[ Непозната историја Срба... ] 07 Јул, 2014 17:43

Церска битка 

 

ВУК

 

И видјех заставу праотаца изгажену

у блату,

раздерану и заливену

крвљу народа мог.

 

И видјех душмане како се веселе

и многе из народа мог,

нико да устане,

нико да подигне заставу народа мог.

 

И бол ме изједе и срам ме обузе,

неподношљив срам,

плач предака и ридање с неба

крвљу народа мог.

 

И кад видјех да сваки јунак оклијева,

Ја, најнезнатнији у у роду свом,

у страху Божијем

подигох заставу народа мог...

Мог... Мог...

 

Срђан Мркаја

 

* * *

 

Иако неретко неписмен, тек изнад границе сиромаштва, до светског рата кретања углавном ограниченог на околину свога села, српски војник, сељак, себе доживљава искључиво као слободног човека. Не ратује за колоније, европску и светску доминацију, мореузе или продор на Исток; патње и жртве подноси искључиво бранећи своју породицу, село, земљу – своје право на равноправност са свима осталим. Зато и побеђује онако гарав, у нагорелом шињелу и распаднутим ципелама

 

Ко је херој 1914.

 

 

[ Лепота живота ] 05 Јул, 2014 16:25

 

 

Зашто неке бебе не желе да изађу у овај свет, попречујући се у утроби? Због чега се лактају или коленима подбочују мајку? Најновија достигнућа у науци указују да је ум старији од мозга.

„Нажалост, 80-90-тих година направљена је општа збрка: отишло се у разне херметизме, кармичке приче и којекакве идиотије, које су данас, 2014. године, страховита цена целе планете, не само Србије. Много ћемо скупо плаћати све то, зато што фетус заиста све упија у себе, прође кроз тај узак канал карлице и свега, и излази на овај свет из једне водене у ваздушну средину“ – прича др Јелена Обрадовић.

Трибина под насловом „Православље и пренатална психологија“, одржана у општини Вождовац, а у организацији храма Светог Великомученика Трифуна на Топчидерском гробљу, на којој су, поред домаћина проте Дејана Дејановића, учествовали протојереј ставрофор др Милош Весин и др Јелена Обрадовић, привукла је огромну пажњу посетилаца. Снимак ове изузетне трибине можете послушати кликом на линк:

Православље и пренатална психологија

 

[ Лепота живота ] 04 Јул, 2014 15:57

 

 

Дође код мене цурица од три и по године и, како уђе у собу, нацрта се између полица са књигама.

- Дај ми неку књигу! - каже она мени.

Наравно, одмах се окренух да сазнам какве то мисли мала главица скрива. И упитах је:

- Шта ће ти књига?

- Да читам неку песмицу.

- А знаш ли ти да читаш?

- Не знам.

- Па како ћеш онда читати?

- Читај ми ти!

- А коју ти песмицу знаш?

- Таши-таши-танана...

- Хајде ми изрецитуј!

И почне дете да рецитује, али се брзо врати причи о књигама.

- Дај ми неку књигу!

- Али то су све књиге за велике! - и даље ја мудрујем с њом.

Но, ту ће она мени:

- Па и за нас мале треба нека књига.

Ту је осмех прекинуо свако даље вилозофирање, а онда ми је рекла да највише воли ципелицу (што у преводу значи Пепељугу). И причалица, шта ће, мораде да прича.

Сад, кад долази код мене, још с врата виче кад ме угледа:

- Хајде да причамо причу!

Иначе јој код куће тата прича приче. А једном приликом, након што јој је испричао бајку Успавана лепотица, рече она њему, нудећи му јабуке са стола:

- Узми тата, поједи, па ћеш умрети.

- Зашто? – упита је он радознало.

- Онда ћу ја доћи и пољубити те и ти ћеш бити жив.

Дивне ли дечје вере!

 

[ Заозбиљски смешно... ] 03 Јул, 2014 18:09

... испред шалтера државне службе

 

 

 

[ Бисерје са нет-а... ] 01 Јул, 2014 15:52

 

 

У некој земљи један будаласт човек крену да лаже и обећава народу брда и долине, али и да вара људе и отима од слабијих.

- Ма пусти будалу! - говорили су о њему, не схватајући га озбиљно.

Али, пошто му се слабо ко супроставио, будали су се придружили још неки и он постаде сила.

Мало-помало и он покори цео народ, а онда удари велике намете.

Кад многи у невољи зацвилеше, одважи се неколико људи и одоше да се жале Светом Сави.

Светитељ их саслуша, па љутито рече:

- Онда кад паметни ћуте, будале владају светом. Мудри људи ваља да су увек будни. Требало је одмах да се супроставите тиранину. А сад, пред силом и злом, не ваља се предати.

Човек је да се нада и бори за добро овог света. Јер, заиста, после треба много мука да се народ избави од зла.