Корона вирус

„Информација долази са доста озбиљних места да овај вирус и није баш случајан ни спонтан. Постоји теза да је неких седам година уназад у Саудијској Арабији доктор изоловао један чудан вирус код пацијента; тај вирус је послат на проучавање у Холандију, потом у једну специјалну институцију у Канади а онда је, гле чуда, пре једно четири-пет година, у склопу нечега што се назива индустријска шпијунажа, завршио у Кини, и то баш у Вухану где постоји лабораторија за проучавање најопаснијих патогена. Колико је ово тачно и поуздано остаје питање, али ето тек да се нотира.

У свему овоме се појавила и једна добра вест и, ма колико на први поглед она изгледала шаљиво и неозбиљно, информације долазе из сасвим озбиљних научних центара. Ја сам често говорио да ракија чува и штити од дизниленда и европских вредности, а ево, надамо се, и азијских, и изгледа, када је у питању овај вирус, да му баш јачи алкохол не прија уз пар других ствари од којих је једна висока температура (чини ми се 73 или 67 степени Целзијуса – на тој температури вирус, по подацима, угиба); стога мислим да је свима боље да попију једну ракију него да иду у рерну, да не кажем фуруну.“ А.С.

Да, ради се о смртоносном вирусу за оне преко 60 година старости и евентуално малу децу, за оне који евентуално болују од дијабетеса или високог крвног притиска. Подсећа на грипу и тешко је препознати симптоме. Отежано је дисање и подсећа на упалу плућа или бронхитис.

Али ви нигде, сем у Вухану, не видите да су границе затворене, да нема летова и томе слично. Сем тога не знамо у граду Вухану, који је већи од Лондона, колико је људи за ово време умрло од срчаних тегоба, грипе или неке сличне болести, али знамо да је умрло 80 старих људи од корона вируса.

Епидемије и пандемије не користе мртвацима и болесницима, али итекако погодују политичарима. Оне служе да вас вежу за власт. За систем. Кина је прошле године изгласала своје комунистичко опредељење и позвала народ на социјални програм. За време птичјег и свињског грипа у градовима где је такође дошло до карантина направљене су две огромне болнице. Сад се то ради и у Вухану. За десет дана мора да буде готова!

И сад видите кинеске политичаре како одлазе у посету болесницима са све брњицом преко носа и уста. Али у исто време ви видите здравствене раднике покривене сасвим у заштитно одело. И тачно видите да пропаганда ради своје. За кратко време на улицама Кине се број људи са брњицама попео готово на стопроцентни број.

Али, то није довољно за праву заштиту. Зашто су лекари и сестре у заштитним оделима? Зато што вирус улази и на очи и тако су се први лекари и сестре заразили. Сем тога, улази и преко гениталија и тура.

Али границе су и даље отворене за саобраћај...

А паника је потребна да се влада...

Пијте све вруће и помало ракије.

Сад је добро време да шљивовица добије своју рекламу.

 

у.п.: За који дан очекује се и вакцина...

 

 

 

Богојављење

 

„Пијте свету воду што је чешће могуће. Ово је најбољи и најефикаснији лек. То кажем не само као свештеник, већ и као лекар. Из мог искуства у медицини.“

Свети Лука Војно-Јасенецки, архијереј и хирург

Бог се јави!

Угаљ нашег неба

Гледам синоћ документарац о насељавању планете Марс. Испод пљуште коментари одушевљења. Тек тамо у средини наиђем на један нормалан коментар, који каже отприлике овако: најбоље да тамо иду ови што хвале живот на Марсу, па нек буду пионири на планети без воде (гле чуда, а толико су брујали како су нашли воду на Марсу), без кисеоника, гравитације, траве... Али тамо ће најпре послати роботе да се опробају у пољопривреди, па ако им успе послаће и људима позивнице.

За то време у Русији Медведев подноси оставку, Путин се поново бира (мимо закона и права) за председника и подржава га ко? Па човек за пореску политику. Дакле, спремајте се за дигитализацију новца, ништа кеш. Свет се уводи у нову монетарну политику, у којем Немачка најављује повратак на стару добру и неправедно запостављену железницу. Ко је имао очи и уши могао је то већ и раније да претпостави, јер су наши бравари и заваривачи даноноћно радили на поправкама вагона у Суботици.

Дакле, за све оне који размишљају да ли да оду или остану: долази време угља, а како одређене земље и регије не могу да се украду или пренесу, то ће, због великих резерви, Србија још како имати о чему да се пита чак и поред свих ала незаситих.

Мислите и о овоме: на насловним странама можете да видите отварање поштанских сандучића, пешачких прелаза, клозета, али нигде не видите детаље одређених путних праваца којима треба да пролази или се транспортује енергија и енергенти. Ту тражите себи места...

 

Човек са три жеље

 

Живео један човек који је имао три жеље: да добије посао са великом платом, ожени се дивном и добром девојком и да буде познат у свету.

Током његовог живота било је много дешавања али ми ћемо споменути три.

Једног хладног зимског јутра младић је пожурио на интервју са представником познате компаније. До сусрета је остало још пет минута, а он је имао да прође још четвртину пута. Одједном се пред њим оклизнуо и пао старији човек. Наш херој погледа човека, закључи да је пијан и, не пружајући му руку, потрча даље. Срећом, стигао је на интервју на време. Нажалост, није ангажован за посао из снова.

Једне топле летње вечери човек је шетао градом. Приметивши трупу уличних извођача стао је да ужива у погледу. Било је мало публике али је представа била забавна и узбудљива. Након наступа уследио је аплауз и људи су почели да се разилазе. И наш човек се такође окренуо али га је неко бојажљиво дотакао раменом. Био је то главни лик у представи – стара кловновица. Питала га је да ли му се допала представа, да ли је задовољан глумцима. Али човек није желео да разговара и, окренувши се с гађењем, отишао је кући.

Једне јесење кишне вечери човек је пожурио кући са прославе рођендана свог друга. Дан је био тежак и он је желео да се окупа и заспи у топлом меком кревету. Одједном зачу како неко пригушено јеца. Била је то уплакана жена. Седела је на клупи у близини куће нашег хероја. Била је сама, без кишобрана и само ју је капуљача на танкој јакни штитила од хладне кише. Приметивши нашег хероја обратила му се за помоћ. Нешто се догодило у њеној породици и хтела је да неком отвори душу. Човек се замислио: пред његовим очима појавиле су се купка и кревет и он промрмља да је ужасно заузет и пожури у трем.

Човек је живео несрећан живот. И умро је.

Горе на небу он срете свог анђела чувара.

– Знаш, живео сам веома јадан и безвредан живот. Имао сам три жеље али се ниједна није остварила. Каква штета...

– Хм... Драги мој, све сам учинио да се твоји снови остваре, но за све то требало је само да пружиш руку, отвориш очи и угријеш срце.

– О чему причаш?

– Сећаш се човека који је пао на клизавом зимском путу? Сад пажљиво сагледај слику... Тај човек је био генерални директор фирме у којој си ти желео да радиш. Очекивала те је вртоглава каријера. Све што се од тебе тражило било је да пружиш руку.

Сећаш се старе кловновице која те је испитивала након уличне представе? Била је то млада глумица и лепотица, која се заљубила у тебе на први поглед. Чекала вас је срећна будућност, деца, неугасла љубав. Све што се од тебе тражило било је да отвориш очи.

Сећаш ли се уплакане жене на твом трему? Била је кишна ноћ, а она натопљена од кише и суза... Била је познати писац. Доживела је породичну кризу и била јој је потребна душевна подршка. Да си јој помогао и пустио је да се угреје у твом стану, послушао је и утешио, написала би књигу о том случају. Књига би постала позната широм света, и ти заједно са њом, јер би аутор на насловној страни навео име онога ко је постао муза овог дела. Све што се тада тражило од тебе била је само мала искра твог срца.

Био си непажљив, пријатељу.

Човек уздахну и крену месечевим путем до звездане даљине...

Морал: ослушните свет, он нуди могућности. И не треба само да тражимо помоћ, већ и да је с достојанством прихватимо.

(мој слободни превод приче са руског)

 

Ново лето Господње

 
 

„Пожелети нешто у Новој години – веома је тешко. Потребно је пожелети оно чега нема. Зато желим да свака особа дефинише своје празнине.

Желим вам оно што немате и што стварно хоћете. Али уз услов: да вам то користи.

Нека ваша празнина, ако је заиста празнина коју треба испунити, буде испуњена Божјим даровима.“

Протојереј Андреј Ткачов

Нека је Богом благословено ново лето Господње!

 

„Националности“ Господа нашег Исуса Христа

Повремено и прилично често људи постављају питање о националности Христа Бога нашега.

Одговор је једноставан и кратак.

Оваплоћени Исус Христос, Син Божји, није имао националност током свог боравка на грешној земљи. Тако и будући рођен од Оца Небеског пре свих векова, нема је ни у вечности.

Објаснићу детаљније.

Националност човека у свим народима, сем модерних Јевреја, потиче од оца, јер је отац извор семена из којег се развија плод, а мати – само тло на које је семе пало, оплођена посуда...  Тако Свето писмо каже: „Авраам роди Исаака, Исаак роди Јакова...“.

Исус Христос није имао земаљског оца, јер је зачет од Светога Духа. И, називајући га Јеврејом, аутоматски вршимо хулу на Духа Светога, која се не прашта „ни у овом веку, ни у будућем“ (Мт 12:31-32).

Они који су склони дискусијама требало би и сами то да схвате.

Свето Јеванђеље нигде не говори о националности Спаситеља. Нити је Он себе називао Јеврејином, нити га је јеврејски рабин, који је полемисао са Њим, препознао као Јеврејина. У Јеванђељу по Јовану чак су се питали: „зар не говоримо истину да си Самарјанин?“. Стога се Он у Светом писму назива сином човечјим, то јест по плоти сопственој свим људима без обзира на њихову националност. С тим у вези поставља се питање: зашто је онда Он био обрезан по јудејском закону? Зато што је Он дошао да испуни закон ( Мт. 5,17). То јест, пре него што ће људима, који нису били у стању да испуњавају Мојсијеве законе, дати свој еванђелски закон благодати, Господ је за све нас „до последње јоте“ испунио законе које је Бог првобитно дао преко Мојсија. А обрезање, као знак богоизабраности, улазило је у њихов број.

Монах Атанасије Каруљски, старац  испоснице (Исихастриона) Светог Саве српског у Каруљи

(мој слободни превод са руског а у тежим недоумицама искористих и помоћ пријатеља)

 

Вертеп

 

Нека нас Његове јасле уче смирењу,

пећина – да се не бојимо сиромаштва и немаштине,

пастири – простоти и незлобивости,

мудраци – да се наше мудровање и земаљско знање потчини јеванђелској мудрости,

звезда – да ходимо у светлу просвећења Његовом благодатном милошћу,

анђели – општем миру и славословљу,

Јосиф – праведности,

а Богородица – непорочној чистоти и целомудрености, не само да видимо Бога, већ и да Га носимо у себи.

Епископ Герман

(мој слободни превод са руског) 
 

Santa Maria della Salute

На текст Лазе Костића музику је компоновао Милутин Поповић Захар. 
 
 
 
Јадранка Јовановић и Оливер Њего 
 
 
 
Бољшој театар