča, Ekseri u ogradi
Marko je dobar dečak, ali ima lošu narav. Svaka sitnica ga nervira i čas posla udari nekog, svađa se il potuče sa sestrama.
Jednom mu je otac dao kesu punu eksera i rekao da svaki put kada pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, zakuca jedan ekser u ogradu.
Prvog dana zakucao je 37 eksera u ogradu. U toku nekoliko narednih meseci naučio je da kontroliše svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao.
Otkrio je da je lakše kontroliše svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.
I tako je došao dan u kojem Marko nije ni jednom pobesneo i nije zakucao ni jedan ekser.
Rekao je to ocu, koji mu je kazao da svakog dana, tokom kojeg bude uspeo da kontroliše svoje ponašanje,iz ograde iščupa jedan ekser.
Dani su prolazili, i jednog dana Marko je, sav srećan, saopštio ocu da je počupao sve eksere.
Otac je uzeo sina za ruku, odveo ga do ograde i rekao Dobro si uradio, sine moj, ponosan sam na tebe.Mnogo si napredovao.
Znam da ti nije bilo lako, ali uspeo si.
Sada pogledaj te rupe u ogradi.Svaka označava ranu, koju si nekom naneo. I od teških reči ostaju rane isto toliko bolne, kao i fizičke.
Oprosti svima, da bi i oni tebi oprostili. Prijatelji su zaista retki dragulji. Oni čine da se smešiš, ohrabruju te da uspeš u nečemu, oni su spremni da te saslušaju, da ublaže tvoj bol,imaju lepe reči za tebe i uvek im je srce otvoreno za tebe. Pokaži tvojim prijateljima koliko ti je stalo do njih. Pokušaj, i videćeš kolikon ćeš biti srećniji, a sa tobom i mi, tvoji roditelji,tvoje sestre i svi tvoji drugari.
Pozdrav
pouke
O POSTU
Zavoli siromaštvo Hristovo, da se obogatiš tamo Njegovim Božanstvom, zavoli post, ovo časno i bogougodno delo.
Post, to su ubojna kola, koja nas vode na nebo.
Post rađa proroke, zakonodavcima daje pamet.
Post je uništio silu vatre. Post je zatvarao usta lavovima. Post šalje molitvu na nebo. Post je majka zdravlja. Post je ukrotitelj u mladim godinama,u starosti ulepšavač. Bežimo od slasti mnogog pijanstva, matere kurvarstva.
Pijanstvo ne prima Gospoda. Pijanstvo Svetoga Duha proganja. Post je gradovima blagozakonje, trgovcima blagostanje, domovima mir, darovaoc i čuvar devičanstva.
Post je put kajanja, post rađa suze, post ne voli svetovno društvo, niti one koji su u njemu.
Kada postimo ne trebamo da oklevamo, jer Anđeli u svakoj Crkvi zapisuju one koji poste.
Preuzeto iz lista Misionar 1929 -1939 godine.
*гасстросити
Ма то се ја само правим, а овамо све посрћем. Грлим!:)))
*Мариана Ж.
Хвала за предивне речи мудраца, драга Мариана. Нека нам је пост на спасење и здравље и свако добро. Амин.
*Даца
Да, тако би требало да буде, али да ли и јесте, питање је... Љубим!***
*цветко и топаз
Мило ми је да сте се договорили. :)))
Свако добро!***
*маркоантоние
Лепо је знати, но треба се и чувати, зар не? Поздравче!:)))
*Мариана Ж.
Ово ми је предивна поука Аве Доротеја. Хвала на подсећању, Мариана. :)))
*Милла
Дивна и увек актуелна прича за све генерације. Хвала, Милла!:)))
*Милла (поуке)
Е, ово тражих, али не нађох, те ти стога бескрајно хвала на приложеној поуци. Свако добро, Милла!***
Uvek tu, da podelimo lepe pričice, koje su mene osnaživale i bile poštapač u životu.Pozdrav pričalici i to veliki, ustvari onaj najveći
*Милла
Да, то би било то, Милла! Велики поздрав шаљем и ја теби раван твоме.***
ponekad je teško razlučiti da li ljudi iz neznanja ili obesti izvrću reči koje bi im samo dobro činile. a uskršnji post je upravo vreme da pravom stazom zakorače. lepo je što nas na to podsećaš.
Prijatno!
*домаћица
Заиста је тешко, али како се речи изврнуте могу и преокренути, то остаје нада да ће и до бољег разумевања доћи и долазити. Грлим!***