Уторак, Јануар 24, 2012
Краљ и дворска луда
Догодило се једном давно. Краљ је својој дворској луди дао на поклон штап, рекавши при том да га мора задржати код себе све док не нађе сличну луду којој ће га предати. Дворска луда је неколико година стрпљиво носила штап са собом као препознатљив знак лудости. А онда владар, услед болести, леже у постељу. Разговарајући са лудом, краљ рече како ће се они ускоро растати.
- А куда ћете? – упита луда.
- На други свет.
- Вратићете се кроз месец дана?
- Нема шансе.
- Онда за годину?
- Не.
- Кад онда...?
- Никада.
- А какве сте припреме извршили за живот у том другом свету?
- Никакве.
- Како?!? – узвикну луда. - Никакве!? Онда понесите овај штап. Ићи на други свет за стално а без икаквих претходних припрема – такву лудост још нисам чуо у свом животу.
Било би добро кад би лудост била ретка. Нажалост, много је људи који не врше никакве припреме за трајно пресељење у вечност.
Hehe nasmijao sam se priči. Poučna i šaljiva, a baš takve volim.
pozdravče
šala za šalu, a pouka ua razmišljanje
Prijatno!
Većina ljudi, zapravo. Ljudi žive kao da će živeti večno. Ruku na srce, i ja živim tako.
Poučna priča. Eh, te lude. Sve su, bez razlike, bile pametnije od onih koje su uveseljavale.
Ne vrše pripreme ni za normalan boravak na ovom svetu, pa što bi za onaj?
Bas onako za "pred spavanje".
Grlim!
Ne smemo se opterećivati odlaskom u drugi svet, ali ne smemo ni zaboraviti da je put neminovan...
Ajoj, ja ni ovde ne znam da zivim
Pozdravce
Da li sam jedina koja se priprema, dok živi?
Shvatila sam priču kao verujuća.