Уторак, Октобар 30, 2012

Исповест

 

 

 

 

Један проповедник, обраћајући се војницима, упита их:

- Осећате ли посрамљеност док носите униформу са знаком државе чија сте деца?

- Не! - одговорише сви у глас. - За нас је то велика част и осећамо радост да служимо домовини, исповедајући да смо њени војници.

Проповедник их поново упита:

- Можда се стидите што сте хришћани?

Мртва тишина је завладала. Али тишину прекиде један војник.

- Не, оче, ја осећам радост што сам хришћанин, јер је моје срце слободно у Господу. А овог трена осећам потребу да исповедим своју веру у Христа.

 

Брате мој, можеш ли и ти осетити радост исповедајући да си хришћанин? Припадност хришћанска доноси част, а не срамоту. Страх од света чини често да стојимо као залеђени пред људима, пред којима би без страха требало да исповедимо да смо војници Христови.

 

Са грчког А. М.

 

 

 

 

[Одговори]

Одакле тај страх? Због чега се јавља? То су питања која се намећу после читања ове приче. А знамо да често страха и стида међу људима нема онда када би требао да се јави?

Comment by Јанакис (10/31/2012 17:37)

[Одговори]

*Јанакис
Од тога што се већма клањамо твари и људима него Богу. Зато смо и постиђени пред добром, чиме нас савест наша, заправо, посрамљује.

Comment by pricalica (10/31/2012 18:41)

[Одговори]

Strah je bezrazložan. Biti Hristov vojnik je radost.
pozdrav

Comment by mandrak72 (11/01/2012 21:35)

[Одговори]

*мандрак
Заиста, јер: Ко пред Богом клечи, тај може стајати пред сваким! Машем! :)

Comment by pricalica (11/02/2012 14:41)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме