Уторак, Јануар 29, 2013
Емин задатак
(конкурсни рад)
рпска азбука је
једно од најлепших светских писама, и сви бисмо много изгубили када би та дивна
слова, створена трудом Ћирила и Методија и касније Вука, потонула у заборав.
Данас, њихово велико дело љуља се на таласима лоше навике да олако усвајамо туђе речи и писма. Замислите само каква би невоља настала када би се фуриозно Ф наљутило и дигло дуге руке са уских кукова. Какво би било зло да цакано Ц сломи штиклицу.
Ђаконије не би вределе без Ђ, а жаба би се сигурно удавила без Ж.
О, само да Ш стојећи као штит иза Ч и Џ, не изгуби ниједно од своја три оштра копља. Сва та дивна слова неке би наказе могле угушити и створити тугу када буду заборављена. Нека ово буде опомена онима који бришу ћирилицу, а Српске установе и свакојаке натписе одевају страним писмом.
Моји први школски дани остављали су траг ћириличних слова за собом. Волела бих да никад не избледе и да сва будућа деца своје прве оловке иступе освајајући тврђаве од А до Ш.
Емилија Парезановић V4
О.Ш. „Милица Павловић“
Чачак
Један глас = једно слово (један знак), и лепо и једноставно.
Уз мало труда свих нас она жаба из приче се неће удавити :-)
Пре извесног времена ме запањила чињеница да се у Новом Саду подигла огромна медијска хајка, јер су аутобуске линије исписане ћирилицом. Безмало испаде као да покушавамо користити своје писмо (као службено) у Израелу.
*нена58
Деца су наша нада. На њима остаје велики терет. А Богу слава и хвала на деци и генерацијама која ће изнети оно што родитељи дадоше да падне!
*Јанакис
Да је само то! Али, то је био тек почетак и увертира за много горе ствари. Колико људи овде зна да у појединим местима, где су мањине у већини, Србима није дозвољено да причају српски? Да се певају нацистичке песме и пред милицијом вређа Србија и народ српски? Ми мислимо да смо слободни, али ако се не пробудимо, бићемо мањина као на Космету и у Црној Гори. Погледај овај чланак:
http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=40208:2013-01-27-09-51-33&catid=37:politika&Itemid=40
Није дозвољено?! У Србији? Ја први то не знам. Погледаћу, наравно, али си ме запрепастила са овим.
*јанакис
Па људи сведоче. Али нема ко да их чује и њихова сведочанства јавно прикаже. Најгоре је што они који то допуштају не мисле ником добро сем себи. Али, какво добро себи чине - питање је?
Јасно ми је Причалице, све ово поменуто у чланку. И одакле долази и куда води, али нисам ни сањао да је напредовало до тих размера, да се српски у неким местима не сме говорити.
*Јанакис
Са севера разни ветри дувају. Стање у коме се наш народ налази је стање логорско. И свако само себе гледа, а страдамо сви. Оставих код тебе још један доказ наше поражености. Оно нешто људи које има очи и уши да позна време у коме живи, а које се силно убрзава, на њима је да деци пренесу семе које ће у своје време дати своје плодове.
http://dodjiividi.blogspot.com/2013/01/blog-post_28.html
Очаравајуће, Причалице и Емилија!
Кратко, а јасно и свеобухватно!
Као и свака друга битка за оно што вреди, и ова је пуна опасности, препрека и тешкоћа, али сам сигурна да су сви који свраћају на твој блог, Причалице, у тој бици учесници на правој страни, и да се боре за очување ћирилице кад год им се за то укаже прилика.
Све похвале малој-великој Милици паметници!
*трунсмоитрен
Чекала сам тебе да дођеш, да га објавим. :) Јер знам да си ти међу онима који се својски труде да деци пренесу не само школско градиво, већ и животно.
Љубим моју радост! :)