Уторак, Октобар 30, 2012
Исповест
Један проповедник, обраћајући се војницима, упита их:
- Осећате ли посрамљеност док носите униформу са знаком државе чија сте деца?
- Не! - одговорише сви у глас. - За нас је то велика част и осећамо радост да служимо домовини, исповедајући да смо њени војници.
Проповедник их поново упита:
- Можда се стидите што сте хришћани?
Мртва тишина је завладала. Али тишину прекиде један војник.
- Не, оче, ја осећам радост што сам хришћанин, јер је моје срце слободно у Господу. А овог трена осећам потребу да исповедим своју веру у Христа.
Брате мој, можеш ли и ти осетити радост исповедајући да си хришћанин? Припадност хришћанска доноси част, а не срамоту. Страх од света чини често да стојимо као залеђени пред људима, пред којима би без страха требало да исповедимо да смо војници Христови.
Са грчког А. М.
Одакле тај страх? Због чега се јавља? То су питања која се намећу после читања ове приче. А знамо да често страха и стида међу људима нема онда када би требао да се јави?
*Јанакис
Од тога што се већма клањамо твари и људима него Богу. Зато смо и постиђени пред добром, чиме нас савест наша, заправо, посрамљује.
Strah je bezrazložan. Biti Hristov vojnik je radost.
pozdrav
*мандрак
Заиста, јер: Ко пред Богом клечи, тај може стајати пред сваким! Машем! :)