Угаљ нашег неба
Гледам синоћ документарац о насељавању планете Марс. Испод пљуште коментари одушевљења. Тек тамо у средини наиђем на један нормалан коментар, који каже отприлике овако: најбоље да тамо иду ови што хвале живот на Марсу, па нек буду пионири на планети без воде (гле чуда, а толико су брујали како су нашли воду на Марсу), без кисеоника, гравитације, траве... Али тамо ће најпре послати роботе да се опробају у пољопривреди, па ако им успе послаће и људима позивнице.
За то време у Русији Медведев подноси оставку, Путин се поново бира (мимо закона и права) за председника и подржава га ко? Па човек за пореску политику. Дакле, спремајте се за дигитализацију новца, ништа кеш. Свет се уводи у нову монетарну политику, у којем Немачка најављује повратак на стару добру и неправедно запостављену железницу. Ко је имао очи и уши могао је то већ и раније да претпостави, јер су наши бравари и заваривачи даноноћно радили на поправкама вагона у Суботици.
Дакле, за све оне који размишљају да ли да оду или остану: долази време угља, а како одређене земље и регије не могу да се украду или пренесу, то ће, због великих резерви, Србија још како имати о чему да се пита чак и поред свих ала незаситих.
Мислите и о овоме: на насловним странама можете да видите отварање поштанских сандучића, пешачких прелаза, клозета, али нигде не видите детаље одређених путних праваца којима треба да пролази или се транспортује енергија и енергенти. Ту тражите себи места...