Среда, Децембар 01, 2010
Отац коњушар
Сиромашни отац је са пуно труда школовао једно од своје деце. Тај «принц» породице успео је да дипломира. Писмом је обавестио оца о датуму када ће се наћи у центру епархије, како би овај дошао по њега са коњем.
Отац је украсио коња и пошао по сина. У
одређени дан сусрели су се у центру. Отац га је дочекао са сузама у очима.
Кренули су пут села: син на коњу, а отац пешака! На путу којим су ишли
сусрели су једног синовљевог пријатеља. Дирљив сусрет. У једном часу пријатељ
га упита:
- Ко ти је овај што води твог коња?
- То је «мој коњушар»! - одговори син за свог оца.
Нож у срце очево се зари. Син, добро обучен и румених образа, није желео да има оца са лицем испуцалим од сунца, нажуљалих руку и издеране одеће.
Јадни оче! Ко може да разуме отров којим те напоји твоје незахвално дете својим непристојним понашањем? Срам га је било да посведочи да си његов отац. «То је мој коњушар!» А колико ли је људи, деце Божије, који одбијају да препознају Бога Оца! Не желе да покажу да верују у Бога, да читају Еванђеље, да имају било какве везе са Црквом. Шта и рећи за ту децу, која одбијају да то исповеде, умисливши да им се тиме умањује вредност?
Преведено са грчког
Te se dve teme mogu povezati jer im je koren sličan...samoživost.
Samoljublje je odlika onih koji dobiju ono što nisu radom svojim niti trudom zaradili.
pozdrav
*сањарење
Браво! Да сад могу да те загрлим, а и мени би један загрљај баш пријао. :))) Љубим те.***
*мандрак
Право кажеш, браво и за тебе, приповедачу. Ниједан хлеб није сладак који рука није сама зарадила. Неки то схвате раније, неки касније, али је штета да има оних који то не схвате никад. Нажалост.
Поздрав.***
Pričalice, pa ovo se na svakom koraku može doživeti, ili kao posmatrač ili kao učesnik.
Kreni od kontejnera, prosjaka, malih ljudi na "velikim mestima"
a taj spisak bi bio predugačak.DA ODELO ČINI ČOVEKA
POTVRĐUJU GOLI I BOSI. Nažalost!
*Даца
Браво и за тебе! Какве дивне бисере ниже данас блог! Али, једно знајмо, ако се љубав у породици не нађе, неће нигде другде. Са годинама то постаје све јасније, нарочито што си "ниже" на лествици људског резоновања. из тог истог разлога и треба што више деце имати, да би нас у старости бар једно погледало. Љубим!***
Страшно ! Има пуно таквих примера ... Чак и у мојој непосредној околини ! И не могу ништа друго до да их сажаљевам !
Ja volim svog oca. Bez fakuleta. Bez posla. Bez penzije. Bez 80% srca. Bez slepog creva. Bivseg alkoholicara. Povremenog alkoholicara. Ne znam. Nikad mi nije rekao da me voli. Ali mi nikad nije rekao ne. Dobar je, ljudi su mu sve uzeli u zivotu sto je imao. Zivot ga nije mazio. I nije me sramota. To je moj otac i ponosna sam na njega.
Odgledah skoro film Dear John. Zaista potresna drama, ako se dobro shvati. Rasplakala me je.
Pozdrav draga, i hvala na divnoj prici. Zaista me je dirnula.
Ne zelim da komentarisem ovog sina. Nazalost imam takvog brata. Rodjenog.
Na zalost, na svetu ima mnogo takvih ljudi. Zaobilazim ih koliko god mogu, ali mi se cini da sve vise takvih otkrivam.
Grlim te!!!
Moju generaciju su vaspitavali na primeru priče ZASTIDEO SE MAJKE Ivana Cankara. Danas čitam da J.J.Zmaja izbacuju iz školskog programa, a ubacuju Hari Potera.
U svom komentaru nisam navela ljude sa "nižim" rezonovanjem, već naprotiv, pametni ljudi a na ivici egzistencije.Odgovorni te prvo odmere od glave do pete,
tako da i nemaš mogućnosti da mu daš do znanja da si i ti, možda, i pametniji.
*мимче
Да, јадни су такви људи, који дозволе да их туђе (читај: лоше) вредновање гази и васпитава. Поздравче, девојчице!***
*цицили
Лепото, хвала ти за овај предивни коментар, који бих најрађе украсила и окачила негде да виси, како би се препоносни спустили на земљу. Љубим те пуууно, захвална Богу што имам таквог причољупца!*******
*месечина
Да, некад се устали период, па кад нас крене дружење са онима које не можемо баш најбоље да разумемо, јер нам путеве чине безбројна раскршћа, то зна да буде јако заморно. Сад није увек згодно ни заклон тражити, али ни у расправу улазити. А како препознати кад шта од двоје применити је у свему најтеже. Љубим те, девојчице мила.***
*Даца
Мени је сад много жао што нисам сачувала своју читанку. А неки дан видех негде познату песмицу из буквара "Оја јаше ноја", која ме је баш насмејала. И сећања вратила.
Ово за "нижи" сам ја додала, не ти, као одговор на твој коментар. У иронији написано, дакако.
А надам се, искрено, да им ово са избацивањем Јове Змаја неће проћи, као ни убацивање вешца Харија.
А Бог драги нека нам је у помоћи, јер тонемо незаустављиво.
I jeste konjušar, šta se čudi, on ga je vaspitao da bude kao konj, ako to nije uvreda za plemenitu životinju, konja...
Nije sve ni stvar domaceg vaspitanja, vec onog neceg sto nosis u srcu. Od dobrog se uvek moze postati bolji, ali i gori, na zalost.
Musav obraz nije na sramotu, ali prljavo srce vec jeste. :***
Teska prica.
I ja volim svoje roditelje... a ceo moj zivot su daleko od mene.
Vaspitanje može ponekad da bude tužno a da vaspitavan ne oseti tugu..pozdrav..
D A N A S je moja pohvala posebna za sve ono što nam prezentuješ na svom blogu.Rado sam tu, jer sam u stvarnom svetu.Malo nas razveseliš, malo rastužiš, a najviše poučiš, podsetiš kako čovek treba da živi, da bi zaslužio to ime.Zato želim da te D A N A S poljubim za sve ovo o čemu rekoh.
Tužno. SAd si me podsetila na onaj spot što sam nedavno videla:
http://www.youtube.com/watch?v=mNK6h1dfy2o
Nikad ne shvatimo ljubav roditelja...
*Анамче
Ма дивно! Она је одмах приметила оно што је мени промакло. :))
Ко ће други већ Анамче!:)))
*Мира куглоф
Не само добре, већ и мудре причољупце има овај блог, дао Бог. Благо мени са вама. Поздрав теби, Мирче-бисерче!***
*каспер
Још тежа оном ко ово доживи. А бет родитеља је заиста тешко. Поздрав, мила, теби и народу драгом.***
*Јован с.с.
Може, Јово, али ко не научи о тузи на једном месту, научиће на другом. Јер је туга део свачијег живота, нечијег више, нечијег мање, истина. Поздрав.***
*Даца
Хвала за пољубац и несебичну подршку, драга Дацо. Па да нам свако данас буде ДАНАС, као дар што смо још једно данас заједно проживели и пријатељство у њему посведочили. Љуби те твоја причалица пуууунооооо.**********
*полууспаванка
Да, ова прича постоји и на овом блогу. Јако је поучна. А да је син имао дете, оно би деди без икаквих замерки радо понављало оно што отац није. Све је у кругу. :)))
Машем!***
eh... koliko tuge može izdržati roditeljsko srce?
i dalje voleti...
Prijatno!
*домаћица
Да, о томе и ја размишљам много ових дана. Поздрав, мила!***
радости моја посета интернету нема смисла а да не свратим овде.Овде се и расплачем али и слатко насмејем јер сам и ја родитељ и некад ми срце .......и размишљам баш о овим речима,,колико туге може издржати родитељско срце?Па онолико колико му Бог пошаље а то није теже ни грама од оног што оно може понети.Не нема ту колико већ само воли,воли и воли......А ако баш нико то не узврати а оно увек ту је наш родитељ,родитељ свију нас Господ Исус Христос.Топли поздрав за све који су допринели овом блогу а теби срећице највећи.
*Маки
Твоја посета свака је радост овога блога, моја још и већа, радости. Ту смо све да угостимо кад и чиме можемо. Тако да увек буде за сваког понешто. А све си лепо приметила, тако да могу само да се сложим. А како сестре да се не слажу? Љубим и грлим.***
Ovde se nadisem cistog zraka i uvek nesto mudro nadjem, tako i ovaj put sam uzela i prebacila na moj forum. Pozdrav i osmeh ti ostavljam.
http://dveri-milosti.serbianforum.info/pouke-mudrosti-f11/poucne-price-t62-30.htm#10206
*Теа
Хвала ти на лепим речима, сејо. Љубим те и грлим, благодарна. :)))