Недеља, Децембар 26, 2010
Српској мајци
Marina Koloeridi
Шта је то мајка? Мајка је биће најсличније Богу. Питање, које сам често постављао себи и одговор који сам добио приликом једног незаборавног догађаја. Био сам као ђак присутан на стрељању једног разбојника. Осуђен на смрт, везан за колац над ископаном раком, жандарми с пушкама чекају команду за стрељање. У том се појави једна жена, па кршећи руке поче преклињати: „Господо, немојте га убијати, не знате колико је он добар био”. „Наведен је на зло, учинио је једно недело, а ја знам много његових добрих дела”. „Ако ви не верујете мени, питајте комшије, они ће посведочити”. „Преклињем вас, не убијајте њега, ево, убијте мене”.
Овај догађај се дубоко урезао у моју душу. А кад сам доцније учио у богословији, како је Христос дошао у свет да умре за грешнике, да спасе грешнике, ја сам се увек сећао ове мајке.
Зашто је Христос пострадао за грешнике, зашто је у сваком грешнику видео неко добро од пепеловог зла, исто као што мајка, и само мајка, може да нађе нешто добро и у најпропалијем сину и у најпропалијој ћерки својој? Поклонимо се зато материнству, јер су слика љубави Божије. Да није било светих матера, многи Светитељи и Светитељке, и стубови Православља, не би били уписани у наш календар да њихове мајке нису биле свете душе. Кад се сећамо нашег Светог Саве, зар можемо заборавити мајку његову, свету Ану? И како бисмо могли помислити да су се сви они моћни и плаховити владари наши из династије Немањића – Свети Стефан Првовенчани, па Милутин и Драгутин, Свети Стефан Дечански, па цар Урош – посветили без утицаја њихових светих, богоугодних матера? Из светог корена, свето је и стабло!
Сећамо се, мајко, коре родише толике витезове и заточенике истине и правде Божије, и безбројне страдалнике и мученике за Крст Часни и Слободу Златну. И да ли би Марко био онакав делија, ненасит правде Божије, међу људима, да није чуо од мајке Јевросиме ону јеванђељску поруку: „Сине Марко, мој очињи виде, боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу”. А без онакве, несравњиве јунак-мајке, зар би Југовићи пошли у смрт свесно и драговољно, под Крсташем барјаком? О, па Милица, она истинска царица, и за време царства и по пропасти царства? Царица у порфири, царица у монашкој ризи, увек царица, јер је царица по духу. Телесна мајка кћери и синова, али и духовна мајка многе сирочади српске после слома Косовскога. Царица у Крушевцу, царица у Љубостињи, царица на земљи и, верујем, царица у Царству Небескоме. Па, зар да се не сетимо мајке Ангелине, коју баш мајком зове сав српски народ? Мајка која је изродила свеце и војводе, док се и сама није посветила. Ми се данас сећамо и кнегиње Љубице Обреновић, која је многим врлинама превасходила свога великога мужа, а у ратном јунаштву није му уступала. Како да се не сетимо краљице Марије, мајке нашег краља Александра Карађорђевића, за којим је народ наш толико плакао да је, мислим, заувек сузама осветио и своју белу престоницу и сву земљу своју.
Може ми неко замерити, да ја овде само говорим о краљицама, кнегињама, не о мајкама сељанкама и сиротицама. Нећу се ја огрешити о мајке сељанке, не заборављам ја да сам дете са села, једног китњастог села Ваљевског. И моја мајка је сељанка, као чист тамјан пред Богом, као свећа пред Богом. Ја похваљујем у нашим владарским женама и мајкама баш што је у њима вечно сељачко, неизгубљено, а профињено. И наш календар и наша историја били би сиромашни без сељака, без тежачких матера које су родитељке и прародитељке свих оних чије су слике постале иконе и чије су главе круном крунисане. И чија су бедра мачем опасана била и чији су подвизи ушли у црквене стихире, или у гусларске певаније. Ај, браћо моја, ми се морамо данас сетити матера коморџија. То су оне оштре Српкиње које су на својим леђима носиле коморе синовима на бојиштима, из рата у рат, из рода у род, из века у век, кроз векове. Ја не могу да се отргнем томе сећању јер сам их лично негде, са дивљењем, гледао у рату, широм отаџбине. Сетимо се, браћо, и матера коритара. То су оне сироте удовице које су у кориту туђе платно прале, да би децу своју усхраниле и школовале. Заиста није мален број високих службеника државних који памте, кад им је мајка, иза туђих корита, сапуњавом руком давала новчиће за буквар и читанке.
Ја сам навео само неколико славних српских матера и жена по имену, премда је број њихов огроман. Но, до сада су историју српску писали само мушкарци, и о мушкарцима. Али доћи ће време, надам се, када ће се историја српскога народа писати пажљивије и праведније. Тада ће се изнети и разјаснити и велика улога и благотворан утицај српских мајки на цело ткиво наше славне историје. Ај, браћо моја, поштујмо зато мајке, и своје и туђе. Јер свака је мајка по природи, као мајка слична Христу Спаситељу, тим пре мајка Хришћанка. Страдања матера за децу њихову, телесна и душевна, заиста су слична страдањима Христовим за сав род људски, и тешко да можемо схватити љубав Христову према људима, ако не познајемо љубав материнску, којој је она најсличнија.
Поклонимо се светим мајкама и женама српским, и помолимо се са блогодарношћу Господу Богу: „O, Свевишњи Господе, Боже, хвала Ти што си даровао српском народу такве и толике матере, које остадоше верне закону Твоме. Уведи их, Господе, у Царство Твоје вечно, тамо где се у вишњој и вечној Србији сија лик Светога Саве и Свете Петке српске, и Духом Твојим Светим, Господе благи, испуни, оснажи и управи садашње и будуће мајке, овога Твога крстоносног поколења, које ће Теби служити и Тобом се прослављати. И помози нам, Оче наш небесни, да се и ми, као деца Твоја, вежемо уз Тебе љубављу деце према родитељу своме, а Ти се вежи уз нас љубављу родитеља према деци својој, да Ти будеш наш и ми Твоји, на век века. Амин.”
Драге мајке,
честитам вам данашњи Празник Материце
желећи вам свако добро од Господа.
Златна песма мајке Ангелине
Naš diplomata Čedomir Cvetković je pokrenuo inicijativu da se u svakom gradu podigne spomenik majci. Bilo bi lepo da ideja zaživi.
Писмо мајци
Јеси л' жива, старичице моја?
Син твој живи и поздрав ти шаље.
Нек увечер над колибом твојом
Она чудна светлост сја и даље.
Пишу ми да виђају те често
због мене веома забринуту
и да идеш сваки час на цесту
у свом трошном старинском капуту.
У сутону плавом да те често
увек исто привиђење мучи:
како су у крчми фински нож
у срце ми заболи у тучи.
Немај страха! Умири се, драга!
Од утваре то ти срце зебе.
Тако ипак пропио се нисам
да бих умро не видевши тебе.
Као некад, и сада сам нежан,
и срце ми живи само сном,
да што при побегнем од јада
и вратим се у наш ниски дом.
Вратићу се кад у нашем врту
рашире се гране пуне цвета.
Само немој да у рану зору
будиш ме као пре осам лета.
Немој будит' одсањане снове,
нек' мирује оно чега не би:
одвећ рано заморен животом,
само чемер осјећам у себи.
И не учи да се молим. Пусти!
Нема више враћања ка старом.
Ти једина утеха си моја,
светло што ми сија истим жаром.
Умири се! Немој да те често
виђају онако забринуту,
и не иди сваки час на цесту
у свом трошном старинском капуту.
Јесењин
Поздрав драгој причалици :)
Nisam ni znala da je danas taj dan.
Hvala dusice mila:)
..."blago vam sa mamama"...
nadam se da će vreme vratiti one lepe stare običaje vezane za ovaj praznik
Hvala na ovako lepoj čestitci najdraža pričalice
Prijatno!
*сањарења
Лепа идеја, али има у неким градовима још и лепших акција, где се мајкама помаже да буду мајке што више деце. То да нам заживи, биће и споменика. Грлим и честитам празник, мила!***
*ГАСТРО сити
Хвала, драги наш. Љуби те причалица пуууноооо! :))))
*каспер
Добро сам се ондаК сетила. :)))
Срећан празник, Мајко!***
*домаћица
И ја се надам, јер овај празник и обичај који га прати то свакако заслужују. Нарочито кад се све чини да се разбије породица. Срећан празник и теби, најдража Домаћице!***
Majka,jedinstvena,neuporediva i uvek...!!!...eto reče jedan tata...Pozdrav!
*Јован с.с.
Кад тата каже, онда је то мајци комплимент најбољи. :)))
Поздрав, Јоване!***
Voleo bi da bolje napisa,tako sam mislio...umesto MAJKA..MAJKE
Kako lepo napisano.Najcistija i najsnaznija ljubav na svetu je ljubav majke.
Svako od nas ima svoju pricu.Moja majka,koja me neizmerno voli,zbog koje sam danas ono sto jesam,koja se ceo zivot mucila i zrtvovala...i opet,moja majka...kojoj nikada necu oprostiti sto me nikad nije naucila da volim prvo sebe,i da vredim,i da dignem glavu visoko,da svoj zivot ne dam nikome.
Majka,neiscrpna tema.Najlepsa i najbolnija prica na celom svetu.
Pozdrav draga.
Sretan praznik svim majkama. U postu je već sve rečeno pa bi bili suvišno bilo što dodati.
pozdrav
Biti majka je zaista velika stvar, najveca. Ponekad teska, ali svakako najlepsa. :***
Драга моја Причалице, желим да знаш да сам прелистала читав твој блог...и просто сам одушевљена.
Свака прича, па чак и оне дечије, имају своје дивне поуке које засигурно требамо следити.
Хвала ти на свему овоме.
И, да...Мама,срећан ти празник.
Najveća usluga koju jedan otac
može da učini deci jeste da voli njihovu majku / MERIME /
Pozdrav, mudra Pricalice! :*
Pozdrav...
*унаједина
Да те је мајка томе научила, ти је не би видела мајком, сигурна сам у то, јер би била собом заокупљена. Мислим да ти је мајка дала највећи дар, управо тиме што те није томе научила, јер љубав није волети себе, већ жртвовати себе љубави ради. Од себе дати најбоље и ништа заузврат не тражити, а љубав, ако је с љубављу дато, не може остати нема. Но ако и будемо повређени, не осврћимо се и не затупљујмо добро у нама, већ љубављу залечујмо ране, да не би постали слични онима од којих зазиремо, а који су научени томе - да љубе себе.
Свако добро, Унаједина.***
*мандрак
Онда само да поздравимо мајку деце ваше. :)))
Свако вам добро!***
*Мира куглоф
Управо то и мени моја мајка данас рече и одржа предавање. :)))
Машем!***
*woman.in.love.
Ето, а ја сам сад одушевљена овим што ми написа. :)))
И радујем се да ти је садржај блога допадљив и поучан, јер то даје потврду ономе што му и сам наслов казује.
Хвала ти што си ту са нама.
Велики поздрав теби и твојој мајци шаље причалица.***
Srecan praznik svim mamama, ali i svim zenama koje to nisu iz raznoraznih razloga.
:)))
*талас
У име свих нас, било мајки, супруга, жена, захваљујем, драги наш Аласе-Таласе. Бистро!***