Недеља, Децембар 07, 2008
Кутијица с бригама
(слика са нет-а)
Као мала била сам превише осећајна и увек спремна да поверујем како ме други исмејавају. Да би се излечила од те слабости, бака ми је дала једну лепу кутијицу, коју је назвала «Кутијица с бригама».
- Сваки пут кад допаднеш брига - објаснила ми је, - или осетиш неку тежину у срцу, напиши своју бригу на један папирић и стави га у кутију.
Једног дана смо отворили «Кутијицу с бригама» и читали папириће с великом озбиљношћу: « Марија ми није рекла добар дан, сигурно је помислила нешто ружно о мени. Катарина ме није приметила, вероватно ме не воли. Димитра ми није честитала Имендан, сигурно је равнодушна према мени... «
(слика са нет-а)
На крају сам се почела смејати. Све ми се то учинило празно и небитно.
Године су прошле, али сам кутијицу задржала. Кад наиђе какав тренутак кризе, настојим да сагледам ствари онаквим какве јесу и цео монолог завршим смејући се.
Та моја горчина је свакако за «Кутијицу с бригама». То је брига коју сам увећала, којој сам допустила да ме окружи и да шири нерасположење по целој кући.
И друга моја брига је за кутијицу, јер потиче од безумних, неприземљених мојих прохтева, којима допуштам да гуше моју радост, тако да ни моја деца, ни супруг, кад ме виде, не налазе преко потребни подстрек.
И још једна моја брига је за кутијицу, која настаје услед мог брундајућег расположења, и која ме осамљује, па остајем слепа за потребе оних око мене, што вапе за мојом помоћи, само кад бих нашла времена да се осврнем.
Откуда у нама таква склоност према смешним бригама, које помрачују наша лица и доносе немир у наше домове?
Помислимо ли икад како наше ненасмешено лице умара наше укућане?
Појмимо ли уопште да наша намраченост тера наше вољене из њихове луке?
И кад покажемо једно такво лице, меланхолично и осорно, мајчинско и супружничко, тада... Боже мој!
И још нешто? Што не гледамо на наше бриге микроскопом вере? Да! Микроскопом вере, и тада ћемо добити прегршт одговора, и моћи ћемо се смејати и славити.
Шта кажете? Да начинимо и ми једну кутијицу за наше бриге? И ко зна? Можда се и нама неке учине испразне а неке смешне,
неке безначајне,
неке недостојне речи,
те да поново повратимо радост у наш живот и да вратимо осмех на лица наших вољених.
Шта кажете?
Заиста, није ли вредно труда?
Из грчког часописа "Лидија", бр. 273, 1995.година
Jako licno sam shvatila ovu pricu. Ne mogu otkako sam na blogu ,a da ne posetim tvoj post, za mene najlepsi i najpoucniji. Zaista to mislim.
Neki takav mir i dobrota je u tebi, osecam to.:)
*
Volela bih i ja jednu kutijicu...
*тијанас
Расплака ме, драга Ти. А не знам зашто, али видиш, ја те на неки начин осећам. И то заиста мислим. Грлим те ма где да си.
Кутијица
О, још како је вредно труда!
Ипак, кад помислим да бих се, након прочитане приче, можда насмејала самој себи, чим бих исписала неку цедуљицу, чини ми се да и без кутијице знам шта ми је чинити...За сваки случај, чим се будем забринула због нечега, покушаћу да то ставим на папирић,и да убацим у неку китијицу, па да ујутру, на пример, погледам...Можда ће Лу умрети од смеха кад види моју реакцију :-)
Ovog momenta pravim kutijicu, ali ozbiljno. Upravo lepim meni drage slicice na njoj i pisacu sve svoje brige. Ima ih i previse, ali mozda, dok pisem ukapiram da neke i nisu vredne mojih suza. Probacu pa cu ti javiti.
I slazem se sa Tijanom ti skoro sve price pises kao za mene.:)
Dosta toga razumem licno.
*Ви
Неће, радости, они су још како отпорни на наше бриге, ха, ха. Баш ме насмеја. Да, и мене сам помен на кутијицу тера у смех. А после дан или два наше бриге баш изгледају смешне и непотребне.
*каспер
Чекамо извештај и желим ти пре свега смеха и радости. Нека све буду непотребне и безвредне помена. А све остало је због свих нас. Поздрав велики!
Ljubim i brisem suzice :)))
Laku noc pricalo moje...
*tijanas
Лаку ноћ, драга и нека суза, добре су оне, јер од њих растемо у висину. И постајемо бољи и мудрији.
Bojim se da mi ne bi bila dovoljna kutijica vec jedna velika kutija,u svakom slucaju ima u tom predlogu nesto,vjerujem da djeluje,sutra pravim kutijicu...pozdrav
sa brigama ti je isto kao sa mrakom - "šibicu užeži i mrak odmah beži".
kad nam zauzmu misli liče na aždaje.
kad prodju izgledaju jadne, male, bez zuba...
zato je dobro imati ovakvu kutijicu.
Prijatno!*
*грлица
Па сад, ако се мора... Радије предлажем моментално одбацивање друштва као што су бриге. Поздрав и теби, Грлице!
*домаћице
Мудро збориш као и увек, драга Домаћице. Немам ја ту шта паметовати до - сагласити се.
Свако добро.
*schweppes
Па не знам, али очекујемо да нам појасниш...
Али добро дошла у сваком случају!